Kako je televizija počela da se sluša

NARODU je vazda bilo dovoljno dati hleba i igara da bi bio zadovoljan. Ili bar miran. Kad uz igre dodate i pesmu, muzika prođe kroz sve pore, misli skrene na lepšu stranu i - eto provoda. Tom devizom odavno se vode strani, ali i naši kanali, koji su, zbog sve veće dominacije, shvatili da bi bilo dobro da duh, dotad najmasovnijeg medija, radija, prenesu i na ekran. A kako bi to drugačije uradili do da dovedu muzičare u studio, da zapevaju. Tako su gledaoci počeli i da slušaju TV.

Najpre su prenošeni koncerti, da bi krajem šezdesetih muzičari počeli da gostuju u emisijama, pa i dobijaju svoje. Među prvima se kao domaćin pojavio čuveni džez pijanista i pevač Net King Kol, sa emisijom "Net King Kolov šou" (1956). Projekat nije imao sponzora, pa je En-Bi-Si pokrivao produkcione troškove. Kao pravi šoumen, Kol, inače prvi Afroamerikanac u istoriji TV koji je bio domaćin muzičke emisije, ćaskao je uz pesmu s gostima i publikom. Preko svojih veza dovodio je zvučna imena, gledanost je rasla, ali niko nije želeo da sponzoriše šou, da se ne bi zamerio "belačkoj" publici. Slavni džezer sam je prekinuo drugu sezonu, nezadovoljan učinkom, ali je utabao put mnogima. To je veoma bitno kad znamo koliko je trnovit put do (TV) zvezda.

Njim su najpre koračali džezeri, što se promenilo 1964, kad su, tad popularni "Bitlsi", gostovali kod Eda Salivana. Upravo ovaj nastup je najuticajnije muzičko izvođenje dosad preneto na TV, jer praćen iz čak 73 miliona domova! Zamislite samo tu sliku - najmanje 146 miliona očiju bilo je uprto u raspevanu četvorku. Ej-Bi-Si i En-Bi-Si "otimali" su se za primat u ovoj novootkrivenoj formi, pa su kod prvih gostovali "Rolingstonsi", u emisiji Dina Martina. On ih, kao uostalom i većinu Britanaca, nije štedeo - predložio im je da se ošišaju. Nekoliko godina kasnije i tinejdž emisije počele su da se prikazuju, koje su uključivale glumu i ples. U njima su se odlično snalazili Barbra Strejsend i Frenk Sinatra. Krajem šezdesetih TV nebom zagospodarila je pop muzika, ostavivši prostora za dokazivanje i drugim žanrovima. Globalizacija muzičkih emisija dogodila se 1967, kad je "Naš svet" satelitom odaslan u 34 zemlje, a u njemu pijanista Van Kliburn i "Bitlsi" cvrkutali "Ljubav je sve što ti treba". Eskpanzija ovakvih emisija nastala je sedamdesetih, kad je već bila stvar prestiža pojaviti se u nekoj od njih. Početkom te dekade nastao je i MTV i - zvezde su rođene. Usledio je "Američki idol" i napravio pomamu u gledalištu. Pevači amateri odjednom su nastupali pred milionskim auditorijumom. "Idol" je za 13 godina prikazivanja doneo profit od tri milijarde dolara! I ko onda može da kaže da nema novca u šou-biznisu?

Za "Idolom" nastadoše "Iks faktor", "Glas"... Tu smo se negde i mi priključili. Po uzoru na britanski Top of the Pops, nastao je osamdesetih "Hit meseca", u kojem su se smenjivali spotovi u režiji ozbiljnih umetnika. Pravi diskografsko-vizuelni bum. Nasledio ga je "Rok Odeon", Darka Bajića, pa "Garaža"... I tako sve do "Zvezda (i zvezdica) Granda".