Dragan Stojković Bosanac: Danas se muzika više gleda nego sluša

TEŠKO je postati kmet u svom selu, ali je kompozitor, muzički producent i vrstan harmonikaš Dragan Stojković Bosanac dobio to "zvanje". U rodnom Konjicu nedavno mu je uručeno povelja sa zlatnim grbom za promociju grada na Neretvi. Iako od sedamdesetih godina prošlog veka živi u Beogradu, Stojković svoj rodni kraj nije zaboravio.

Jedan od najstručnijih članova žirija "Zvezda Granda", čije oštre, ali i pravedne komentare veoma cene i takmičari i publika, iz emisije u emisiju ističe svoje poreklo i pominje rodni grad.

- Kad odeš iz rodnog mesta i posle toliko godina dobiješ priznanje od ljudi koji tu žive, znači da te nisu zaboravili. Za Konjic me vežu uspomene. Iz detinjstva. Mladosti. U njemu sam prvi put zasvirao harmoniku. Kako idu godine, krug se polako zatvara, a mi se vraćamo na početak. Dobio sam brojne nagrade, ali mi je titula počasnog građanina Konjica jedna od najdražih - govori Stojković, autor velikih hitova i muzički urednik u programskim akcijama Radio Beograda.

* U svom ofanzivnom nastupu šund osvaja slušaoce, ali Radio Beograd, ipak, odoleva. Kako i sa koliko truda i rada uspevate da sačuvate tradiciju i muzičku kulturu?

- Činjenica je da Radio Beograd čuva tradiciju i plasira je na najbolji mogući način. Smatram privilegijom to što kao muzički urednik učestvujem u kreiranju programa koji se zasniva na kvalitetnoj muzici. Radio ima svoju produkciju. Studija u kojima se snima i svira izvorna muzika. Ima fonoteku sa nekoliko hiljada trajnih muzičkih zapisa, koji čuvaju našu tradiciju od zaborava.

* Da li kompjuterski sintisajzeri, koji se sve više koriste, uništavaju zvuk harmonike?

- Prava muzika i pravi snimci nastaju samo ako muzičari u isto vreme sviraju i snimaju. Do devedesetih nije mogao svako da bude muzičar. Samo oni koji umeju da pevaju i sviraju. Sa ratovima je krenuo i muzički sunovrat. Muzika koja je bila zvučno bogata, postala je sirotinjska. Sitan zvuk i pevači koji viču. Ima izuzetaka, dobrih muzičara i pesama, ali ih nema dovoljno. Danas se muzika sve manje sluša, a sve više gleda.

* Možete li da objasnite tu konstataciju?

- Neke stvari su se otrgle kontroli. Bavljenje muzikom je postalo pokriće za sve i svašta. Ne može svaka zgodna devojka da bude pevačica. Mnoge devojke i mladići su iz drugih miljea, a muzika im služi kao pokriće da bi radili posao koji im ne služi na čast.

* Mnoge je iznenadilo vaše prisustvo u žiriju "Zvezda Granda". Je li to traganje za potencijalnom ozbiljnom umetnošću, iako je to takmičenje puno kontroverzi?

- Za mene je to bio izazov. Prihvatio sam da uđem u žiri da bi mogao ponešto ozbiljno da kažem. Nastojim da svaki moj komentar bude edukativan za tu decu, ne bi li nešto naučili. Kroz komentare držim nastavu lepog pevanja. Kažu da sam strog, ali ne kritikujem samo učesnike, već i sve druge koji se lepe za tu priču.

* Budi li ovakvo takmičenje lažnu nadu kod učesnika?

- Lažna nada se pomalo rasprši sa takmičenjem. Kada bi prošli svi koji se prijave za "Zvezde Granda" i kada bi imali toliko mladih talenata, Evropa bi nam bila mala. Od te dece koju Saša Popović izabere možda bi jedno ili dvoje realno moglo da prođe u finalu i da ostvare ozbiljnu karijeru. Mnoga deca odlično pevaju u prvih nekoliko krugova, posle posustanu. Ono što su uvežbali pevaju odlično, ali za druge pesme nemaju iskustva. Kada bi bio manji broj takmičara, možda bi se mogli naći mentori, koji bi ih spremili za pevanje.

