Tamara Krcunović: Neznanje je najveći neprijatelj

JOŠ kada je bila mala, maštala je o tome da jednog dana dobije ulogu heroine, u romantičnoj haljini, koja čezne i umire zbog ljubavi. Priče u kojima su na najlepši mogući način dočarane ljudske emocije bile su njena najveća inspiracija za put koji je izabrala. Osim toga, šarmantna glumica Tamara Krcunović uvek je imala želju da se bavi nečim što može da promeni stvari u društvu.

I dalje misli da umetnost, odnosno gluma, ima tu snagu. Dovoljno je, kaže, da samo jedan čovek u sali od 500 ljudi shvati da njegov pogled na svet i život treba da budu drugačiji. Jer, dodaje, kada prepoznate sebe na sceni u nekoj situaciji, gledate to drugim očima, sa distance, i to je dovoljno da počnete da se preispitujete.

Tako će se sigurno mnogi prepoznati i u seriji "Sumnjiva lica", modernoj TV verziji Nušićevih komedija, koja počinje da se emituje, u ponedeljak, 10. oktobra, na RTS 1. A Tamara se u njoj pojavljuje u ulozi Francuskinje Kler:

- Igram ženu koja unosi pometnju u porodicu Cvijović. Prvi put sarađujem sa rediteljem Dušanom Milićem i za mene je ovo fenomenalno iskustvo. Zaista sam uživala radeći sa celom ekipom. Kakva je atmosfera u timu, mnogo zavisi od producenta i reditelja, a na sva ova snimanja išla sam pevajući i mislim da nisam jedina. U takvim uslovima svaki pojedinac pruži maksimum, zapravo oseti slobodu koja je veoma bitna za kreiranje i umetnost.

* Kakav je utisak na vas ostavila ova moderna verzija Nušićevih komedija?

- Kada sam prvi put pročitala adaptaciju, bila sam baš iznenađena. Dobro je osavremenjena. U suštini je sve ostalo isto kako je i Nušić osmislio, samo u nekom drugom dekoru. To nam zapravo govori koliko je naš čuveni komediograf bio savremen.

* Da li je zahtevno likove iz tog vremena prilagoditi sadašnjem?

- Po originalnom delu, strankinja koju igram nam donosi prave verednosti iz Francuske. Ona je antipod svim ostalim likovima koji su vrlo karakteristični. E, ja sam u ovoj seriji malo odstupila, zato što nisam želela da ona bude tako idealna. Zašto bi i u ovom vremenu stranac bio taj koji u Beograd donosi prave vrednosti? Bilo mi je zanimljivije da od nje napravim ženu koja ima dosta mana. Inače, to je za nas karakteristično da ljude koji nam dolaze iz drugih zemalja gledamo kao bezgrešne, predivne, uvek se nešto bavimo njima i večito su nam vrlo bitni. Zato sam i insistirala na tome da moja Francuskinja Kler ne bude tako savršena.

* Mnogi vas prepoznaju po liku doktorke Milice Lukić u "Urgentnom centru"... Kako ste vi doživeli tu priču, koliko vas je ona promenila?

- Donela mi je možda neku "vidljivost", ali glumački kao i sve ostale, pre i posle toga. Na njoj sam kao i na svim drugim radila vrlo predano, a sa svakom sam uplovila u drugačiju sredinu i otkrila neko novo biće. Ta uloga mi je otvorila vrata drugog sveta. Naučila sam šta znači biti doktor, šta sve podrazumeva ta profesija i koliko je teška. Gluma vam pruža tu mogućnost da vas kroz razne uloge tera da budete otvoreniji, imate više empatije i razumevanja za ljude. I to vas onda čini i boljim čovekom.

* Igrate i u trećoj sezoni "Vojne akademije", otkrijte nam nešto više o ulozi koja vam je pripala?

- Igram ženu koja je jedna od glavnih u vojnoj bezbednosti Srbije i ima veliku odgovornost na visokom nivou. Interesantno je videti to kako je uopšte jedna žena uspela u muškoj sredini. Volim da sarađujem sa rediteljem Dejanom Zečevićem, između nas postoji uzajamno poverenje. On mi daje početne okvire, a posle i slobodu da nadogradim ulogu. Na snimanju sve pomno prati - kanališe u pravom smeru sve što naumim.

* Rekli ste da kroz glumu upoznajete sebe, šta ste do sada uspeli da otkrijete?

- Kada radite na nekoj predstavi, filmu ili seriji, imate priliku da se na duže vreme posvetite jednoj temi, raščlanite je i otkrijete vaša razmišljanja o njoj. Tako sam, na primer, radila na jednoj predstavi sa kolegama iz Sarajeva i sa Kosova i prvi put sam, posle svega što se dešavalo u bivšoj Jugoslaviji, čula ljude koji drugačije razmišljaju od mene. Tada sam zapravo naučila da slušam. Shvatila sam da postoji "druga strana medalje" i, samim tim, postala sam kvalitetnija osoba. Mislim da je neznanje čoveku najveći neprijatelj.

* Detinjstvo ste proveli u Alžiru, školovali se u Parizu, sada ste u Beogradu... Šta vam je doneo život na različitim adresama?

- Kad odrastate na taj način, morate da budete koncentrisani na to da pronađete sebe, svoju vertikalu, budete svoji... E onda možete da pustite da se sve oko vas stalno menja, a da vi čvrsto stojite nogama na zemlji. Najvažnije je da znate ko ste i da nije bitno što je "scenografija" drugačija.

* Šta vas je vratilo Beogradu?

- Pošto su mene stalno iz Srbije odvodili negde, kao dete sam, naravno, uvek imala želju da se vratim i često sam sanjala o tome. I eto, to sam sebi ispunila. Ali nije isključeno da ja sada odem dalje, jer danas više nego ikad znam ko sam. Pre mi je možda bilo teže da odlazim, ali sada ne bih imala problem da živim negde drugde.