Vlatko Stefanovski: Gitara je moj ferari

VERUJEM da se ono što sviram mnogo razlikuje u odnosu na muziku koja se svaki dan čuje u medijima. A, otuda nas, nažalost, svakodnevno bombarduju banalnom muzičkom ponudom koja, zaista, postaje nepodnošljiva. Na koncertima, ta različitost je spona i najbolji način razmene pozitivne energije između publike i mog benda i mene.

Ovako legendarni makedonski gitarista Vlatko Stefanovski, za "Novosti", objašnjava istu talasnu dužinu i uzajamno poštovanje koje sa publikom u Srbiji deli gotovo četiri decenije. Jedinstven ton, uvek nove varijacije i čudesna, neponovljiva tehnika sviranja, njegov su poklon publici koja virtuoza iz Skoplja uvek dočekuje i ispraća ovacijama. Nisu izostale ni tokom prošle sedmice na koncertima koje je sa svojim triom održao u Novom Pazaru, Raškoj i sinoć u Beogradu.

- Uživam da sviram u Srbiji, bilo da je to na Duhovnim svečanostima u Raški ili na "Bir festu" u Beogradu - kaže za "Novosti" Vlatko Stefanovski. - Poslednjih meseci živim na točkovima putujući od mesta do mesta. Nastupam sa triom, sa Miroslavom Tadićem ili solo kao gost velikih orkestara. Termini su zgusnuti, napeto je, ali ne žalim se. To sam oduvek želeo i da bih danas imao baš ovakve nastupe nekada sam vredno i mnogo radio.

* Može li se uskoro očekivati novi album?

- Da, uskoro sa Miroslavom Tadićem. Vreme je za naš novi album. Napravili smo probe, istraživali i "čačkali" po materijalu koji bi se na njemu mogao naći.

* Da li je tradicionalna muzika Balkana i dalje izvorište vaših ideja i neiscrpnih inspiracija?

- Tradicionalna muzika mi je vrlo važna, jer se uzajamno pomažemo. Ona me je na neki način brendirala u svetu i pomogla mi da se formiram kao muzičar. A ja se nadam da sam uspeo da nešto od te muzike izvezem u beli svet dajući joj novi rakurs i novo gledanje na nju.

* Kako iz vašeg ugla izgleda muzička scena na prostorima bivše Jugoslavije?

- Možda zvuči arogantno, ali odavno nisam čuo nešto što mi je dotaklo srce. Odavno, odavno... Sve je, uglavnom, prilagođeno medijima i brzom uspehu. Mnogo je šou programa i takmičenja za najboljeg pevača, pa se stiče utisak da je biti pevač najvažnija stvar na svetu. Više niko ne razmišlja da bude mašinovođa, pekar, hirurg, inženjer... Svi žele brzo da postanu popularni, na bilo koji način, misleći da će im estrada ili popularnost doneti sreću u životu. A, to su zablude i iluzije. Uspeh ne donosi uvek sreću.

* Ima li razlike između današnjih i gitarista i muzičara pre četiri, pet decenija?

- Većini današnjih muzičara nedostaju glavni "začini" umetnosti - maštarenje i sanjanje otvorenih očiju. Njima je internet odsanjao san. Gledaju u monitor, a pažnja, oči, uši i prsti, zauzeti su im kompjuterskom tehnologijom. Ti računari za njih dišu, piju vodu, maštaju, pišu i brišu kompozicije, određuju šta i kako će da rade.

* Ne volite savremenu tehnologiju?

- Naprotiv. Koristim do nekih granica i poštujem sva dostignuća tehnološkog razvoja. Ali, ipak, govorimo o umetnosti. Ne mogu kompjuteri i internet da sanjaju, maštaju i kreiraju umesto mene. Meni za brzu vožnju ne treba "ferari" nego samo gitara "stratokaster".

* Koji je onda pravi put mladih muzičara?

- Neka više gledaju u prirodu i prate svoja osećanja, a gitaristi da koriste prste ne samo za udaranje po računarskoj tastaturi nego, pre svega, za prenošenje svih emocija na žice gitare. Samo tako će ih svi razumeti, a njihova svirka doticaće srca publike.

* Čuje li se avangarda u muzici danas?

- Da, ali kada slušam i gledam avangardne muzičare koji se bave dekonstrukcijom, malo mi je čudno. To je imalo smisla šezdesetih i sedamdesetih godina minulog veka. Svet je, nažalost, danas prilično destruktivan, pun agresije, nemilih događaja, sukoba i netrpeljivosti. Mislim da danas svi, pa i muzičari, moramo ponovo da sastavljamo važne životne kockice. Treba nam nova konstruktivnost, razumevanje i tolerancija, a pre svega - duhovnost. Ona svetu danas mnogo nedostaje.

* Znači svet je i dalje "kao kakao".

- Ooooo, stanje je neuporedivo lošije nego kada je ta pesma nastala. Sve više je ta svetska čokolada kao kakao. Nekada je u njoj bilo samo 15 odsto kakaoa, sada je, nažalost, 90.

PONOVO SA STEFANOM MILENKOVIĆEM

VLATKOVA tri beogradska koncerta sa violinistom Stefanom Milenkovićem, oduševila su publiku. Na pitanje hoće li ponovo zajedno nastupati, Stefanovski kaže:

- Posle pet godina, nedavno smo razgovarali u Skoplju. Složili smo se da saradnju treba da nastavimo, ali u nekom novom kontekstu. Na primer, sa većim orkestrom ili sa temama koje dosad nismo dotakli. Zasad ne znam šta, ali kad budemo radili sledeći put biće to nešto vrlo hrabro!