VEĆ kao ličko pastirče, sa samo 11 godina, u filmu "Vuk samotnjak", postao je miljenik publike širom stare Jugoslavije. Od tada, uloge su se samo nizale - od nestašnog Milana u "Salašu ..." do pomahnitalog pubertetlije Perice u "Varljivom letu". Replike iz mnogobrojnih domaćih ostvarenja u kojima je igrao postale su sinonim za njegovo ime i prezime. Slavko Štimac je, kao dečak koji je odrastao na filmu, obeležio detinjstvo generacijama u staroj Jugi, a za mnoge je, u međuvremenu, postao i junak jednog bezbrižnog vremena...

Donedavno smo jednog od omiljenih domaćih glumaca pratili u ulozi forenzičara Save, u hit seriji "Ubice mog oca" (repriza kreće već u nedelju)koja je sudeći po visokim rejtinzima, oborila sve rekorde gledanosti.

* Kako je došlo do saradnje sa rediteljem Gagom Antonijevićem i šta je presudilo da prihvatite ulogu Save?

- Do saradnje je došlo na uobičajen način. Pozvali su me iz režije, te poslali scenario. Pročitao sam svih deset epizoda i dogovorili smo se da radimo. Tako su se stvari gotovo uvek dešavale kad je moja karijera u pitanju. Vrlo jednostavno.

* Da li ste morali da prođete neku specijalnu obuku kako biste izgradili lik ovog iskusnog profesionalca?

- Pokušao sam da zamislim kakav je to čovek. Iskusan, koji se svačega nagledao u svom poslu. Pritom je dobar i pozitivan. Saosećajan. Nije bilo nikakve specijalne obuke. Imali smo savetnika kad smo radili prvu scenu uviđaja. Nije bilo teško, jedino što je bilo prilično nezgodno u onom belom odelu s obzirom na to da je tih dana temperatura dosezala i do 40 stepeni. Ispod sam bio mokar kao da sam upravo izašao iz vode. Preporučujem forenzičko odelo onima koji žele da skinu višak kilograma.

* Čini se da je ova uloga drugačija od svih koje ste do sada igrali. Da li vam je zbog toga rad na njoj bio poseban izazov?

- Ona u stvari ima sličnosti sa nekim likovima koje sam već igrao.

*"Ubice mog oca" pokazale su da se domaće serije mogu raditi i na potpuno drugačiji način od onog na koji smo navikli, a da opet budu vrlo interesantne TV publici. Kako ste vi doživeli ovu priču, šta vas je naročito impresioniralo?

- Ja volim da gledam TV serije. Čini mi se da je taj format naročito zanimljiv, jer pruža mogućnost da se priča temeljito razvije.

*Nedavno je bila i premijera filma "Ime: Dobrica, prezime: Nepoznato", reditelja Srđe Penezića, u kom se pojavljujete u naslovnoj ulozi. Zbog čega je ovo ostvarenje predstavljeno kao bajka za odrasle? Šta nam ova priča poručuje?

- Ovaj film nije bajka niti pripada takvom žanru. To je podnaslov koji je ubačen pošto su nas stalno pitali kakav je to film. Zašto bajka? Zato što dobrota u današnje vreme mnogima deluje kao nešto bajkovito, a u stvari je na svakom koraku. Prilično retko se prave takvi filmovi. Mnogo više su prisutne priče o destrukciji i zlu.

*Kako zbog uloge, tako i zbog vašeg karaktera, mnogi su vas prethodnih meseci nazivali Dobricom. Umete li vi da se naljutite, koliko visoko je postavljen vaš prag tolerancije? Koga vi među kolegama možete da tako opišete?

- Mislim da čovek treba da ima strpljenja u svakom poslu. Nisam sklon ekscesima, niti ljutnji. Volim kad se ljudi profesionalno i pristojno ponašaju. Među mojim kolegama ima dosta Dobrica.

Da li i dalje pre predstave meditirate i vežbate jogu kako biste bili sigurniji i uverljiviji na sceni?

- Ne vežbam jogu, niti meditiram. Imam svoj način kako se pripremam. Ništa posebno. Najvažnije je da sam odmoran.

*Glumili ste i u filmu "Koriolan" koji je režirao Rejf Fajns. Kako je protekla saradnja sa slavnim glumcem? A kako sa Džerardom Batlerom koji je bio vaš glavni partner?

- Odlično sa obojicom. To su dragi i pažljivi ljudi, veliki profesionalci.

*Kako to izgleda kada se odraste na filmu? Koliko vam je zbog toga život bio drugačiji od onog kroz koji su prolazili vaši vršnjaci?

- Sigurno je neobično. Ja ga najviše pamtim po nagomilanim obavezama koje sam imao kao mali dečak.

*Koja je od svih uloga koje ste do sada igrali najsličnija vama privatno?

- Sve su pomalo slične. To je prirodno. Deo mene je u njima sigurno.

*Vaše uloge i replike pamte mnoge generacije bivše Juge. Koliko vam to znači? Čega se sve setite kad pomislite na to vreme?

- Drago mi je kad vidim da je to tako. Često putujem po zemljama bivše Juge i stalno srećem ljude koji gledaju moje filmove. Baš mi je milo što im to nešto znači.

*Mislite li da je gluma najbolji izbor koji ste u životu mogli da napravite? Šta bi vas sada, da možete da vratite vreme, možda više usrećilo?

- Odavno sam prestao da razmišljam o tome.

*Zahvaljujući "Vuku samotnjaku" dobili ste ubrzo i ulogu u filmu "Sutjeska"...

- Ako se to može nazvati ulogom. Bukvalno sam se pojavio u jednoj sceni koja se snimala danima. Kad se pogleda film, teško se može primetiti moja malenkost.

*Kažu da ste posebno osetljivi na ličke korene... Zbog čega se mislima najčešće vraćate tamo? Koju svoju osobinu dugujete Lici?

- Ličani su dosta pitomi i dobri ljudi, to je moje zapažanje. Svima nama detinjstvo ostaje u pamćenju. To je valjda u ljudskoj prirodi.


ZAVISIMO OD DRŽAVE

ŠTA predviđate srpskoj kinematografiji, dokle može da dosegne i ima li razloga za optimizam?

- Kao i svaka druga kinematografija. Zavisi od mnogo stvari, počev od finansiranja, pa dalje redom. Malo smo tržište, pa zavisimo od države. To je slučaj i sa mnogo većim, bogatijim kinematografijama. Mislim da su najvažniji originalni, dobro napisani i pažljivo pripremljeni projekti.