NA vrhuncu slave Miki Jevremović bio je šezdesetih i sedamdesetih godina, a njegova popularnost prevazišla je granice tadašnje države. Uz Đorđa Marjanovića i Radmilu Karaklajić, bio je istinska zvezda u Sovjetskom Savezu. Na prvu turneju u SSSR otišao je 1965, sa Mirom Beširević i Karaklajićevom.

Dobijao je 28 rubalja po koncertu (oko 30.000 starih dinara), a posle tri meseca ponudu da sam peva, što je prihvatio bez razmišljanja. Pevač, koji je u svaku svoju pesmu uneo parče duše, od 1965. do 1988. imao je ukupno 13 turneja u Sovjetskom Savezu. Svaka je trajala od dva do pet meseci, a u Rusiji je proveo ukupno četiri godine.

Zbog interesovanja publike dešavalo se da u jednom danu održi tri, pa čak i četiri koncerta. Rekord je oborio 1973. kada je u Murmansku, na krajnjem severozapadu zemlje, održao pet koncerata u istom danu na minus 32. Čak mu ni ruska zima ništa nije mogla.

Dok je 31. decembra 1970. kao član međunarodne grupe vokalnih solista putovao iz Moske u Habarovsk, osam sati avionom bez sletanja, zbog vremenske razlike od šest sati umetnici su u avionu šest puta dočekali Novu godinu i isto toliko puta otvarali šampanjac i nazdravljali.

- Turneje su bile mamutske, pođemo s namerom da tamo provedemo dva meseca, a ostanemo pet - sećao se Jevremović. - Obišao sam ceo Sovjetski Savez, od Murmanska do Habarovska, ceo Sibir. Bio sam tamo gde običan građanin ne može da dođe. To su bile baze, vojni objekti, pevao sam i u polarnoj stanici. Nas muzičara je bilo 11, a slušalo nas je devetoro. Pevali smo istim žarom kao da nastupamo pred 20.000 ljudi. Toliko je bilo hladno da su ljudi pili špiritus da bi se ugrejali. I ja sam probao i umalo da izgorim. U Murmansku sam za pet dana održao 20 koncerata. Zbog belih noći nismo mogli da spavamo. Pola repertoara sam pevao na ruskom jeziku, iako ga nisam znao, brzo sam ga naučio.

Na turneje je najčešće išao sa Đorđem Marjanovićem, Radmilom Karaklajić i Ivicom Šerfezijem. Publika ih je obožavala i obasipala poklonima na nastupima. Miki se jednom prilikom iz Sovjetskog Saveza vratio sa 14 kofera, od toga je 12 bilo sa poklonima:

- Mesec dana sam nastupao u dvorani “Lužniki” u Moskvi i za to vreme me je čulo milion ljudi. Na poslednjem koncertu neko od organizatora je doznao da sam dobio sina. Nastup je posle svake pesme bio prekidan jer su ljudi stajali u redu da mi poklone medvediće za sina. Bina je na kraju bila prekrivena igračkama. Nisam znao šta ću s tim, pa sam, nažalost, morao da ih tamo ostavim.

Dva puta je jugoslovenska pop zvezda učestvovala na najvećem sovjetskom muzičkom festivalu “Melodi druzja”, gde su nastupali predstavnici bratskih socijalističkih zajednica iz celog sveta. Povodom proslave godišnjice pobede nad fašizmom 1975. i 1976. Miki je snimio nekoliko revolucionarnih pesama koje je prearanžirao, pa je na talasu ogromne popularnosti izabran za pevača godine u SSSR.

- U Rusiji sam iščačkao neku njihovu staru pesmu o ljubavi i partizanima. Zainatio sam se da je kao stranac snimim i razbijem tamošnje zidove. Pesma je proglašena za hit godine, a ja za najboljeg pevača.

Velika ljubav i do tada neraskidiva veza sa ruskom publikom prekinute su zbog jedne Mikijeve rečenice povodom šahovskog meča Karpov - Korčnoj. Bilo je to na proslavi 100. emisije “Indirekt” u beogradskoj hali “Pionir”, kada ga je spikerka Danka Novović upitala za koga navija.

- Kao iz topa sam odgovorio za Korčnoja, uz obrazloženje da je sam na svetu, jer je emigrirao iz SSSR, gde je ostavio ženu i dva sina - pričao je kasnije o tom događaju pevač. - Sutradan sam imao neki sastanak u Ambasadi SSSR. Pripremili su zakusku, sve je bilo lepo, u jednom trenutku mi je prišao njihov ataše i rekao: “Sinoć ste pevali u jednoj emisiji.” Od tada mi se više niko nije javljao iz Sovjetskog Saveza. Bio sam ljut jer sam u toj zemlji ostavio deo života. Dugo posle toga me je jedan njihov novinar pitao zašto nisam bio 18 godina u njihovoj zemlji. Kada sam mu sve ispričao, objavio je veliki tekst uz naslov “Jedna reč Korčnoj - kazna 18 godina”. Posle toga sam se okrenuo zapadu i obišao Ameriku i Australiju.


PRED MARŠALOM U SMOKINGU

DOK je Miki Jevremović 1968. godine služio vojsku u Sremskoj Mitrovici, 10 dana nakon što je obukao maslinastozelenu uniformu pevao je Josipu Brozu Titu na čuvenom lovu za diplomatski kor u Karađorđevu. Mada je nameravao da nastupi u vojničkoj uniformi, šef protokola mu je, ne zna se po čijem naređenju, nabavio smoking. Kada ga je maršal video u odelu, rekao je:

- Boga ti, dobru nam uniformu imaju pripadnici JNA.


SUTRA: Večiti rivalitet “mikista” i “đokista”