Andrija Kuzmanović: Volim samo Bjelinu epohu

JOŠ kao tinejdžer Andrija Kuzmanović zacrtao je sebi da ako ne postane jednog dana glumac, ne bi želeo da bude išta drugo. Kada je pao na prvom prijemnom na FDU, nije odustao, i godinu dana kasnije ispunio je svoj prvi cilj. Ubrzo je i zablistao kada se u liku Milovana Jakšića - El Grande Milovana našao u timu najuspešnije jugoslovenske fudbalske reprezentacije. A s tom ulogom potvrdio je i pokazao, i sebi i drugima, da je, ipak, vredelo boriti se.

Ovog šarmantnog glumca sada gledamo u seriji “Sumnjiva lica” (RTS 1) kao filozofa Velju kome je jedini zadatak da u Francuskoj obezbedi doktorsku diplomu tatinom sinu.

- Taj momak je dosta ambiciozniji od Milorada Cvijovića - kaže Andrija. - Kada se vrati kući, on zapravo doživljava preokret. Posle studiranja u inostranstvu njegovi apetiti su porasli, jer je shvatio da pomoću svojih vijuga može daleko da dogura... Velimir Pavlović je lik koga sam upoznao i u prethodnim Nušićevim komedijama, tako da mi je poznat još od ranog detinjstva. I naš Velja je po karakternim crtama sličan ovom iz originalnog “Dr”, ali je moderniji i snalažljiviji.

* Kakav utisak je na vas ostavila ova moderna verzija Nušićevih komedija?

- Nušić je vanvremenski i mnogi ga nazivaju vizionarom, upravo zbog toga što je mnogo toga predvideo. Velika odlika pravih pisaca i jeste da budu vizionari, da u delima prikažu neke situacije iz svog vremena koje će se preslikavati u budućem. Tako je i Nušić pre 100 godina pogodio stvari sa kojima se susrećemo i danas, u 21. veku.

* U seriji “Ubice mog oca”, koja je nešto potpuno novo kod nas, dobili ste ulogu koju ste priželjkivali - igrate negativca Batu. Šta vam je donelo ovo iskustvo?

- Zaista mi je bilo divno na snimanju ove serije, a poseban izazov je bio igrati negativca, i to prvi put. Udobno sam se osećao u toj ulozi, pre svega, zahvaljujući reditelju Gagi Antonijeviću i njegovom pomoćniku Ivanu Živkoviću koji su omogućili da izgradim lik kakav njima odgovara, ali i kakav bih ja želeo da bude. Inače, mislim da svaki pravi glumac kroz uloge treba da prikaže i svoju svetlu i tamnu stranu. Ovo je bilo jedno potpuno novo iskustvo iz kog sam dosta naučio.

* Kao golman Jakša

* A koja uloga bi vam sada bila izazov?

- Ima ih mnogo. Nikad nisam priželjkivao baš neku određenu. Imao sam tu sreću da dobijam veoma interesantne likove, valjda su reditelji sa kojima sam radio znali da prepoznaju moj senzbilitet. Za glumca je veoma važno da ga uloge nađu, ali i da bude što šarenolikiji.

* Serija “Senke nad Balkanom”, koja se trenutno snima u režiji Dragana Bjelogrlića, donela vam je glavnu ulogu. Kako ste je doživeli?

- Bjela i ja se pojavljujemo u glavnim ulogama i ova priča je nešto drugačije od svega što sam do sada radio. Ovaj zadatak u meni izaziva glumačku strast na neki poseban način. Igram inspektora Stanka Pletikosića i dolazim iz inostranstva gde sam završio visoku školu za posao koji me čeka u Beogradu. I tako počinje priča u kojoj ima svega, od nejbezazlenijih situacija pa do najtežih, brutalnih ubistava.

Ja baš nisam ljubitelj epohe, ali jesam ljubitelj Bjeline epohe. On je nekako posmatra kroz modernu prizmu, a ipak ostaje verodostojan vremenu iz kog nam priča dolazi.

* Ko su vaši najveći životni uzori, šta ste od njih naučili?

- Moji najbliži su mi uvek bili životni uzori, snagu i danas crpim iz kuće. Porodica je uvek tu - do kraja dana, školovanja, ljubavi, života... Jedino porodica ostaje s vama do kraja, naravno samo ako je prava, kao što je moja.

* Da li vam se dešava da razotkrivate i preispitujete sebe kroz uloge koje igrate?

- U principu znam ko sam, ali i dalje radim na sebi. Kada spoznaš svoju osnovu, ono što preostaje je da je tokom života nadograđuješ. Čovek je živ organizam sa zavidnom količinom mozga, tako da je preispitivanje, valjda, i deo svakodnevice.

* Sa Jelenom Trkuljom u "Sumnjivim licima"

* Umete li da uživate u životu i šta uvek može da vam popravi dan?

- Veoma sitna zadovoljstva mogu da mi ulepšaju dan. E, sad će možda ovo da liči na onu već poznatu priču, da sreću čine male stvari... Da se razumemo, volim i ja da dobijem krupnu stvar. Ali mislim da su male presudne za sreću. Ja, eto, uživam u trenutku kad se probudim, to mi je već, za početak dana, pobeda. I zaista se trudim da volim svaki dan, kako bih mogao u njemu da se osećam udobno i lagodno. Ako postoji nešto što bi me iznerviralo, postoji još tri puta više razloga da budem srećan.

* Želite li još nešto da dodate za kraj?

- E, da, prodajem “bubu”, ‘66. godište...