Robert Kirkman: Odao sam počast hororu

TELEVIZIJSKE serije ponovo doživljavaju zlatno doba, a velikog udela u tome, svakako, ima Robert Kirkman. On je za "TV novosti" dao ekskluzivan intervju povodom serije "Izgnanik" čiji je autor (gledamo je ponedeljkom na Foksu od 23.00). Kirkman je i autor "Okruženog mrtvima", ali i sestrinske serije "Strah okruženog mrtvima", koje se emituju i na našim kablovskim kanalima.

Brojni pratioci i zaljubljenici dokazuju da su svi Kirkmanovi zombiji, demoni, strašila i čudovišta - voljeni i poštovani. Njegove serije, ponikle iz stripova, prati milionski auditorijum, a liste gledanosti, šerovi i rejtinzi samo potvrđuju da svet voli neobična, neistražena mesta na koja nas Kirkman vodi poslednjih godina.

* Ugovor sa Foksom za "Izgnanika" potpisali ste i pre nego što ste izdali prvo izdanje istoimenog stripa. Kako je došlo do te saradnje?

- Imali su iskustva sa mojom serijom "Okružen mrtvima", koja je odlično prošla i to je uveliko olakšalo nastavak saradnje. Na jednom snimanju bila je vrhuška Foksa i pitali su me da li imam još nešto da im ponudim. Ideja im se odmah dopala i odlučili su da uđu u novi projekat sa mnom. Tako je, ukratko, nastala serija "Izgnanik".

* Koliko je teško raditi istovremeno i na stripu i na seriji?

- Iskušavam svoje granice, to me pokreće. Mogućnost da radite na oba medija je izazovna, jer, na neki način, jedno vas odmara od drugog.

* Da li slepo pratite radnju iz stripa u seriji ili joj pristupate drugačije?

- Sve zavisi od osećaja. Neke situacije realnije su u stripu, dok su druge u seriji. Osnova je ista, ali se poigravamo i mislim da je to dobar recept. Kajl Barns, glavni lik serije i stripa, iz Rouma je u Zapadnoj Virdžiniji i on pomaže prečasnom Andersonu u borbi sa demonima - to je "Izgnanik"! Sve ostalo bi bio nov scenario, a onda bi i naziv serije bio drugačiji.

* Mnogi vas smatraju zaslužnim za "oživljavanje" zombija i demona u horor žanru...

- Nisam izmislio toplu vodu, to je sigurno. Samo sam toj temi prišao iz drugog ugla. O egzorcizmu ili smaku sve se zna, ja sam samo ispričao drugačiju priču i na taj način žanru koji oduvek volim odao počast. Moj cilj nije bio da nešto tu promenim ili popravim, već samo da mu dam novi sloj farbe i predstavim ga što je moguće bolje.

* Lepo rečeno, ali šta onda izdvaja "Izgnanika"?

- Kod ove serije u pitanju je dublja mitologija koja na površinu isplivava sve više kako odmiče serija. To je naizgled klasična borba sa demonima i pokušaj da se sa njima izbori jednom za svagda, ali kada zagrebete, shvatate da je reč o seriji koja nam otvara oči o tome kako demoni žive, šta im daje snagu, koje su to ljudske slabosti i kako nas demoni zaposedaju.

* Šta ste naučili u "Okruženom mrtvima", pa sad primenili na ovoj seriji?

- Teško pitanje. Nisam siguran da sam išta naučio, ali ni za taj odgovor nisam siguran da je pravi. Pre nego što sam počeo da pišem scenarija, u mojoj glavi, zbog stripova, bile su samo slike, statične. Sada imam iskustva da te slike oživim i da se one u mojim mislima kreću i imaju interakciju. Sigurno mi je sada lakše sa "Izgnanikom" nego kada sam radio seriju "Okružen mrtvima". To sam, možda, naučio i primenio.

* U vašim serijama imamo posla sa natprirodnim silama. Po čemu se one razlikuju ili ne?

- Razlike su ogromne. Različiti su i strahovi sa kojima se susrećemo tokom epizoda. Ideja "Okruženog mrtvima" je borba čovečanstva za pukim preživljavanjem, a u "Izgnaniku" se borimo sa sobom samima. Za zombije smo sigurni da ne postoje, ali ih se svejedno plašimo. Kod demona je već drugačije, ne verujemo u njih, ali na spomen o njima trnci prođu niz leđa, zar ne? Ipak, ima i sličnosti, a to je da nećemo ići onim putem kojim se to očekuje od nas. Uvek će postojati neko skretanje levo, nešto što će promeniti kurs kojim idemo. Nećemo biti predvidivi.

* Vizuelne razlike između serija su takođe očigledne. Zbog čega?

- "Okružen mrtvima" dešava se u postapokaliptičnom svetu, gde je sve zapušteno i nikada ne znate šta vreba iza grma. "Izgnanik" se odvija u predapokalitično vreme i sve deluje bajkovito, ali iza te scenografije krije se jedan stravičan svet, koji ne možete lako da prepoznate, samim tim, ni da mu se suprotstavite.

* Da li nam time najvljujete još strašnije scene?

- Zavisi. Ništa nije onako kako izgleda. U nekim epizodama strašnih scena gotovo da nema, dok ćete se u nekima plašiti kroz svih šezdeset minuta trajanja epizode. Upravo tu nepredvidivost nudimo gledaocima.

* Da li ste zbog zombija i demona bili na meti nekih verskih institucija?

- Do sada ne. Vodili smo računa i o tom aspektu. Svaki lik u seriji ima slobodnu volju, da tako kažem, da veruje ili ne. Čak smo uspeli i da sva ta različita mišljenja spojimo i napravimo neku vrstu harmonije i razumevanja među njima. U seriji nemamo želju da nekome držimo stranu, već samo da predstavimo atmosferu u kojoj dominiraju demoni. Oni su deo religije, preplitanja ima, ali nismo se dublje uplitali u to. Siguran sam će i oni religiozni, i oni koji to nisu, uživati u seriji.