PRINC Mihailo Karađorđević, mlađi sin pokojnog princa Tomislava i princeze Linde, venčaće se danas u Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu sa svojom izabranicom Ljubicom Ljubisavljević. Nakon toga, u Belom dvoru biće upriličen prijem, kojem će pored mladenaca, članova i prijatelja dinastije Karađorđević, prisustvovati i ugledni gosti iz javnog života Srbije i inostranstva.

Mladi par je u vezi više od četiri godine, a upoznali su se u jednom restoranu u Beogradu preko zajedničkih prijatelja. Na pitanje da li je to bila ljubav na prvi pogled, buduća princeza Ljubica za "Novosti" odgovara:

- Vrlo brzo smo shvatili da delimo slična interesovanja, poželeli smo da se bolje upoznamo i od tada smo praktično nerazdvojni. Mihailo je vrlo opušten i neposredan, tako da činjenica da je princ nikada nije igrala veliku ulogu u našoj vezi. Meni je bilo važno to što je iskren i otvoren, a pritom je pravi džentlmen. Kada je muškarac pažljiv i iskren, svaka žena se oseća kao princeza.

Mihailo: - U Ljubici sam iste te večeri prepoznao vrline koje su me privukle - vrlo je neposredna, prirodna i pozitivna. Uz to mi je bila privlačna i njena ambicija da se stalno usavršava i radi na sebi. Nas dvoje smo od početka bili vrlo iskreni jedno prema drugom i verujem da je to ključ uspešne veze.

* Kada ste shvatili da ste srodne duše?

Ljubica: - Mihailo i ja smo vrlo brzo nakon što smo počeli da se zabavljamo shvatili da je to to i da smo oboje pronašli svoju drugu polovinu. Bilo je prirodno da svoju ljubav krunišemo brakom. Ideja o venčanju je došla spontano i mi već duže vreme maštamo o tom danu. Oboje smo vrlo uzbuđeni, ali nema treme.

* Kako ste odlučili da se oženite običnom građankom, baš kao i vaš rođak princ Vili?

Mihailo: - Poreklo moje buduće supruge mi nikada nije bilo u vrhu liste prioriteta. Moj otac se takođe oženio mojom majkom koja nije iz kraljevske porodice. Daleko je važnije pronaći osobu sa kojom možete da delite i dobro i zlo, i s kojom možete graditi zajednički život zasnovan na iskrenom i ravnopravnom odnosu. Ja sam imao sreću da sam sve to pronašao u Ljubici.

* Ko sve stiže na venčanje?

Ljubica: - Gosti će uglavnom biti naši dragi prijatelji i porodica. Želeli smo venčanje koje će ispoštovati protokol i tradiciju, ali nam je istovremeno važno da to bude dan koji ćemo proslaviti sa nama dragim ljudima. Presrećni smo što toliko naših prijatelja i rođaka dolazi na venčanje.

* Hoćete li ispoštovati srpske običaje?

Mihailo: - Na venčanju će biti srpskih običaja kao što je kićenje svatova ruzmarinom, posluživanje gostiju hlebom i solju i mnogih drugih. Bilo nam je važno da gostima iz inostranstva predstavimo srpsko venčanje, kao i da se svi lepo zabave, što se nadamo da će se ostvariti.

* Kako se nosite sa protokolom?

Ljubica: - Što se protokola tiče, meni to najčešće ne pada teško, jer to nisu nerazumni zahtevi - više se odnose na pravila lepog ponašanja i ophođenja koja nam svakako koriste i u privatnom i u poslovnom životu, a ne samo na zvaničnim funkcijama.

* Zašto se ne bavite farmacijom, za šta ste se školovali, već marketingom i pisanjem blogova?

Ljubica: - Nakon što sam diplomirala, slučajno sam počela da se bavim pisanjem edukativnih tekstova iz oblasti zdravlja, prevencije, nege tela i kože. Tako sam spojila svoje znanje farmacije sa željom da pišem. Kada se kaže marketing i blogovi, uglavnom ljudi imaju neku drugu ideju o mom poslu, ali zapravo internet je samo sredstvo pomoću kog moji tekstovi mogu stići do većeg broja ljudi i pružiti im odgovore na pitanja koja možda nisu imali koga da pitaju.

* Šta pamtite iz dečačkih dana na selu u Engleskoj? Da li ste pomagali ocu u voćnjaku sa jabukama?

Mihailo: - Moj brat Đorđe i ja smo odrasli igrajući se u tom voćnjaku i detinjstvo provedeno u prirodi je za mene nešto najlepše. Imao sam vrlo srećno detinjstvo, mnogo smo boravili i na Oplencu, gde smo vozili bicikle i stalno smišljali neke nestašluke. Konje sam počeo da jašem tek kasnije, ali se ljubav prema jahanju lako nadovezala na želju da živim na selu.

* Neuobičajeno je da neko iz kraljevske porodice trenira konje i bavi se stolarstvom, kao vi na majčinom imanju?

Mihailo: - Na imanju imamo tri konja, ali Ljubica je ta koja je uglavnom zadužena za njihov trening. Više uživam u višesatnom jahanju po obližnjim šumama i pašnjacima. Stolarstvo je samo jedan od mojih raznovrsnih hobija. Obožavam da kreiram predmete od različitih materijala, takav rad me opušta i ispunjava.

* Da li ste nekada iskoristili to što ste nosilac crnog pojasa u karateu?

Mihailo: - Svest igra ogromnu ulogu u bavljenju karateom i zahvaljujuću toj svesti uspešno izbegavam konflikte bilo koje vrste. Po mom razumevanju borilačkih veština, suština nije u izazivanju, već u izbegavanju konflikta.

* Jeste li odlučili gde ćete živeti - u selu ili gradu?

Ljubica: - I Mihailo i ja smo odrasli okruženi prirodom. Život u prirodi i na selu vas nagoni da budete aktivni, da se krećete, da stvarate. U takvom okruženju teško je biti statičan i zapostaviti svoje telo. Pasivan način života je jedan od glavnih uzroka brojnih zdravstvenih problema koje mi kao čovečanstvo imamo danas, pa se nas dvoje trudimo da živimo što aktivniji život. To je moguće ostvariti i u gradu, ali na selu imate svoj mir, živite u skladu sa prirodom i okruženi ste životinjama. Pritom nam je bitno da budemo u blizini grada, koji nudi brojne kulturne manifestacije i druge zanimljive sadržaje. Takav balans nam zvuči idealno za zajednički život.