Ana Adžić: Novinarstvo mi je suđeno

MADA je želela da studira žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, novinarka i voditeljka Ana Adžić se odlučila za studije politikologije, shvativši poražavajuću činjenicu da je za bavljenje odgovornim novinarskim poslom diploma najmanje važna. Ipak, medijima se “zarazila” još kao član studentskog radija i na predavanjima je uz kolege sa novinarskog smera učila “cake” ovog posla. Tražila se u javnoj upravi i ljudskim resursima, ali je za to vreme shvatila da je duboko zaronila u novinarske vode. Adžićeva je dugo radila “iza kamere” na projektima “Veliki brat”, “Iks faktor” i “Dođi na večeru”, a sada je prvi put gledamo kao voditeljku poljoprivredne emisije “Dobra zemlja” (B 92, 8.00).

- U početku mi je bilo neobično, a sada mi prija ova uloga - kaže Ana Adžić. - Najpre sam radila sa Urošem Davidovićem, koji me je “bacio u vatru”. Sa ove tačke gledišta mislim da je bila prava stvar što me je tada uveo u studio. Prija mi što mnogo putujem, a svako snimanje je dinamično i drugačije. U razgovoru sa različitim ljudima stekla sam nova znanja i iskustva. S obzirom na to da obožavam višnje, najinteresantnije mi je bilo snimanje berbe. Tamo su mi se čudili kako mogu da jedem sirovu višnju u tolikim količinama! Prvi put sam isprobala neke stvari, poput jahanja konja, i kroz emisiju doprinela da se o pojedinim temama više govori.

* Postoji li saradnja među novinarima koji rade ovakav tip emisije?

- Pa, i ne baš. Porazgovaramo na zajedničkim snimanjima, ali nikada ne radimo zajedno. Angažovani smo na različitim projektima, pa smo samim tim konkurentni. Osim za “Dobru zemlju”, radim i emisiju “Plodovi dobre zemlje” (TV Prva) i odlično sarađujem sa kolegom sa ove TV.

* Radili ste i rijalitije. Kojim još temama biste želeli da se bavite?

- U rijaliti programima sam imala prvi kontakt sa kamerom, ali me kao gledaoca takvi formati ne zanimaju. Sa psihološke strane, oni su u izvornom smislu dobra radionica gde se posmatra kako ljudi funkcionišu kroz zadatke u različitim okolnostima. Nažalost, ovo što se kod nas prikazuje nema veze sa rijalitijima i žao mi je zbog toga. Volela bih da radim projekte poput “Preživljavanja”, koje gledamo na stranim kanalima. Takođe, želela bih da pravim dokumentarne priče i bavim se fenomenološko-socijalnim temama. One su mi najbliskije, a najmanje sam ih radila do sada.

ZNANjA NIKAD DOSTA

* OPROBALI ste se u elektronskim i štampanim medijima. Da li je TV vaša poslednja stanica?

- Ne bih rekla, još sam mlada. Nikad ne znaš šta će ti doneti sutra. Osim agencijskog, koje me nikada nije zanimalo, prošla sam sve vidove novinarstva. A da bih stekla nove veštine, nameravam da upišem i kurs veb-novinarstva.