Sonja Kalajić: Na binu sa stolarskom testerom

TALENTOVANA i jedinstvena Sonja Kalajić diplomirala je i magistrirala violinu na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu, ali je sanjala više od toga. Jedan od snova ostvariće joj se sutra u Sava centru, na tradicionalnom “Beogradskom novogodišnjem koncertu” sa Simfonijskim orkestrom i Horom RTS, na kom će svirati na - stolarskoj testeri!

- To je možda jedna od najneverovatnijih stvari koje ću doživeti u svom životu - ushićeno će Sonja za “Novosti”. - Već sama činjenica da sam pozvana od strane našeg vrhunskog dirigenta Bojana Suđića da nastupam na tako značajnom događaju, učinila je da još više nego do sada verujem u bajke. I to ne one inostrane, uobičajene za naše talente koji odlaze iz zemlje, već domaće, koje su po prirodi ređe, ali daleko milije.

* Pored violine i testere, šta još svirate?

- Sviram kastanjete po metodi Eme Maleras, velike španske reformatorke ovog instrumenta. Zahvaljujući Emi, kastanjete su dobile daleko veći spektar izvođačkih mogućnosti od poznatog folklornog muziciranja, te je time otvoren širok spektar primene ovog instrumenta u klasičnoj muzici koji podrazumeva i solističke nastupe sa orkestrom. Metodu sam učila 2012. kod Inme Gonzales, eminentne koncertantkinje i pedagoga za kastanjete.

* Učili ste od najboljih?

- Da, violinu sam diplomirala i magistrirala kod profesora Dejana Mihailovića u Beogradu, a testeru sam učila kod najeminentnijeg argentinskog testeraša Rodriga Gere, takođe multiinstrumentaliste. I dalje se trudim da učim od najboljih, čitajući knjige i razmenjujući iskustva sa uspešnim domaćim i stranim umetnicima.

* Kako ste došli do Rodriga Gere?

- Tokom moje dvogodišnje koncertne aktivnosti u Buenos Ajresu, svirala sam sa klarinetistom Gonzalom Brasom, dobrim Gerinim prijateljem. Ne bih to ni znala, da me na jednoj umetničkoj sedeljci Gonzalo nije pitao koji su mi neostvareni snovi. Kada sam mu poverila tajnu ljubav prema testeri, ozareno je uzviknuo: “Pa, da li je moguće? Rodrigo Gera je moj dobar prijatelj! Ali, znaš, to nimalo nije lako. Ne mogu da ti garantujem uspeh, on je za sve nas posebna sorta genija”. To me je dodatno stimulisalo, pa sam oberučke prihvatila da me Rodrigo podučava. Tri sata sam putovala iz centra Buenos Ajresa do njegove kolibe u delti reke Tigre, sa dve vozne linije i dva čamca. Prašuma obrasla lijanama skrivala je neuglednu drvenu kolibu u kojoj živi famozni maestro, koji jednako dobro svira pet instrumenata, ima turneje od Japana do Amerike, ali je za život izabrao divljinu. U početku me je malo bilo strah jer ga nisam poznavala, a njegova genijalnost je išla u paketu sa nekom vrstom ludila. Ipak, završilo se divnim prijateljstvom, fantastičnim iskustvom i neprocenjivim saznanjima. I danas smo u kontaktu.

* Kako se svira testera?

- U velikoj meri odgovor zavisi od toga o kakvoj je testeri reč, a potom i od dužine i zahtevnosti same kompozicije. Daleko je teže od takozvane muzičke testere svirati pravu, stolarsku, koju i ja sviram, jer ima mogućnost preciznijeg intoniranja i veće okretnosti, to jest brzine sviranja, što zahteva daleko veće fizičke i mentalne napore. Iako ni muzička testera nije laka, broj svirača na pravim testerama je u svetu izuzetno mali. To je neka vrsta muzičke akrobatike, koja sa sobom nosi velike rizike od ozbiljnih povreda. Moj učitelj Rodrigo uvek nosi sa sobom zavoje, flastere i sredstva za dezinfekciju. Ja više ni ne brojim posekotine i povrede mišića i tetiva. Naravno, što više vežbate takve stvari se manje događaju. Isprva mi je malo falilo da odustanem, ali su me srpski inat i želja da pokažem da ovaj instrument nije samo puka atrakcija, naterali da istrajem.

* Imate vremena i za svoje ansamble, duo i kvartet?

- Aktivno muziciram sa prijateljima i odličnim muzičarima širom Srbije i u regionu, u proseku tri do pet puta mesečno. Duo sa violistkinjom Aleksandrom Kurilić je posvećen delima visoke klasične muzike, dok kvartet “Sensartika”, koji čine i Darko Armenski (klarinet, saksofon, kaval i gajde), Miloš Marić (gitara) i Kristina Ivanković (violončelo), u delu repertoara okuplja dela inspirisana životinjskim svetom koji je u velikoj meri inspirisao mnoge autore.

* Objavili ste album “Saw friendly”, prvi te vrste na Balkanu?

- Cilj je bio da prikažem sve tehničke mogućnosti testere i rezultate dobijene njenim “druženjem” sa drugim instrumentima. U pitanju je paleta muzičkih žanrova i aranžmana, sa akcentom na klasičnoj muzici. Pre toga sam sa “Sensartikom” objavila dva albuma “Kako se sluša koncert”. Gostovala sam i na albumima “Neumeren u svemu” grupe “Van Gog” i “Zvuk ptica” Jasne Jovićević.

PROVINCIJA SMISLA ŽIVOTA

NA pitanje ostaje li u Srbiji da muzicira, Sonja odgovara potvrdno:

- Za sada je tako. Ali, ako i odem negde, to sigurno neće biti predugo, jer gde god da sam tokom života boravila van Srbije, osećala sam se kao da sam u provinciji smisla i svrhe života.

POSEKOTINA NA PRVOM ČASU

NA prvom času u divljini kod argentinskog testeraša Rodriga Gera Sonja se posekla.

- On mi je odmah izvadio paketić sa setom tetanus injekcija želeći da mi ubrizga - otkriva nam muzičarka. - Danas se smejem sama sebi kako sam bila prestravljena sumnjajući da je u pitanju heroin ili kakva druga droga. Zahvalila sam se i odbila, na svoju odgovornost. On me je uveravao da je bolje da mi odmah da injekciju, dok sam ja samo razmišljala o bežanju sa časa.