PEVAČ Miki Jevremović bio je predodređen za velike uspehe u karijeri. Već 1960. postao je najbolji mladi solista zabavne muzike u Jugoslaviji. Dve godine kasnije snimio je prvu ploču na kojoj se nalazila italijanska kancona “Mama” i prvi put je učestvovao na festivalu u Opatiji sa autorskom kompozicijom “Suze u vetru”. Bio je to početak njegove muzičke ere! Pevao je na više od 300 festivala i osvojio čak 106 nagrada. Učestvovao je na “Beogradskom proleću”, “Zagrebačkom festivalu”, “Splitskom festivalu”, “Vašem šlageru sezone” u Sarajevu...U Splitu je pet puta proglašen za najboljeg interpretatora ali prvu nagradu stručnog žirija nikad nije dobio! Najveća nepravda naneta mu je 1978, kada mu je pred očima oduzeta pobeda.

- Stajao sam blizu mesta gde su prebrojavani glasovi - sa gorčinom je o tom događaju kasnije govorio Jevremović. - Video sam kada je voditelj Oliver Mlakar zaokružio moju pesmu “Jedina moja” kao pobedničku. Odjednom je stiglo 250 glasova iz Australije za mog prijatelja Olivera Dragojevića, koji je na kraju trijumfovao. Tada sam prvi put u životu želeo da napravim skandal i medijima ispričam kako se lažiraju rezultati. Brat Zoran me je sprečio u tome i staloženo govorio: “Burazeru, idi na binu i održi čas pevanja uživo iz inata”. Posle svih gluposti koje su nam se izdešavale pomalo žalim što sam ga poslušao.

Miki Jevremović je održavao koncerte u najznačajnijim dvoranama i gradovima bivše Jugoslavije. Ali njegova popularnost je izašla iz okvira SFRJ. Gotovo da nema ploče na kojoj nije komponovao ili napisao neku pesmu. Sarađivao je i s najvećim imenima jugoslovenske scene - Arsenom Dedićem, Borisom Bizetićem, Vojkanom Borisavljevićem, Kemalom Montenom, Đorđem Novkovićem, Nikicom Kalođerom, Radetom Radivojevićem, Kornelijem Kovačem...

- Imali smo izvanrednu saradnju - rekao je kantautor Arsen Dedić. - Čak smo na turneji “Dvostruki koncert” zajedno nastupali. Tada sam prvi put u životu boravio u njegovom Valjevu, bio je to nezaboravan koncert na prelepoj sceni Doma kulture.

Miki je pevao sa posebnom emocijom i tugom u glasu, što ga je činilo jedinstvenim izvođačem. Govorio je da je jedan od poslednjih Mohikanaca na estradi, ali isticao i da je živeo 120 na sat.

- Ja nisam čovek kad ne pevam i ne radim - rekao je slavni pevač. - Neko bi pomislio da je moj radni ritam nenormalan. Za mene je on jedini moguć. Želeo sam da pevam, da se obraćam ljudima uživo, da osetim tremu pred izlazak na scenu. Meni je to život, drugačije ne znam.

NESUĐENI INŽENjER MAŠINSTVA

JEVREMOVIĆ je studirao mašinstvo, ali je brzo shvatio da je muzika njegov životni put. Prelomni trenutak je bio kada je u junskom roku trebalo da se opredeli da li će izaći na ispit iz jednog od najtežih predmeta, fluida, ili da ide na turneju.

- Kada me je profesor pitao za ispit, odgovorio sam mu da je baš tada biciklistička trka - rekao je u intervjuu za “Novosti” Miki. - Gledao me je začuđeno, a ja mu objasnim da će u svakom gradu kad se završi jedna etapa trke biti održan koncert i da ću pevati. Nikad nisam položio fluide, jer je moj izbor bio muzika. Nisam se pokajao.

Sutra: Osvajanje SSSR