Ibrica Jusić: U Beogradu sam kao kod kuće

SLAVNI hrvatski muzičar i jedan od najvećih šansonjera u bivšoj Jugoslaviji, Ibrica Jusić (71), posle šest godina večeras će ponovo nastupiti u Beogradu, u dvorištu Kapetan-Mišinog zdanja, u 21 čas. Održaće koncert u okviru 25. Beogradskog letnjeg festivala. Dok je u četvrtak u Kapetan-Mišinom zdanju govorio za "Novosti", kraj nogu čuvenog dubrovačkog kantautora i trubadura dremao je njegov pas, crni belgijski ovčar Bond. Umetnik, prepoznatljivog autorskog izraza, čija blistava karijera traje više od pet decenija, ne krije oduševljenje zbog ponovnog susreta sa srpskom publikom.

- Biće dobrih stihova, lepe muzike i mnogo emocija - rekao je za naš list Ibrica, koji se nada da će mu ovaj koncert otvoriti vrata neke veće beogradske dvorane. - To je presek moje 50-godišnje karijere i biće svega, od Šekspira do sevdaha. Pevaću pesme sa dubrovačkih skalina, šansone, kancone, pola programa posvetiću prošlogodišnjem albumu "Harlekino" omažu kolegama i prijateljima kojih više nema - Zdenku Runjiću, Đorđu Novkoviću, Arsenu Dediću... U Beogradu se osećam kako kod kuće. Moja pokojna sestra je živela u Ulici Narodnog fronta i veoma sam se raznežio kada sam autom prošao pored zgrade u kojoj je stanovala. Ovde imam sestričinu Eminu, koja fenomenalno peva, a pre nekoliko dana je osvojila nagradu na takmičenju. Prve koncerte održao sam u Beogradu, napunio sam dva puta Dom sindikata 1966, pa sam tek onda nastupio u zagrebačkom "Lisinskom". Nadam se da će boravak u Beogradu odjeknuti i u Zagrebu i da će mi neko tamo organizovati koncert.

* Zar je problem nastupiti u Zagrebu?

- Čujte, čudna su vremena. One, koji su nekad mogli da pevaju u "Lisinskom", danas ne mogu da prime na razgovor ni na pet minuta. A ja baš nisam u godinama da se sekiram. Zadatak mi je da idem tamo gde me ljudi hoće i vole moje pesme.

* Kakva vas još sećanja vežu za Beograd?

- Ovde sam imao mnogobrojne prijatelje, naročito među umetnicima, počev od Mire Banjac, Rade Đuričin, Ljube Tadića... Družili smo se na Dubrovačkim letnjim igrama. Ne mogu da opišem kako sam se osećao kada sam 2003, posle 14 godina, imao prvi koncert u Beogradu. Bilo je to pre ubistva premijera Zorana Đinđića, na čiji sam poziv došao u Beograd da gradimo nove mostove. Raznežio sam se kada sam u prvim redovima u Domu sindikata video drage ljude, a naročito Jovana Ristića i Đorđa Marjanovića, koji mi je bio uzor. Mnogo puta sam se gotovo potukao zbog njega, braneći ga kao umetnika.

* Na sceni ste više od pet decenija, šta pamtite?

- Najveća nagrada mi je da mi bog da zdravlje. Bio sam nedavno na sistematskom pregledu i doktor mi je rekao da mogu da me se reše jedino ako me ubiju. Ovo što radim ne smatram poslom, već zadatkom da ljude učinim srećnim, kao što oni čine mene. Mnogo toga je bilo u mojoj karijeri, ali pamtim samo srećne dane. Presrećan sam što su mi muzika i gitara otvorile mnoga vrata širom sveta. Da imam ne znam koliko novca, ne bih mogao da prođem kroz ta vrata.

PESME ZA DUŠU

NA albumu "Harlekino" koji je Jusić snimio za svoju dušu, nalazi se 14 obrada, među kojima i "Molitva za Magdalenu", "Kuća pored mora", "Stari Pjer", "Potraži me u predgrađu"...

- Volim da sanjam, a sa tim albumom sam odsanjao još jedan san - kaže nam Ibrica. - Želeo sam da snimim album sa pesmama koje su mi, svaka na svoj način, obeležile život. Oduvek sam hteo da ih pevam, a nisam imao prilike jer su ih autori dali nekom drugom.