Mladi umetnici pred važnom odlukom

FAKULTET muzičke umetnosti u Beogradu iznedrio je generaciju za koju starije kolege tvrde da odavno nije bila toliko kvalitetna, a među njima su kompozitorka Ana Krstajić (22) i džez gitarista Dragan Gagi Hajnrih (23) nagrađeni, između ostalog, stipendijom za master studije na Berkli muzičkom koledžu u Bostonu. Anin otac je producent i kompozitor popularne i haus muzike, mama ima završenu nižu muzičku, pa su i ona i brat krenuli tim putem.

- Počela sam u nižoj muzičkoj školi “Stanislav Binički”, klavir, potom sam upisala srednju “Josip Slavenski”, teoretski odsek i sada sam na Fakultetu muzičke umetnosti, na odseku kompozicija, kod profesorke Isidore Žebeljan - kaže Krstajićeva, za “Novosti”. - Brat i ja smo od rođenja okruženi muzikom. Mama je puštala Eriku Badu, Boba Marlija, kvalitetnu stranu muziku.

Za razliku od nje, Draganovi roditelji nemaju nikakve veze sa umetnošću, ali je tatin dobar muzički ukus uticao i na njega:

- Nisam završio nižu muzičku školu, počeo sam privatno kod komšije, koji mi je i danas omiljeni profesor, jer me je motivisao da se bavim muzikom. Posle osnovne škole rešio sam da se bavim muzikom, a samo je “Stanković” upisivala đake bez niže muzičke. Sada završavam Fakultet muzičke umetnosti, džez gitaru, kod profesora Vanje Kevrešana - predstavlja se Gagi.

Talenat mladih muzičara već je nagrađivan. Ana je 2015. u Americi pobedila na takmičenju “Womens works young composer”, i osvojila treću nagradu na kompozitorskom takmičenju “Rene B. Fišer”. Bila je i najmlađi laureat sa osvojenom drugom nagradom na kompozitorskom takmičenju “Od Baha do džeza” u Parizu. Gagi se, uz izvođenje, bavi komponovanjem i aranžiranjem. Osvojio je 2013. prvu nagradu u kategoriji džez gitara na festivalu “Jarakova gitara” u Čačku, sarađivao je sa Univerzitetom muzičkih umetnosti u Ljubljani i svirao sa slovenačkim Big bendom. Ipak, najvažnije priznanje do sada osvojili su prošlog leta.

- Videli smo reklamu za “The best musical mind”, takmičenje u Beogradu, koje je organizovao “Multikultivator” u saradnji sa Berklijem, za mlade muzičare u različitim kategorijama - otkriva nam Ana. - Gagi je osvojio nagradu za najbolji aranžman, a ja za najbolju originalnu kompoziciju, što nam je obezbedilo stipendiju za Berklijev letnji muzički kamp u Valensiji. Tamo su, uz celodnevne obaveze, organizovane i audicije, ključne za nas. Od 200 učesnika izabrali su nas 50 za audiciju za Berkli studije, a samo petoro je dobilo stipendije, i među njima i nas dvoje, mučenici iz novobeogradskih blokova.

Drugari iz kraja, još od malih nogu, sada zajedno pokušavaju da stignu do Berklija, jer stipendija koju su dobili nije puna.

- Ana je dobila maksimalnu, 75 odsto sredstava, a moja je 70 - otkriva Hajnrih. - To je deo novca samo za školarinu, a pored toga smo u obavezi da nabavimo laptop sa određenim programima, zdravstveno osiguranje, knjige i još neke potrepštine za produkciju. Treba nam novac i za avionske karte, pa i za život. To je mnogo novca. Za moj smer je samo školarina 34.500 dolara, Anina je 40.000 dolara.

Osim muzičkog talenta koji su u Valensiji pokazali, audicija je podrazumevala i intervju u kome su briljirali i Ana i Gagi, istakavši da dolaze sa Balkana, da poznaju etno-muziku, i da bi raznim projektima doprineli Berkliju. Nažalost, za njihove ambicije Srbija nema adekvatan odgovor.

