Brajan Mej: Jedan asteroid zvaće se po Frediju

ČUVENI gitarista Brajan Mej, jedan od osnivača legendarne grupe “Kvin”, proteklih dana bavio se više naukom nego muzikom. Kao neko ko ima doktorat iz astrofizike, početkom jula učestvovao je na festivalu “Starmus”, posvećenom astronomiji, umetnosti i muzici, a 30. juna imao je značajnu ulogu u obeležavanju drugog Dana asteroida. Tada je na kanalu Diskaveri sajens prikazan jednočasovni dokumentarac “Čovek protiv asteroida: specijal o Danu asteroida”, koji je otkrio kako su nemački filmadžija Grigorij Rihters i Brajan Mej ustanovili Dan asteroida, s namerom da stvore globalni pokret i podignu svest pojedinaca o zaštiti naše planete. U ekskluzivnom intervjuu za “TV novosti”, Mej, između ostalog, objašnjava zašto je očaran ovim posebnim nebeskim telima.

- Volim astronomiju i kosmologiju, a asteroide ne toliko zbog njih samih, već zbog činjenice da su veoma opasni. Što više saznajemo, to više shvatamo da postoji mnogo objekata u svemiru koji bi mogli da nas pogode. Za one najveće smo čuli, ali ima asteroida srednje veličine koji bi mogli da zbrišu s lica zemlje ceo grad, a o njima smo nedovoljno informisani. E, tome je posvećen Dan asteroida - važno je da procenimo ima li opasnosti i šta možemo da učinimo kako bismo sprečili eventualnu tragediju.

* Kako ste se zainteresovali za astrofiziku?

- Još kao dete bio sam fasciniran zvezdama i svim čudesima koja se mogu videti na nebu. Voleo sam da gledam Mlečni put, a danas mnogi ljudi, ukoliko žive u gradovima, odrastu a da ga uopšte ne vide. Kao mali, molio sam roditelje da mi dozvole da do kasno uveče gledam emisiju “Nebo noću” koju je vodio Patrik Mur, danas britanska ikona astronomije. Imao sam sreću da postanem blizak sa njim i on me je mnogo inspirisao. Gledao sam ga svake nedelje i tako utoljavao veliku žeđ za saznanjem šta se dešava “tamo negde”.

* Ima li sličnosti između sveta rok muzike i nauke o asteroidima? Da li ste kao dete sebe više videli kao muzičara ili naučnika?

- Zvučaće smešno, ali nisam video nikakvu razliku između te dve stvari. Kasnije sam saznao da imam mnogo zajedničkog sa viktorijancima. Mnogi od velikih naučnika tog doba bili su muzičari, a mnoge muzičare je interesovala astronomija. To znači da imam neku vrstu viktorijanskog senzibiliteta, što u mladosti nisam znao. Tada sam, jednostavno, upijao sve oko sebe i želeo da posredstvom muzike komuniciram sa okolinom. A onda sam bio primoran da izaberem. Četiri godine sam studirao astronomiju i matematiku. Za trenutak sam muziku ostavio iza sebe. Ali ona me je tako glasno zvala, pa sam napravio veliki korak udaljivši se od astronomije. Sad shvatam, imao sam sreće što sam 30 godina kasnije mogao da se vratim nauci i završim doktorat. Sada sam u bliskom kontaktu sa naučnom zajednicom i vidim da su muzičari i naučnici mnogo više povezani nego što sam ranije smatrao. Neko kao Met Tejlor, naučnik iz Evropske agencije za istraživanje svemira, čije se ime dovodi u vezu sa sondom “Rozetom”, veliki je zaluđenik za metal muziku i ima više tetovaža od mene.

* Da li ste ikada pomišljali na to da napravite album u kome će muzika i nauka biti povezane, kako bi mladi mogli iz toga nešto više da nauče?

- Mnogo je takvih projekata. Na turneji sam radio prezentaciju Festivala “Starmus”, posvećenog astronomiji, umetnosti i muzici, koji se dešava na Tenerifama i vodi ga moj dobar prijatelj, jermenski astrofizičar Garik Izraelijan. Završen je prošle subote. Garik i ja smo zajedno radili prezentaciju u čast Stivena Hokinga, jer je ovaj “Starmus” bio posvećen njemu, i u osnovi je fuzija stereoskopskih slika astronomskih objekata i muzike. To je jedan od načina na koji povezujem muziku i astronomiju, a učestvujem u mnogim drugim projektima i osećam se privilegovanim zbog toga. Nekada sam mislio da ne pripadam tom svetu, da sam amater, ali sam shvatio da nije tako. Radim sa velikim ljudima, što je preduslov za postizanje uspeha na svakom polju.

- Ne znam. S jedne strane sam ponosan što sam pripadnik ljudskog roda, a s druge strane postoje mnoge ljudske osobine koje prezirem, jer su sebične i destruktivne. Nisam za istrebljenje drugih stvorenja sa planete. O tome sam na prošlom “Starmusu” razgovarao sa Armstrongom, prvim čovekom koji je sleteo na Mesec, a koji je bio u publici, u prvom redu. Rekao sam mu: “Nisam siguran da li čovek zaslužuje da ide u svemir”? Pritom nisam mislio na astronaute, već na određene vrste ljudi, one koje uništavaju staništa, planetu pretvaraju u beton, zagađuju je... Divni gospodin Armstrong mi je prišao i rekao da sam u pravu, da ima mnogo stvari koje treba promeniti u ljudskom ponašanju. U završnici festivala je rekao, parafraziram, da bi voleo da misli da je poslednjih pola veka posvećeno čovekovom dosezanju svemira, ali da bi voleo da vidi kako narednih 50 godina provodimo radeći na poboljšanju naše suštine. Ja ne smatram da je čovek najvažnije stvorenje na planeti, ne vidim nijedan dokaz za to. Svako stvorenje je važno i voleo bih da vidim kako počinjemo da se sa više razumevanja i poštovanja odnosimo prema toj činjenici.

* Jedan asteroid je 2008, na predlog pokojnog ser Patrika Mura, nazvan u vašu čast. Kakve su šanse da neki asteroid dobije ime po Frediju Merkjuriju?

- Mislim da će to uskoro biti realizovano. Verovatno ne bi trebalo da govorim o tome, jer je reč o tajnom projektu, ali da, tačno je da je pokrenuta inicijativa da jedan asteroid dobije ime po Frediju, a ja sam jedan od inicijatora.