HUMORISTIČKU seriju "Ljubav, navika, panika", u režiji Slobodana Šuljagića, ponovo gledamo radnim danima od 11.15 na televiziji Pink. I posle 11 godina od premijernog emitovanja, takođe na "ružičastoj" televiziji, simpatični dijalozi članova porodice Milićević gledaocima izmamljuju širok osmeh. Poznata mlada glumica koja je glumačke korene pustila baš u ovoj seriji, Mirka Vasiljević, priseća se kako je sve izgledalo tokom snimanja 2005. godine.

- Ova serija se ranije često prikazivala na malim ekranima, ali je nije bilo neko vreme. Prilazili su mi ljudi na ulici sa pitanjem kad će ponovo da se reprizira "Ljubav, navika, panika" - kaže Vasiljevićeva, koja u ovoj komediji tumači lik Janje, Verine (Jelisaveta Seka Sablić) i Mićine (Nikola Simić) mlađe ćerke. - Ne volim mnogo da se gledam na ekranu, jer uvek tražim mane. Ali, ova serija je jedna od mojih retkih koju volim da pogledam i uvek me slatko nasmeje. U nekim momentima sam sebi i smešna i simpatična. Mnogo je vremena prošlo od snimanja. Tada sam bila srednjoškolka, a sad sam već mama. Moda je bila drugačija, druge frizure su se nosile... U tom smislu postoje razlike. Nisam neko ko se kaje u životu i sve radim najbolje što znam u tom trenutku i iz čistog srca. Samim tim što je gledana i posle ovoliko godina, ova serija postaje kultna.

* Šta ste naučili kroz rad u ovoj komediji?

- Davala sam sve od sebe da postignem obaveze oko snimanja i škole, i da ništa ne trpi. Nastojala sam da imam dobar odnos sa kolegama i da učim od tih velikana srpskog glumišta. Trudili smo se da sve snimimo kako treba i da to lepo izgleda. Funkcionisali smo kao prava porodica, pa i danas kad se sretnemo imam utisak da sam videla nekog rođaka. Ova serija je jedna stepenica više u mom životu. Najviše sam naučila od samih glumaca, koji su mi van scene davali važne lekcije u vezi sa dikcijom, učenjem teksta i ponašanjem pred kamerama. Sve sam upijala kao sunđer, i pozitivne i negativne kritike, ali sam se trudila da "ukradem" i preoblikujem trikove koje oni primenjuju tokom snimanja.

* Jeste li do danas promenili stav o glumi?

- Danas na neke stvari gledam zrelije. To su mi donele godine, ali i stečeno iskustvo. Međutim, moj stav o ovoj profesiji se nije preterano promenio. Glumac je pritajeno dete u duši, jer se konstantno igra na sceni. Kako bi uspeo verno da prikaže i oživi različite likove, on mora da bude izuzetno maštovit. Sada imam samo zreliji pristup tome i više stvari mogu da uvidim, jer sam mnogo iskusnija.

RADIM TO ŠTO VOLIM

* Da li je ova profesija ispunila vaša očekivanja?

- Svaki posao je težak na svoj način. Nekada "padne" lakše, a nekad vam je dosta svega. Tako je i kafe-kuvarici i lekaru koji operiše srce, pa i glumcu. Mislim da sam imala više sreće nego pameti da već sa 13 godina dobijem priliku da radim i to neprestano. Srećna sam što radim posao koji me ispunjava. Danas se ljudi bave raznim poslovima da bi se prehranili, a ja onim koji volim. To je privilegija.