Mladen Mijatović: Ulica je moja kancelarija

UBISTVA, pljačke, krv i leševi mnogima lede krv u žilama, ali ne i Mladenu Mijatoviću, neustrašivom novinaru kome "crne vesti" već 16 godina oduzimaju dah. Virusom novinarstva zarazio se davne 1992. na Studiju B, a da ima želudac za rad u hronici otkrio je prilikom izveštavanja o ubistvu Željka Ražnatovića Arkana. Osim što svakodnevno u okviru "Nacionalnog dnevnika" obaveštava narod o jezivim i tužnim događajima, autor je i emisije "Crna hronika", koja se već deceniju prikazuje na TV Pink.

- Ovaj projekat je značajan zbog preventivnog rada i delovanja na svest i bezbednosnu kulturu građana Srbije - kaže Mijatović, koga pored hronike interesuje i sport, te prati sva dešavanja iz ove oblasti i sa nestrpljenjem iščekuje početak Olimpijskih igara.

* Šta vas pokreće na rad u ovoj rubrici?

- Zanimljiva je i puna izazova. Svaki slučaj je specifičan i različit. Uživam u poslu, a teren i ulica su moja kancelarija. Adrenalin me pokreće i tera da budem još efikasniji, bolji i ekskluzivniji.

* Koliko je posao novinara u hronici težak?

- S obzirom na to da kao reporter nemam radno vreme, u svakom trenutku sam spreman za posao i ništa ne mogu da planiram i predvidim. Moram da budem dovoljno psihički jak, kako na moj mozak ne bi uticale jezive scene sa kojima se svakodnevno susrećem - mrtva, raskomadana tela, lokve krvi, jauci teško povređenih osoba... Volim sve da probam, pa sam tako sa pripadnicima specijalnih jedinica prošao deo obuke ronjenja, padobranstva, alpinizma i korišćenja različitog oružja.

* Zbog čega su nam crne vesti najinteresantnije?

- Širom planete je "loša vest" - prva vest. Po tom se pitanju mediji u Srbiji ne razlikuju od svetskih medija. Gledaoci, čitaoci i slušaoci traže još više crne hronike.

* Rad na kojem slučaju pamtite kao najteži?

- Svaki je poseban, ali najteži su oni u kojima su stradala nedužna deca. Često se događa da rodbina nastradale osobe dođe na mesto nesreće ili ubistva za vreme policijskog uviđaja. Tada sam svedok mučnih scena ispunjenih plačom, jaucima, tugom i padanjem preko tela. Takođe, nije bilo lako izveštavati sa prirodnih katastrofa, poput poplava i bombardovanja 1999. godine.

* Možete li sada sa toliko iskustva unapred da znate rešenje nekog slučaja?

- Moj posao je da pravovremeno i tačno izveštavam gledaoce o onome što se dogodilo. Trudim se da budem profesionalac i emitujem samo činjenice, bez lične emocije. Takođe, svojim izveštavanjem ne želim da ometam policijsku istragu. Zahvaljujući iskustvu, u saobraćajnim nesrećama mogu da procenim ko je odgovoran, ali nikada to ne saopštavam javnosti.