Negotin ne zaboravlja Luisa

U ZNAK sećanja na majstora dobre pesme, kantautora i humanistu Ljubišu Stojanovića Luisa, koji je pre pet godina preminuo u tragičnom sudaru, Negotinom su se uoči Petrovdana zaorili njegovi najveći hitovi. Koncertom “Moj život je moje blago”, Negotin je pokazao da nije zaboravio svog počasnog građanina, koji je više od decenije organizovao humanitarne koncerte za decu iz Doma “Stanko Paunović”, sa čijim je štićenicima u mladosti u tom gradu formirao prvi bend.

Više od 15 izvođača i bendova sviralo je najveće Luisove hitove “Mećava”, “Dudo”, “Starac”, “Kolo ljubavi”, “Bilo čija”... Negotinci su ovacijama ispratili Srđana i Stefana Lazarevića i njihov bend “Nema dalje”, Nikolu Petraćkovića i “Kampari bend”, Miroslava Miću Rašića, Milutina Sretenovića Sretu, Davora Jovanovića, “Drim bend”, “Atlantik bend”, “Boeme”...

- Luisove pesme su sve evergrini - rekao je Negotinac Aleksandar Tasić. - On je za muziku živeo, voleo je ljude, dobru svirku, Negotin, i čast mi je što sam ga poznavao. Nikad se nije štedeo, pevao je iz duše, bio to koncert ili, kao što se često dešavalo, kad su ga presretali po lokalima i molili da nešto otpeva.

Na velikoj bini u centru grada publiku su pozdravili i Dragan Adamović Kajga, klavijaturista Perica Kaluđerović i trubač Miloš Nikolić, članovi Luisovog benda. Emocije, sećanje, pa i suze, kulminirali su kada su na scenu izašli Luisovi naslednici, Maja i Marko.

- Od oca i majke smo naučili da moramo da budemo svoji, da čim nekog imitiraš to nisi ti i to nije dobro. Zato smo i Maja i ja pevali pesme koje je on voleo, a “I saw your smile”je njemu posvećena - rekao je Luisov sin Marko.

I Marka i Maju negotinska publika dobro poznaje. Marko, koji priprema obrade nekih manje poznatih očevih pesama, u Negotin je dolazio sa svojim bendom, a Maja je ocu godinama pevala prateće vokale.

- Škola je to. Tata je mene bacio u hladnu vodu. Za mene se uvek podrazumevalo da se bavim muzikom, ali kako je on mene uveo u svirku, tako ja sada funkcionišem - kazuje Maja.

Više od dva sata dobre svirke i snažnih emocija efektno je završio Željko Vasić otpevavši “Ne kuni me, ne ruži me majko”, sa kojom je Luis pre pet godina ispraćen na večni počinak:

- Luis je bio unikat i zaslužuje ovakve manifestacije. Njegova muzika je ostavila veliki trag. Imao sam sreću što sam Ljubišu poznavao i čast mi je da pevam njegove pesme.