Bilja Krstić: Bez tradicije gubimo trag

LEPOTU srpske tradicionalne muzike odavno je pronela svetom, a zahvaljujući Bilji Krstić mnoge pesme su otrgnute od zaborava. Misiju očuvanja muzičke baštine nastavlja i novim albumom “Svod”, sa deset pesama, koji će biti objavljen u oktobru u Srbiji, a za svetsko tržište 17. januara (engleska izdavačka kuća “Ark mjuzik”). Dvostruki jubilej - četiri decenije karijere i 15 godina rada sa “Bistrik orkestrom” pevačica etno muzike krunisaće slavljeničkim koncertom 24. novembra u beogradskom u Sava centru, kada će uživo predstaviti novi album.

- Sa novim petim albumom htela sam da pod veliki nebeski svod stavim sve što sam radila do sada - kaže za “Novosti” Bilja Krstić, koja je sa bendom u subotu nastupala na beogradskom “Bir festu”. - Dugo smo pripremali album, a među numerama su “Kraj potoka bistre vode”, “Sedi moma na viosko” i “Dimitrije, sine Mitre”, jedna od najlepših pesama iz Vranja. Rođena sam Nišlijka i taj melos najbolje osećam. Kompoziciju “Evo srcu mome radosti” posvetiću Predragu Cunetu Gojkoviću, jer sam tu pesmu naučila slušajući ga dok ju je pevao. Numeru “Čaje šukarije” posvetila sam pokojnom ocu Velimiru. To je bila prva pesma koju me je otac naučio da pevam. Mnogo je voleo pesmu i kafanu, obožavao je Esmu Redžepovu, koja se proslavila tom numerom. Tata je lepo igrao i pevao.

* Velika je kriza, ali “Bistrik orkestar” nikad nije imao više posla?

- Veliki jubilej kroz seriju koncerta počeli smo da najavljujemo još na Božić. U vreme kada je teško napraviti koncert, naročito kada zarada zavisi od prodatih ulaznica, rešili smo da izađemo na crtu i uverimo se da li ima interesovanja za ovu vrstu muzike i za nas. Prezadovoljni smo, jer davno nismo bili ovoliko angažovani.

* Znači li to da nismo zaboravili muzičku tradiciju?

- Nismo je zaboravili, samo joj treba naći mesto u medijima i dati podršku. Ljudi se okreću tradicionalnoj muzici, vidim to po punim salama na koncertima, mada karte nisu jeftine. Publika odlično zna gde dolazi i šta sluša. Apsurdno je da stranci više prate i poštuju ono što dolazi sa ovih prostora, od nas samih. Sa tradicijom moramo da živimo, jer nam se bez nje gubi svaki trag. Ako to ne shvatimo, nećemo ni postojati. Čuveni danski pisac bajki Hans Kristijan Andersen je na svom jedinom proputovanju kroz našu zemlju zapisao: “Koliko je na drveću lišća, toliko je pesama na usnama srpskog naroda”. Ako je neko drugi to primetio, moramo to da negujemo. U svetu se mnogo vodi računa o tradicionalnoj muzici. Nije to muzejska vrednost koja treba da se čuva u muzejima. Svaka pesma, igra, svirka treba da nastavi život, da se predstavi na moderan ili autentičan način. Kada je obradimo i stilizujemo, dajemo joj novi život, dobija novi ram i sjaj.

* Da li će odzvoniti šundu u muzici?

- Neće nikad! Odavno smo izgubili bitku sa šundom. Čovek ne treba time da se bavi, već da bude posvećen onome što radi i da prvo počisti u svom društvu. Tako će biti više prostora za ono što je dobro. Moramo da se izborimo za bolje mesto u medijima i kod publike, kako bi ljudi shvatili i napravili razliku između onoga što je dobro i onoga što nije.