- Svirao sam sa skoro svim najvažnijim ljudima naše džez scene, kao što su Sava Miletić, Pera Krstajić, Vasil Hadžimanov, Peđa Milutinović, radio sam i sa nekim strancima - priča nam Hajnrih. - Pored džeza sam otvoren i za druge stilove, rok, fank, afro. Sa bendom “Kis maj es” sam nastupio u Sava centru na koncertu “Iza horizonta”, posvećenom Lazi Ristovskom. Spremamo sada multimedijalni projekat na kome ćemo uživo svirati muziku za strip. Prošlog leta sam izašao iz benda “Oktobar”, koji je pratio Tanju Jovićević, i to je bilo lepo iskustvo. Jedno vreme sam morao i da vodim taj bend, i tada sam video kako stvari kod nas funcionišu i dobio najveću motivaciju da odem odavde. S druge strane, Tanja me je naučila koliko je energije potrebno za uspeh.

Gagi sa gitarom ima više mogućnosti za rad, za razliku od kompozitorke Ane:

- Imala sam nedavno u Filharmoniji premijeru kompozicije sa gudačkim orkestom, klavirom i udaraljkama, na festivalu KoMA - “Koncert mladih autora”, koji nam pruža mogućnost da nastupamo u super salama sa velikim ansamblom. Najveći problem studenata kompozicije jeste taj što kada nešto napišemo, moramo da moljakamo kolege da to sviraju. U Zagrebu studenti imaju predmet Izvođenje savremene muzike kolega kompozitora, a mi jedva nalazimo ansambl, pa i kompozicije prilagođavamo tome.

Na pitanje kakvu muziku stvara, Ana kaže da su joj najveća inspiracija kompozitori 20. veka:

- Naročito impresionisti s početka veka, kao što su Debisi i Ravel, a kasnije Stravinski i Prokofjev. Oni su mi najveća inspiracija, a naravno i stari majstori Šopen i Čajkovski - priznaje kompozitorka.

Gagi kaže da ga inspiriše muzika od Baha do danas, ali izdvaja savremenog gitaristu Kurta Rozenvinkela.

- On je uspeo da svira romantizam danas, a da to bude na moderan način - kaže Dragan. - A što se tiče moje autorske muzike, svašta se tu čuje. Ima specifičan džez zvuk, jer ima improvizacija, u melodiji često ima neparnih ritmova, melodije su pevljivije. Možda je to uticaj Balkana, koga nisam svestan.

Za njih dvoje čak ni odlazak na koncert nije jednostavan, jer ono što žele da čuju često je van granica naše zemlje. Tako se Ani nedavno ostvario san:

Gagi priznaje da sluša svašta, pa u šali nabraja i koncerte njegove drugarice Ane, ali i njemu su se neki snovi ostvarili:

- U Valensiji sam imao sreću da čujem omiljenog gitaristu Rozenvinkela, da baš tada bude tamo. Slušao sam ga i u Beču, kao i Roberta Glaspera. Idem na sve džez festivale u Srbiji. U Beogradu mi smeta što nema konceptualnik svirki, uglavnom su džem sešni.

Kroz razgovor sa ovim divnim mladim ljudima rađa se bojazan da će otići u svet, baš kao i mnoge njihove kolege. Gagi to ostavlja kao otvoreno pitanje:

- Dok ne odem tamo i ne doživim sve, ne znam da li mi se ostaje. Kod kuće je, ipak, najbolje. Voleo bih da napravim sebi uslove takve da mogu da živim od bavljenja umetnošću. To mi je cilj, ali put do toga je veoma dugačak. Ne mogu da kažem da ovde ne može da se radi, imao sam od koga da učim, ali uvek postoji neka prepreka. Mala je sredina, teško se napreduje, malo je ambicioznih ljudi. Na Berkliju su svi došli da bi postigli uspeh, a ja takvu sredinu želim - tvrdi Gagi, a i Ana slično razmišlja: - Možda je meni i teže, nego džezerima, jer u Srbiji mi neće plaćati za komponovanje. Da sviram mogu uvek, ali kompozicija je moja ljubav. Posle mastera ovde bih verovatno radila filmsku i primenjenu muziku, ali danas to rade muzičari, a ne školovani kompozitori. Nažalost, meni moj Beograd nema šta da pruži.