Aleksandra Stefanović: Kuhinja je moje srećno mesto

LjUBITELjI dobre hrane, ali i začina, nikako ne bi trebalo da propuste emisiju "Čini i začini", koja se emituje svakog radnog dana u četiri termina, na programu Kičn TV. Ovaj prvi regionalni kuvarski TV kanal za sada možemo videti samo putem Open aj-pi-ti-vi platforme, a u pomenutoj emisiji, vedro dočekuje autorka Aleksandra Stefanović. Ova pozitivna plavuša sebe opisuje kao hedonistu i porodičnog, hedonističkog kouča. Po obrazovanju profesorka kineskog jezika i, kako kaže, "vlasnica još pokoje diplome", Stefanovićeva radi kao direktorka ljudskih resursa u jednoj internacionalnoj kompaniji, ali i vodi blog "Porodične gastronomije". Uz to, uživa u porodičnom okruženju, uz ćerku, supruga i psa. U svojoj TV emisiji uči nas kako da koristimo začine, prepoznamo njihov uticaj na naše zdravlje i raspoloženje, ali nam pripoveda i o njihovom poreklu i istorijatu upotrebe u kulinarstvu.

* Vrlo je originalan naziv emisije. Kako ste došli do njega?

- Naziv je smislio moj muž. Ceo koncept serijala baziran je na začinima i svaka emisija je posvećena jednom. A začini su zaista magični u svakom smislu - od njihove zanimljive istorije, preko lekovitih ili afrodizijačkih svojstava, pa sve do onog nama u porodici najvažnijeg - aroma i ukusa koje daju jelima.

* Koliko je naš narod otvoren za nove ukuse i začine iz daleka?

- Sudeći po ljudima koje poznajem - vrlo je otvoren, možda samo dostupnost nekih začina čini da se promena dešava sporije. Mislim da će nam internet i razvoj elektronske trgovine značajno pomoći u probijanju gastronomskih barijera, a nije beznačajno ni to što sad kod nas ima specijalizovanih radnji sa začinima.

* Šta je najlepše što vam je donelo kulinarstvo?

- Zaista mnogo toga. Kuhinja je moje najsrećnije mesto, ona je naša porodična pupčana vrpca, banka uspomena, memorijska kartica prepuna mirisa i boja. Pokretanje bloga "Porodične gastronomije" je takođe rezultat kulinarske pasije, a samo blogovanje je konstantni podsticaj da se savladavaju nove kulinarske tehnike, izmaštaju nove kombinacije namirnica, ali i nauči o fotografiji i digitalnom svetu, kao i usavrši veština pisanja. Kombinujući ljubav prema kuvanju i gastroblogovanje, dobila sam priliku da upoznam mnoge zanimljive ljude, da se isprobam u vođenju kulinarskih radionica, a prošlog leta da snimim i svoj prvi kulinarski serijal.

* Šta vas iznova inspiriše da i dalje pišete?

- Društvo, ljudi, događaji su nepresušan izvor inspiracije. A kad znam da sam svojim rečima dotakla bar jednog čitaoca - to je poseban podsticaj.

* Živeli ste u Hongkongu i Pekingu. Da li ste se tamo zainteresovali za začine ili..?

- Kao i većina pripadnika moje generacije, a i šire, odrasla sam na kuhinji u kojoj je dominirao sušeni začin od povrća. Uz peršun - to je uglavnom bilo to. Odlazak u Aziju bio je svojevrsno životno sazrevanje u svakom smislu, pa i u gastronomskom. Posle meseci istraživanja lokalnih specijaliteta i do tada neprobanih namirnica, silno sam poželela tračak domaćeg ukusa i rešila da napravim supu - bistru, kao maminu. Kupila sam sve po redu - meso, šuplju kost, povrće, ali krajnji rezultat bio je samo bleda slika onoga što je svake nedelje bilo na stolu kod kuće. Tad sam shvatila dve stvari: prvo - da mi je sušeni začin od povrća potpuno zaposeo ukus i drugo - da treba da se osvrnem oko sebe i istražim lokalne začine. Čini mi se da sam tek tad otkrila kuvaricu u sebi, jer se otvorio čitav novi svet aroma i ukusa, a eksperimentisanje u kuhinji postalo je deo životnog stila.

BLOG

* VAŠ blog postoji već tri godine, koja je tajna njegovog uspeha?

- Možda to što ga mnogo volim. Uveče kad sednem pred računar znam da kažem ukućanima: - Idem da vidim šta mi radi blogić. Pišem ga sa velikim zadovoljstvom, iskreno sam ushićena kad skuvam nešto prelepo ili kada napravim neku zanosnu fotografiju i to podelim sa čitaocima.