Bilja Krstić: Vranjska muzika je srpski fado

KONCERTOM u Sava centru, 24. novembra, pevačica etno muzike Bilja Krstić proslaviće dvostruki jubilej - četiri decenije otkako je počela da peva i 15 godina "Bistrik orkestra". Biće to presek svega što je radila, od grupa "Suncokret" i "Rani mraz", preko solo karijere do danas. Biljino dvostruko slavlje uveličaće i specijalni gosti Bora Đorđević i vodeće zvezde vorld muzike - Janka Rupkina iz Bugarske (bila je proglašena za najlepši glas na svetu) i dobitnica Gremija za pesmu u filmu "Engleski pacijent" Marta Šebešćan.

- Sa nestrpljenjem očekujem koncert, repertoar će biti raznovrstan i bogat, lepeza od svega što sam pevala, a najveći deo programa posvetiću "Bistriku" - kaže, za "Novosti", Bilja Krstić. - Janka i Marta će pevati po dve kompozicije, jednu a kapela, a nas tri zajedno i srpsku tradicionalnu pesmu. Marta peva i muziku drugih tradicija i obožava srpske pesme, dok je Janka pevala u "Triju Bugarke" i na albumu Kejt Buš. Pevaću pesme "Suncokreta" jer je to bio početak mog profesionalnog bavljenja muzikom i jednu iz perioda "Ranog mraza". Gosti će mi biti i gajdaš Milan Vašalić i deca iz moje pevačke radionice.

* Ko vas je nagovorio na solo karijeru?

- Za to su najviše navijali Đorđe Balašević i nekadašnji gitarista "Korni grupe" Josip Boček. Đole pogotovu, oni su mi 1983. uradili prvi album "Prevari večeras svoje društvo sa mnom", kada je novi talas bio vodeći. Mada je album bio pop, više je ličio na kantri, što je bilo u potpunom kontrastu sa onim što se tada pojavilo. Eto, po nagovoru njih dvojice krenuh u solo vode, mada sam najviše uživala u pevanju bek vokala. Uvek sam volela da imam ekipu iza sebe, nikad nisam bila solista u pravom smislu.

* Šta je presudilo da se opredelite za tradicionalnu muziku?

- To je bilo logično, jer je "Suncokret" u ono vreme obrađivao tradicionale, ali u "Ranom mrazu" nije bilo dodirnih tačaka s tim. Sve žurke su se tada, posle rok muzike, završavale nekom lepom pesmom iz Vranja. Ja sam Nišlijka i obožavam taj melos. Tvrdim da nigde na svetu nema tako lepih pesama kao na jugu Srbije, posebno u Vranju. Svi su uspeli da svoju tradicionalnu muziku izbace na površinu, a čini mi se da Srbija ništa nije uradila sa pesmama iz Vranja. Ono što je fado za Portugaliju, to je vranjska muzika za Srbiju. Moramo da učinimo da pesma živi. Ona je kao živi organizam, s vremenom menja i oblik i formu.

* Vranjski melos je nepravedno zapostavljen, koliko smo brižni prema tradiciji?

- Nemamo tu kulturu, ali je mnogo bolje nego ranije. Kada sam počinjala, samo nas nekoliko je to radilo. Što se tiče vorld mjuzik scene kod nas, gotovo da ne postoji, mada je početkom 21. veka bila veoma atraktivna. Pre svega, time treba da se bavi država, a zatim kulturne institucije. Sve mora da se menja iz temelja. Kod nas i danas važi mišljenje: "Pevaš narodne pesme. Jao, pa to je seljana". Ljudi ne znaju da je kompletna muzika nastala na osnovama tradicije. Neko uživa u fadu, a ne uživa dok sluša "Dimitrijo, sine Mitre" ili "Magla padnala". Neka mi objasni u čemu je razlika? Ono kao zvuči kulturnije, što nije tačno. Varoške gradske pesme iz Vranja su čudo i prava lepota.

* Šta vam je izazov u muzici?

- Da budemo u društvu tradicija koje su već postale velike iako su iz malih zemalja. Želim da neke naše pesme budu popularne kao druge. Naše muzičko nasleđe je izuzetno bogato, gde god se okrenete, nailazite na bisere. Divno je što pesme iz svoje tradicije možete da pevate na maternjem jeziku, ne morate da ih prevodite na engleski, niti to mora da bude najmoderniji aranžman. Treba kombinovati stare i nove instrumente da to zvuči približno ovom vremenu i bude prijatnije za slušanje. Moramo da se prilagodimo ukusu publike, ali da ne preterujemo, da se nađe mera. Na taj način pesma dobija novi sjaj, ali čuva svoju starinu.

SVETSKA KARIJERA

Na pitanje koliko će posle objavljivanja albuma u inostranstvu "Bistrik" biti bliži svetskoj karijeri, Bilja kaže:

- Od velikog značaja je ako bilo koji umetnik ima priliku da objavi album u inostranstvu. Mnogo je lakše probiti se na to tržište ako imate stranog izdavača, naročito ukoliko planirate da učestvujete na međunarodnim festivalima. "Ark mjuzik" je renomirana kuća, postoji 40 godina. Ovo je sjajna prilika da nam se otvore vrata za koncerte u zemljama u kojima do sada nismo nastupali, a među njima je i Velika Britanija.