U cipelama legendarnog Gandolfinija

ČETIRI decenije profesionalnog bavljenja glumom, reklo bi se, dovoljno je da se glumačka veličina poput Džona Turtura imenom i prezimenom upiše među najsjajnije holivudske zvezde. Posebno ako se zna da njegovu biografiju, između ostalih, čine filmski naslovi "Veliki Lebovski", "Pokeraši" sa Metom Dejmonom, prva tri dela "Transformersa", "Kontrola besa" sa Adamom Sendlerom i Džekom Nikolsonom, "Zohan", brojna dela režisera Spajka Lija i braće Koen. Uprkos ličnom uverenju da je do tančina "obradio" duh američke srednje klase i verodostojno dočarao taj mentalitet, te stoga zaslužio bilo kakvo stručno priznanje, ono najvažnije, Oskar, i dalje zaobilazi policu u njegovoj dnevnoj sobi. To mu, kaže, ne smeta, jer je davno rešio da glumu posmatra kao misiju, a ne poprište ličnih kompleksa i sujete.

Zahvaljujući tome, ovog leta, zaključno sa 29. avgustom, kad će biti emitovana poslednja epizoda na HBO, a posle čega će sve biti dostupne putem usluge HBO GO, gledamo ga kao Džona Stouna u hit mini-seriji "Kobna noć". Ekskluzivno u razgovoru za "TV novosti", Turturo otkriva kako se osećao u njegovoj koži, koju je pre njega u pilot- epizodi, pod nazivom "Lavirint pravde", "nosio" blizak mu prijatelj, čuveni Džejms Gandolfini, koga je prerana smrt rastavila od uloge Stouna.

- U početku mi nije bilo lako da prihvatim ulogu, čak sam je posle prve ponude odbio. Imao sam osećaj da bi to bila izdaja. Kad su mi pustili pilot-epizodu sa Džejmsom, znao sam da se pojavljuje tek na kraju, i da ima samo jednu scenu. Ipak, tih nekoliko minuta gledao sam sa jednim okom. Bilo mi je mnogo teško. Tek posle razgovora sa njegovom suprugom, menadžerima, pa čak i mojim šminkerom sa seta, koji je radio sa njim tokom "Sopranovih", sagledao sam stvari drugačije. Rekao sam sebi - život je život, a posao nešto sasvim drugo. Uostalom, nije glumio Hamleta, pa da neću moći da ponovim njegov uspeh - poručuje poznati glumac, koji je Stounu, prema rečima kritike, dao sasvim novo lice.

* Ima li sličnosti između vas dvojice?

- Džon je sposoban i snalažljiv zastupnik odbrane. Ne bavi se krupnim svarima poput ozbiljnih zločina. Uglavnom je reč o prostituciji i sitnim pljačkama. Ciničan je i nikada ne igra na "nepoznatu kartu". Reč je o čoveku koji je nekada izgubio veliki slučaj, posle čega se nije oporavio. A obojica znamo da može mnogo više. Uz sve to, deo njega je sklon ka idealizmu. Veruje u moral i pravdu, a ta osobina često ga skupo košta. Kad se sve ovako sortira, može se reći da ima sličnosti među nama. Mada nisam ranije razmišljao o tome.

* Na koji način Džon vidi Naza - kao čoveka ili izvor prihoda?

- Normalno, treba mu posao, a Naz je idealna prilika za svakog advokata. Međutim, od prvog trenutka među njima vlada poseban odnos. On oseća snažnu privrženost prema tom dečku, verovatno zato što u njemu vidi neku svoju mlađu verziju. Kako ga bolje upoznaje, doživljava i uspone i padove, kao što je to slučaj i u stvarnosti. Uprkos tome što se još jednom uverava da niko na svetu, pa ni Naz, nije savršen, zaštitnička osećanja koja gaji prema njemu ne jenjavaju.

* Da li ta zasenjenost Nazom utiče na njegovu moć rasuđivanja u odbrani pred sudom? Veruje li u Nazovu nevinost?

- Nikada ne možete verovati ljudima. Možda on donekle veruje da Nazu nije mesto tu, ali je takođe svestan činjenice da svako od nas uvek glumi neku svoju verziju, i da ne sme verovati onoj koja sedi pred njim u potpunosti. Da li je reč o nevinoj žrtvi ili apsolutnom ludaku? To nikad ne možete znati sa sigurnošću. Zbog toga svom liku nisam dozvolio da ode u bilo koju krajnost - da veruje ili osudi Naza. Prepustio sam pravdi režisera i scenarista da donesu odluku o tome. Moj posao je gluma.

* Gledali smo mnoge advokate na TV. Po čemu je Džon poseban?

- Stoun je tester za ljudske probleme. Odgovor na ono pitanje - šta bih mogao da budem, da nisam ovo što jesam. Fasciniraju me likovi koji odbijaju da "zagrizu" ono što im život nudi. Oni koji se zadovoljavaju ličnim komoditetom, i u materijalnom i u moralnom smislu, i ne žele da budu više od onoga što jesu. U tome je Stounova magija.

* Čemu ste se najviše posvetili pripremajući se za ovu ulogu?

- To mi je nadraži posao! Pravi sam dokumentarni fanatik. Pripremajući se za projekat, uvek razgovaram sa ljudima, pratim ih u svakodnevnim situacijama, učim njihove reakcije. Takođe, dobro znam one sa kojima radim. U ovom slučaju to su Stiven Zejlijan i Ričard Prajs. Nudim im ono što žele da vide pred kamerama, a ovog puta presudan je bio Ričardov humor kojim serija obiluje. Prilično se uživim u lik, kakav god da je njegov karakter i koliko god se on poklapao ili razlikovao od mog.

* Kako biste posle svega definisali "Kobnu noć"? Šta je njena glavna tema?

- Rekao bih da je to cena ulaznice u pravosudni sistem. Govori o tome šta sve kao ljudi unosimo u pravni postupak, kao okrivljeni, branilac, tužilac, porota, i sa čime iz te ludnice izlazimo. "Kobna noć" odgovara na pitanje koja je cena pravde.