Kultura nam je debelo na margini

U BEOGRADSKOM Narodnom pozorištu, na sceni “Raša Plaović”, sarajevski glumac i voditelj Dragan Marinković Maca u petak će odigrati predstavu “Sunce tuđeg neba”.

- Predstava je postala hit koji ruši sve tabue - kaže Maca za naš list. - Reč je o fragmentarnoj dramaturgiji sa elementima monodrame, melodrame, pripovedanja i stend-ap komedije. Žanrovski je tragikomedija, kakvi su i naši životi. Sasvim je normalno da ovakav modus vivendi plaši ljude koji su u inostranstvu. Tekst je crnohumoran, ali ima mnogo i smeha. Ljudi počnu da se smeju, pa shvate da se smeju sami sebi. To je naša vrsta katarze.

* Koautor ste teksta, reditelj i glavni glumac?

- Uglavnom radim režiju i glumu, a, zbog novca, prinuđen sam na duo ili monodrame. Ovo je multimedijalni projekat u kom sam učestvovao u svemu. Naša kultura se svela na priredbu sa životinjama i akrobatama, u narodu popularno nazvanom roštilj. To je žalosno, što se tiče kinematografije, teatra, svega, debelo smo na margini. Zato vidite sijaset glumaca koji su šoumeni, voditelji, jer jednostavno ne mogu drugačije opstati. Ne možeš živeti od pozorišta. Pokojni Manda bio je i upravnik pozorišta i radio, a na kraju su ga maltretirali zašto sa Sorajom vodi kviz. Pa je l’ to bio njegov ili produkcioni problem? Čovek je imao decu, moraš preći preko nekih životnih stavova da bi jednostavno opstao. Problem je društva što se glorifikuju nedostojni. Učestvuju u marketingu zvanom elitna prostitucija, svakodnevno su u elektronskim i štampanim medijima, a zna se šta koliko košta.

* To vas, izgleda, poprilično pogađa?

- Kako ne? Hiljade neoporezovanih evra daje se za cajke, a toliko obrazovanih ljudi je bez posla. Za Novu godinu gađaju se ciframa od 20.000 i 50.000 evra. Videli ste da je Severina pevala u Guči. To je nonsens, nema veze sa njom lično, zna se šta je sabor trubača. Ne bi me iznenadilo da zapeva i na “Egzitu” - ako ih država ne bude dotirala kao dosad, i ona će doći na red.

* Kako vi živite u takvoj Srbiji?

- Tu sam, da, ali se ne predajem. Donkihotovski žive svi elokventni, obrazovani ljudi, jer su mnogi bez znanja, zvanja i obrazovanja odjednom isplivali kao establišment, govore ti šta treba, a šta ne treba. Eto, Stanija je uzor mladima. Moraš da ukažeš na to kancerogeno tkivo da bi ga mogao odstraniti.