* Kakva je danas situacija na estradi?

- Status se stiče dobrim pevanjem i sviranjem, ali ovde kao da to ne važi. Kada sam jednoj "divi" rekao da nisam razumeo šta peva, upitali su me kako to mogu da joj kažem. Objasnio sam da ne osporavam njenu popularnost, već producenta koji je napravio snimak da ne razumem šta peva. Mešamo stvari. Nije svaki popularan pevač neprikosnoven. I Ekrem Jevrić je bio popularan, na "Jutjubu" imao je više pregleda od svih ali nismo mogli da kažemo da zna da peva.

* Imamo li dobrih harmonikaša?

- Imamo odličnih - Vlada Panović, Ljubiša Pavković, Aleksandar Sofronijević... Dolaze i talentovani klinci. Mnogi od njih, nažalost, lako odustanu od ozbiljnog sviranja. Nije muzika samo kolo. Najteže je svirati pesmu.

* Zašto?

- Kroz sviranje pesme se pokazuje muzikalnost. To je prenošenje teksta kroz melodiju. Muzika se svira kroz jezik i poznavanje folklora. Zašto Rumuni ne znaju da sviraju naše pesme, a pravi su virtuozi?! Zato što ne znaju srpski jezik!

* Sve je manje hitova, da li to znači da nam nedostaju dobri tekstopisci i kompozitori?

- Manje je komponovanja, više je krađa. Zahvaljujući internetu mnogo lakše se dolazi do pesama. Uzme se nekoliko taktova iz jedne, pa još nekoliko iz druge pesme, a onda tekstopisac to uklapa. Izgubili su se kodeksi lepog pevanja u narodnoj muzici. Hit postoji dok se vrti spot na televiziji, kad prestane odmah se zaboravi. Danas je lako doći na televeziju. Privatne televizije nemaju sa čim da popune program i za sitne pare svako može da emituje spot.

Proslavljeni ste kompozitor, a vaše pesme i danas su veliki hitovi. * S kim naročito pamtite saradnju?

- Uvek sam sarađivao sa prvom ligom pevača. Radio sam kompozicije, ali sam više bio aranžer, čovek koji je neke kompozicije dovršavao, pa ih oblačio u muzičko odelo. Sarađivao sam sa pevačima koji su danas velike zvezde, poput Biljane Jeftić, Halida Bešlića, Šerifa Konjevića, Vere Matović, Vesne Zmijanac, Šabana Šaulića... Pravili smo velike tiraže i uspehe. Bilo je to dobro vreme.

* Zašto ste se povukli?

- Gledam pevače mojih godina koji se otimaju ne bi li još šta zaradili. Mislim da nam je mesto u penziji. Ne mogu da radim sa nekim mladićem kome mogu biti deda ili najmanje otac. To generacijski nije u redu. Svako vreme nosi svoje breme.

TRADICIJA

* UČESTVUJETE u još jednom muzičkom projektu, a to je emisija "Ide Mile".

- Reč je o emisiji na RTS čiji sam autor i urednik, sa svojim timom. Zovemo jednog centralnog gosta i dva pevača, kao i mlade talente. Svi pevaju po jednu izvornu pesmu i svoj hit ako ga imaju. Moja ideja je, pre svega, tradicija, a onda i ono što se danas sluša.

SAVETI ĆERKI DžIDžI

* ŠTA savetujete ćerki Aleksandri - Džidži koja je krenula vašim stopama?

- Drago mi je da ona krči svoj put na muzičkoj sceni. Ponekad joj govorim šta i kako bi trebalo da peva, ali ima dosta generacijskog sukoba. Kaže: "Daj bre ćale ne znaš ti šta se peva, šta se traži!" Ipak, bolje da se bavi pevanjem na ozbiljnijiji način, nego da radi neke druge stvari. Njena generacija se prilično otrgla kontroli.