Bojan Ristić: Guča nas je stvorila

TRUBAČI Bojana Ristića (35), iz Vladičinog Hana, najbolji orkestar “Guče 2016”, nastupiće na koncertu “Šampioni trube” 29. decembra u beogradskom Sava centru. Vrsni muzičari “ukrstiće” limene instrumente sa orkestrom Saše Krstića iz Surdulice, ovogodišnjim osvajačem Zlatne trube, i šampionom šampiona orkestrom Ekrema Mamutovića iz Vranja. Trubački hitovi, spletovi narodnih kola Akademskog kulturno-umetničkog društva “Lola”, srpske nošnje, tradicionalne i moderne pesme, na najlepši način će uvesti poštovaoce našeg melosa i tradicije u novu 2017.

- Sabor trubača u Guči postoji već 56 godina, da ne nabrajam koliko je tu majstora prošlo, Boban Marković, Slobodan Selimović, Fead Sejdić, i još niko do sada nije imao čast da posle sabora u Guči održi solistički koncert u Sava centru - kaže, za “Novosti”, Bojan Ristić. - Svirali smo svuda po svetu, ali ovaj koncert je od velikog značaja. Imam tremu, jer sviramo pred svojom publikom. Guča je drugo.

* Vaše suze radosnice na proglašenju najboljeg orkestra u Guči video je ceo svet...

- Očekivanja su bila velika, a to smo priželjkivali osam godina. Prođe 2008, pa 2009, nema ništa, ajde, biće 2010, pa 2011, i tako osam godina držim deset ljudi i nadam se pobedi. Ove godine je u Guči napravljen veliki napredak, prvi put je rađeno takmičenje kao na “Evrosongu”, bilo je uživo i svako je mogao da vidi koju ocenu dobija. Nije bilo onoga, povuče se žiri dva sata, pa se ništa ne zna. Ovako se javno videlo ko šta o kome misli, i tako je najbolje.

* Pred nastup u Sava centru imate tremu, da li je bilo i u Guči?

- Iskreno, pozitivna trema postoji kod svakog muzičara. Jer da nema te treme ne bi bilo ni dobrih trubača, ni dobre muzike. Što se tiče Guče, ona je nas napravila. Na prvo mesto stavljam Guču, pa svoje ime, jer da nije bilo nje, ne bi bilo ni Bojana Ristića. To je naša odskočna daska. Bilo je mnogo loših trubača koji su se pojavili, a Guča to sve postavi na svoje mesto. U Sava centru ljudi će čuti pravu trubu.

* Poznati ste po obradama modernih pesama, šta ćete svirati na ovom koncertu?

- Neću da otkrivam, ali uglavnom će to biti poznate pesme. Sve su to hitovi, naše obrade i tradicionalne pesme. Ovo nije takmičenje, već treba da se proveselimo svi, da pevamo i da igramo. Truba kad svira ne možeš da sediš. Sa ovakvim orkestrima već imam viziju da će svi biti na nogama.

* Idete li 2017. u Guču da odbranite titulu?

- Očekivanja su uvek velika. Čast mi je da sačuvam ovu titulu, kao bokser. Ako bog da, dogodine... nemam nijednu prvu trubu. Imam dva prva orkestra, kao mladić sam više puta pobeđivao, pa bih voleo da budem prva truba u Guči. Ali ako je zaslužim.

* Kada se prisećate prethodnih Sabora, šta vas nasmeje?

- Kao pobedničku nagradu smo dobili bubanj. Okačili smo ga pod šatru i svirali tu do pet-šest ujutru, slavili sa našim prijateljima. Posle smo svi umorni otišli da spavamo. Ujutru gledam gde nam je bubanj, ostao u šatri. Pa, rekoh, mi smo se zbog ovoga borili, a na kraju smo ga zaboravili. Taj bubanj nam je bio vrlo značajan.

SIN ĆE ME PREVAZIĆI

BOJAN Ristić je od dede bubnjara i oca trubača nasledio talenat, a ima kome i da ga prenese.

- Moj sin Bogdan ima devet godina, već svira, ide u muzičku školu u Vranju, i želja mi je da me prevaziđe - ponosno priča Ristić. - Mislim da će s nama svirati jednu stvar u Sava centru. Sećam se kada je moj tata svirao sa Bobanom Markovićem, pa mene prvi put sa osam godina poveo u Guču. To mi je bilo našto najlepše, što ću pamtiti dok sam živ. Bogdana sam sa sedam godina doveo u Sava centar na koncert “Balkanska lavina” Dragoljuba Đuričića, svirao je jednu baladu. Ne možete da verujete kakve su reakcije bile.