Patrik Fjudžit: Učio sam od Pola NJumena

U SVET filma ušao je sa 16 godina, zahvaljujući reditelju Kamerunu Krouu, koji ga je angažovao za ulogu u “Koraku do slave”. Tada je Patrik Fjudžit igrao Vilijama Milera, najmlađeg novinara kog je časopis “Rolingston” ikada ranije angažovao.

Nakon ovog ostvarenja nizali su se filmovi, a ovih dana Fjudžita gledamo u glavnoj roli serije “Izgnanik” koju kao autor potpisuje Robert Kirkman. U ekskluzivnom intervjuu za “TV novosti” Patrik govori o ulozi Kajla Barnsa, saradnji sa Robertom, snimanju prve sezone i anegdotama.

* Kako ste postali deo “Izgnanika”?

- Zahvaljujući mom agentu Larej Mejfild, koja je radila često sa Dejvidom Finčerom, dobio sam ponudu za lik Kajla. Ono što mi ona ponudi znam da je prava stvar, a onda sam još pročitao i deo scenarija, i iskreno se nadao da će me izabrati na kastingu.

* Da li je kasting bio težak?

- Nisam se toliko opterećivao, ali mi je bilo zaista stalo da prođem. Koncentrisao sam se na te dve scene koje je trebalo da odradim. Prva je bila teška, jer sam morao da dočaram tamu i da se vratim u Kajlovo detinjstvo u kojem su ga proganjali demoni. Druga je bila kombinovana, gde sam pokazao i tamu i svetlost. I, izgleda da sam dobro uradio, jer, eto, izabrali su me (smeh).

* Šta ovu seriju izdvaja od onih sa sličnom tematikom?

- Bilo da su u pitanju zombiji, apokalipsa ili demoni, autor Robert Kirkman ne izmišlja “toplu vodu”, nego ono što je publici već poznato samo “pakuje” drugačije. Gledaocima nudi neočekivane obrte i novi ugao gledanja, zato su njegove serije i zanimljive.

* Kažite nam nešto o Kajlu Barnsu.

- Ima nekoliko stvari koje su kod njega interesantne. On je arhetip mirnog kauboja iz južnog dela SAD. Ne govori mnogo, porodica mu je na prvom mestu, pa kad je shvatio da predstavlja pretnju za njih, on ih napušta. Bori se sa svojim mračnim demonima, ali u njemu ima i mnogo svetlosti. On je lik poput Pola Njumena ili Stiva Mekvina, glumaca čije sam filmove obožavao. Kajl ne ume da sakrije svoja osećanja, ni da laže, zato se njegovi postupci lako tumače.

* Koliki je izazov igrati takvog lika?

- Kada je Kajl u pitanju sve je izazov. On ne veruje u Boga, ali ni u đavola, ne veruje ni u dobro, ni u zlo. On živi traume koje je imao kao dete i koje su nastale zbog opsednutosti njegove majke, tačnije njene mentalne bolesti. Ali, sada kada je odrastao, počinje da menja mišljenje i postavlja pitanje - da li je njegova majka bila bolesna ili je zaposeo đavo. Uz Kirkmanov scenario ceo lik je lako igrati, jer on daje odlične smernice, pa to sve izgleda kao mirna vožnja pored okeana.

* Kajl je neko ko pomaže ljudima u svojoj okolini. Koliko mu je to teško, s obzirom na to da ponekad ni sebi ne može da pomogne?

- Kada uspete da nekom pomognete, osećate se bolje. Situacije u kojima se on nalazi, ako izuzmemo taj natprirodni momenat, veoma su slične onim svakodnevnim. Lepo je pomagati ljudima, jer onda se i vi osećate bolje i vrednije. Vaš život tako ima više smisla.

* Strip “Izgnanik” je glavni izvor scenarija. Koliko se slepo držite onoga što je već objavljeno?

- Pročitao sam pet delova stripa pre nego što sam se upustio u ovu avanturu. I to su zapravo svi stripovi koje sam u životu i pročitao. Strip i serija imaju istu osnovu, ali dvadeset strana i jedan sat snimljenog meterijala moraju da imaju drugačiji ritam. Tu se, opet svi mi, divimo Robertovom umeću da istu priču ispriča za dva potpuno drugačija medija.

* Da li vam se na snimanju dogodilo nešto nepredviđeno?

- Mi smo ozbiljno radili posao, ali bilo je momenata kada bi smeh preovladao na setu. Dok sam snimao sa desetogodišnjim Gejbrijelom Bejtmenom, koji igra lik Džošue iz prve epizode, to je bilo prava poslastica. On je vrlo talentovan i iako mlad ozbiljno je prišao ulozi i liku koji tumači. U prvoj epizodi bila je scena gde se borim protiv njega, pa se Gejbrijel baš uživeo u borbu i udario me tako jako da mi je raskrvario usnu. Ali, mlad je i pred njim je svetla budućnost. U to sam siguran.

* Reklo bi se da vam je Gejbrijel baš drag?

- Tokom snimanja smo se sprijateljili, jer je predan onome što radi. Pravi je profesionalac, iako je mlad. Bolje nego svi mi je pamtio replike, pa nas je ozbiljnim tonom prekorevao u pojedinim scenama. Zbog njega smo noću ostajali budni kako bismo napamet naučili tekst, da ne bi bilo ponavljanja.

* Serija je doživela veliku popularnost u svetu. Da li ste to očekivali?

- Tome smo se, iskreno, nadali. Na samom početku postojao je strah kako će publika reagovati na nešto drugačiju Kirkmanovu temu, jer kada su zombiji u pitanju, tu je neprevaziđen. Ipak, kako vreme odmiče, a liste gledanosti mere se neverovatnim ciframa - sve je lakše. I pored tog straha, na početku sam se osećao divno. Stekao sam sjajno iskustvo, divne prijatelje, radio nešto sasvim drugačije. Sada je osećaj još bolji jer smo svi mi dobili potvrdu da smo uradili pravu stvar i stvorili još jedan hit.

* Kirkman vas je u intervjuu za naš list pohvalio. Koliko vam to znači?

- Šta je tačno rekao?

Da ste mu vi tokom snimanja serije pomogli da izgradi lik Kajla Barnsa i da ste jedini pravi izbor za tu ulogu.

- Hvala mu na tako lepim rečima, ali meni nikada u lice to nije rekao (smeh). Lepo je čuti to, pa makar i od drugih. Mogu samo da uzvratim komplimentom. On je stvorio likove koji mogu da se nadograđuju. Ne samo moj, već i ostali imaju taj potencijal. A to je pokazatelj nečijeg nemerljivog talenta.