Srđan Gojković Gile: Distorzija duga 30 godina

PRVI put beogradski rok bend "Električni orgazam" svira kompletan peti studijski album "Distorzija", snimljen za "Jugoton" pre tačno 30 godina, na mini-turneji koja će kulminirati koncertom 23. decembra u prestoničkom Domu omladine.

- Zanimljiv mi je godinama unazad taj trend u svetu, da su "Roling stonsi" svirali "Sticky fingers", Lu Rid "Berlin", Rodžer Votes "The wall" od "Pink Flojda", pa sam ukapirao da je 30 godina od albuma "Distorzija" i da mi zapravo, ma koliko je to voljen album od publike, sviramo samo hitove sa te ploče - kaže za "Novosti" Srđan Gojković Gile, frontmen "Električnog orgazma". - Sada predstavljamo taj album kao celinu za sebe, pa ćemo ga prvi put izvesti po redosledu, od prve do poslednje pesme. To će biti samo deo koncerta, centralni momenat. Turneja je počela krajem septembra, prva svirka bila je u Zagrebu, što je bitno, jer je "Distorzija" tamo snimljena, pa smo bili u Rijeci, Požarevcu i Pančevu, a posle Beograda, idemo u Niš, Kragujevac, Novi Sad i Skoplje.

* Za proslavu 35 godina od osnivanja benda pred kraj 2015. bili ste iznenađeni rasprodatim Domom omladine, pa ste otvorili još jedan datum.

- Priznajem da je taj prošlogodišnji koncert donekle uticao i na ovaj, jer sam zaključio da ljudi vole jubileje, bolje reaguju. Kao da moramo da imamo neku vrstu medijske priče zašto se nešto dešava. Prošle godine smo za rođendan imali goste, prvi put je svirala originalna postava "Električnog orgazma".

* Svaki koncert završavate pominjanjem Gorana Čavajde Čavketa?

- Čavke je bio veoma bitan član "Orgazma" i ja sam još dok je bio živ u pesmu "Kako bubanj kaže" ubacio "kako Čavke kaže", čega nema na studijskoj verziji. Tako je od albuma "Braćo i sestre", što je bila živa promocija "Distorzije".

* Kako Švaba, Banana i vi funkcionišete posle 30 godina rada?

- Bile su tu razne faze. To ti je kao u braku, samo nema seksa. Ima tu i svađa, nesporazuma, perioda sklada i nesklada. Srećom, imamo i periode kada se odmaramo jedni od drugih. Ipak, u braku nema razdvajanja. Odavno se ne družimo više kao kada je bend nastajao, kada se nismo razdvajali. Privatno se viđamo samo na slavama i rođendanima. Odavno nismo u svakodnevnom kontaktu. Što je dobro, inače bismo poludeli.

* Pristupili ste budističkoj veštini življenja. Šta vas je probudilo?

- Mislim da svi ljudi imaju potrebu da dokuče šta se zapravo dešava u ljudskoj egzistenciji i koji je smisao svega toga. Ko sam ja, u stvari. Pokušavao sam to i ranije, ali me odgovori koje sam dobijao nisu zadovoljavali do kraja. Otkrio sam to sa budističkom filozofijom, koju ne vidim kao religiju, što jeste, ali mene religija kao religija uopšte ne zanima, niti smatram da sam promenio religiju. Za mene je to mentalna disciplina, tehnika meditacije kojom čovek sebe određenim sistemom vežbanja postalja u neku vrstu mentalne ravnoteže. Ta svakodnevna vežba je moj život dovela u red, a bio je u fazi priličnog haosa pre toga.

* Govorilo se da ćete se zamonašiti?

- Nemam te planove. Često boravim sa monasima i verovatno ću i iduće godine, kada budem imao vremena, biti u nekom manastiru. Srbija nije budistička zemlja i nemaš od koga iz prve ruke da učiš, a budistički monasi najbolje prenose veštine ispravne meditacije. Nema napredovanja preko noći, pa da ukapiraš sve i, kao, sad si se probudio. Potrebno je vežbanje, to je proces koji traje.

* Slikate li?

- Pa, nisam dugo. Godinama mislim o izložbi, ali sam slikar lenjivac, pored toga što sam naivac. U principu, slikam kada imam razlog, a to je obično za neki omot. Ima tu i neobjavljenih radova, ali ne mnogo. Poslednji put sam naslikao klavijaturistu Ljubu pre dve godine, i poklonio mu portret za rođendan.

* Bilo je potresa na svetskoj muzičkoj sceni 2016, šta je na vas ostavilo najjači utisak?

- Počelo je sa odlaskom Bouvija, pa nedavno Koena. Ljudi se iznenađuju, ali to se mora prihvatiti kao prirodna i normalna stvar. Što se tiče drugih događaja, sviđa mi novi album "Stonsa". Super mi je cela priča oko njegovog nastanka i to što je sve uživo, samo je klavir nasniman. To što nisu imali ideju da će to biti album im je donelo sponatnost, koju obično nemaš kada snimaš nešto s namerom. Zato volim butlege, neobjavljene snimke iz studija. To najviše i slušam u poslednjih 10 godina, ne kupujem regularne albume.

* A na domaćoj sceni?

- Ništa me preterano nije dotaklo. Tu i tamo odem na neki koncert, svestan sam koji su bendovi prisutni. Ne gledam TV, ne čitam novine, ne pratim medije, samo se preko interneta informišem. Od domaćih bendova sam bio na koncertu "Strejt Miki end d bojs", oni mi se sviđaju.

NE VEZUJEM SE ZA MATERIJALNO

* OD detinjstva ste okruženi pločama, kolika je kolekcija?

- Batalio sam to. Pokušavam da se oslobodim svih vezanosti za materijalne stvari, što je deo mog budističkog vežbanja (smeh). Prestao sam da skupljam kao hrčak, mislim da ih imam više nego dovoljno. Drugo, nema mnogo nove muzike koja me inspiriše kao ona na kojoj sam odrastao. Podržavam teoriju da čoveku obeleži ukus ono što sluša između 15. i 20. godine, kada se mentalno i fizički razvija. Tako da ja u svojoj 55. godini najrađe slušam ono što sam slušao i kao tinejdžer.

PLANOVI ZA 2017. GODINU

- VEĆ tri godine radimo na novom albumu, ali smo ovog puta zamislili da ne objavimo prvo album, jer mediji onda obrate pažnju na prvi singl, a već drugi i treći više nikome nije interesantan - priznaje Gile. - Sada smo obrnuli priču, pa smo pustili pre godinu dana singl "Bio sam loš", na proleće "Kamerom snimam sve" i pre mesec dana "Istok, zapad, sever, jug". Planiramo još jedan singl na proleće, a album najverovatnije na jesen.