LJiljana Stjepanović: Bez zdravog sela - nema nam života

SRELI smo se sa Ljiljanom Stjepanović ispred službenog ulaza Pozorišta na Terazijama. Deset minuta pre zakazanog intervjua. Doduše, mi smo stigli neki minut ranije, što je našoj popularnoj glumici dalo šlagvort da nas prozove većim štreberima od nje. Nasmejana i vedrog duha, po energiji više nalik na voljenu Kiću iz sitkoma "Ljubav, navika, panika" nego na tihu Radojku iz megapopularne serije "Selo gori, a baba se češlja" (subotom u 20.05 na RTS 1), prvakinja teatra iz centra Beograda povela nas je u svoje carstvo - garderobu gde u osami priprema uloge. I ovih dana ih niže bezbroj "na daskama koje život znače", iako je već šest godina u penziji.

Povod da Stjepanovićevu ugostimo na naslovnoj strani "TV novosti" je njen povratak u Petlovac, gde se posle pet godina od završetka serije "Selo gori" ponovo susrela sa Radojkom. S nadanjima i strahovima prosečne srpske žene sa sela, koja kasnu jesen života provodi uz muža, daleko od dece i unučića.

- Radojka je kruna moje karijere i moja omiljena uloga. Publika me je pre nje viđala u komičnim i negativnim rolama, tako da sam zahvalna Radošu Bajiću što mi je pružio šansu da joj pokažem da mogu da iznesem i drugačiji, omiljen lik, jer Radojka to i jeste. Ostala je velika majka i baka, čuvar ljubavi i tradicije. Posvećena je mužu, uprkos tome što zna da ju je varao. Kao majka dvojice sinova i baka četiri unuke, proživljavam tu ljubav i privatno, ali nisam imala priliku da kroz ulogu pokažem emociju koja mi je najvažnija u životu. Ljubav prema porodici je srž mog postojanja - kaže nam glumica.

* Serija je i dalje rado gledana, dok srpsko selo izumire, što nam poručuje autor Radoš Bajić. Kako to da nas njegova poruka nije osvestila?

- Verujem da to ljudi primećuju i da su tužni zbog toga. Rođena sam u Beogradu, ali žao mi je što selo više nije ono na koje smo navikli. Upravo zato nam Radoš skreće pažnju. To je misija koju je postavio pred sebe - da nam vrati ljubav prema selu, ljude na pragove dedova, gde su se rodili i da se posvete napuštenoj zemlji. Serija nas opominje da bez seljaka nema života. Pojedinci su je u početku kudili uz komentar: "Opet o seljacima!", što me je mnogo pogodilo jer smatram da su seljaci srž našeg naroda i da iz sela potiče sveža krv. Kad su pogledali seriju, shvatili su da je tu reč o našem mentalitetu. Radoš nije opisao seljaka, već Srbina! Nije važno da li živi u selu, gradu ili inostranstvu. To smo mi!

Novoizabranog predsednika Amerike, Donalda Trampa, dovela je na vlast radnička klasa i seljaci iz unutrašnjosti, umorni od vladavine elite. Čini se da je i srpska elita odavno zaboravila na svoje seljake.

* Jeste li, snimajući seriju među njima, primetili da se osećaju skrajnuto?

- Čini mi se da Amerikanci nisu birali Trampa, već su bili protiv onih koji su godinama bili na vlasti, a očigledno se nisu borili za narod. Ne znam čemu se nadala dobro nam znana dinastija Klinton, da može da vlada hiljadu godina?! Njihov narod je bio u pravu što je glasao za Trampa. Ne znam koliko će njima i celom svetu biti bolje s njim, ali iskreno se nadam da hoće. Nijedno od njih dvoje mi se ne dopada. Ona je inteligentna, ali zla. A on, da ne kažem neku ružnu reč, daj bože da bude uz nas. Ne očekujem velike promene. Kad je reč o našim seljacima, oni su najoptimističniji deo naroda. Nisam kod njih osetila ni depresiju, ni melanholiju, ni tugu... Bore se za goli život, ali uprkos tome ostali su najčistije duše od kojih možemo mnoge toga da naučimo. Pre svega o ljubavi.

* Jedna ste od retkih glumica koje se nisu ponavljale, čak ni u ulogama omraženih žena. Kako vam je uspelo da vas ne ukalupe?

- Borila sam se protiv toga. Počela sam s 16 godina u "Muzikantima" (1969), gde sam igrala kafansku pevačicu Radu. Volim što mi se rano dogodila, nespretno iz moje sadašnje vizure. Bila sam dete, a tumačila sam zrelu devojku. Sad bih je drugačije odigrala. Ona je bila i simpatična, ali većina mojih TV uloga, počev od Spečene iz "Boljeg života" preko Ozrenke iz "Srećnih ljudi" do Živke iz "U ime zakona", bile su arogantne, ali i drugačije. Ne pristajem da budem ista! Izazov mi je da budem uvek nova. Odigrala sam više od 200 likova i polako mi ponestaje izazova. Zato sam u predstavi "Beograd - Moskva" prihvatila da igram muškarca - Rusa, jer s ovim glasom samo mi to priliči. I baš mi je prijalo. Sudbina glumca je da pristaje na kompromise.

* Pre 11 godina dogodila vam se "Ljubav, navika, panika", koja vam je donela Kiću i armiju fanova...

- I to među mlađom publikom, što mi je posebno drago. Ta serija je donela i drugačiji način rada. Slobodan Šuljagić ju je režirao moderno i brzo, bez mnogo filozofije i glume, a ispala je fantastično. I danas je obožavaju zato što živimo tim tempom - 300 na sat. Ponosna sam na taj lik i seriju, jer sam radila s čarobnim glumcima - Sekom Sablić i Nikolom Simićem.

* Kićom ste dokazali i da nema malih uloga.

- I "Bolji život" je za mene trebalo da bude epizoda. Bilo je napisano samo pet nastavaka za Spečenu, ali Siniši Paviću se dopalo kako sam je igrala i načinio je od nje veliku ulogu. Ona je bila feministkinja, žena ispred svog vremena i moja sušta suprotnost. Sećam se da mi je bilo krivo kad mi ju je dodelio reditelj Aleksandar Đorđević, sa kojim sam pre toga radila u predstavi "Alta i alta". Ispostavilo se da nije pogrešio u proceni. Važno mi je to da je se publika seća.

* Postoji li uloga o kojoj maštate?

- Bez obzira na to koliko ponekad budem umorna, još u meni ima entuzijazma. Kod mene vam to ide ovako - molim Boga da mi da tri slobodna dana, a već drugi dan sam nervozna jer me niko nije pozvao. Glumci su večita deca i kad nam neko ukrade igračke (uloge), brzo starimo i umiremo. Volela bih da igram Don Kihota. On mi je omiljeni lik, pošto sam se kroz život borila s vetrenjačama. Toliko sam likova odigrala da ih i ne pamtim. Bila sam kraljica, majka, prostitutka... Ne postoji žena čije cipele nisam nosila. Od sad glumim samo muškarce!