Sali Saliji Salini: Sevdalinka pripada svima

DOKUMENTARNI film "Sevdalinka, alhemija duše", turskog režisera Salija Salijija Salinija premijerno je preksinoć prikazan na prvom festivalu muzičkog dokumentarnog filma "Dokenritam" u Domu kulture "Studentski grad". Posebnost ostvarenja ogleda se u rušenju stereotipa da je sevdalinka isključivo bosanska pesma, jer je odavno prešla granice svoje kolevke, ali govori i koliko su narodi na Balkanu sličnog mentaliteta. U filmu učestvuju Predrag Cune Gojković, Miroslav Ilić, Mirko Rondović, Rambo Amadeus, dr Nele Karajlić, Ljubiša Samardžić, Nedžad Salković, Hanka Paldum... Ovo je drugi Salinijev film iz trilogije o balkanskoj muzici. Prvi je bio posvećen trubi, a u pripremi je i dokumentarac o vojvođanskoj tamburici.

Ideja da iz svog ugla prikaže balkansku muziku leži u činjenici da je Salini 20 godina živeo u Prijepolju i njegova veza sa Srbijom nikad nije prekinuta. On je beogradski zet i često sa suprugom boravi u našoj prestonici.

- Uvek sam imao veliko poštovanje prema sevdalinki, trubi i tamburici, mada privatno slušam drugačiju muziku i omiljeni bendovi su mi "Ajron mejden", "Dipeš mod" i "Kjur" - kaže za "Novosti" Salini, profesor filmske režije na Akademiji umetnosti u Izmiru. - Veoma je važno da se tradicionalna muzika spomene u ovom dekadentnom periodu. Sevdalinka pripada svima nama. Ona spaja ljude na Balkanu, pogotovu na prostorima bivše Jugoslavije. Trilogijom sam želeo da pravim mostove koji su porušeni. Na primeru sevdalinki pokušao sam da nađem ono što nas spaja, a ne razdvaja. Političari su mnogo uradili da nas razdvoje. Radeći na ovom filmu otkrio sam Himzu Polovinu kao nekog posebnog. On je za mene broj jedan za sevdalinku.

* Šta nas spaja?

- Bukvalno sve! Više smo slični nego što smo različiti. I te male različitosti, nacionalne i verske, čine nas bogatijim. Odrastao sam u Prijepolju, gde ima i Srba i Bošnjaka. Govorim turski i srpski jezik i smatram da sam zbog toga bogatiji čovek. Recimo, Beli anđeo je i danas za mene veoma značajan simbol. Ako želite da uništite jedan narod, krenite od muzike. Mi na Balkanu smo, nažalost, na putu ka uništenju nacionalnog blaga. Nije važno da li slušate tradicionalnu muziku, ali imate obavezu da je sačuvate.

* Sevdalinka u filmu ima širi - balkanski kontekst?

- Pokušavam da u svakoj pronađem nešto što nisam do sada. Nisam ušao u ovo kao neko ko zna 10.000 sevdalinki. Možda zvuči suludo i amaterski, ali to sam iskoristio kao prednost. Ulazeći u sokake gde su sevdalinke, trube i tamburice, otkrivao sam stvari kao neko ko fotografiše ulice koje je zaboravio ili ih prvi put vidi. Sevdalinka je jednog dana jednostavno izašla iz bosanske avlije. Toliko je jaka da je prešla granice. Najviše me je zanimao momenat u kojem smo zajedno i koliko nas toga spaja. Srbi i Bošnjaci su ratovali, a ispostavilo se da je to isti duh, da i jedni i drugi neverovatno vole sevdalinke. Cune Gojković je sa velikim poštovanjem govorio o sevdalinki.

* Više od dve decenije živite u Turskoj, ali vezu sa Srbijom ne prekidate?

- Moje biće je stvoreno u Srbiji, tu sam završio osnovnu i srednju školu. Prijepolje i Srbija imaju posebno mesto u mom životu. Najbolji dokaz je to što odlično govorim srpski. Potrudio sam se da sačuvam srpski jezik u zemlji u kojoj nemam priliku da ga govorim. Čitao sam romane i knjige, gledao srpske filmove. Imam veru da će jednog dana biti bolje u Srbiji, koliko god to ljudima možda zvučalo čudno. Mislim da srpski narod ima takav potencijal. Ako govorim o bivšoj Jugoslaviji, strašno je kada iz Srbije zovete Bosnu i to vas košta kao da razgovarate sa inostranstvom ili da prelazite granicu uz pasoš ili ličnu kartu. Mislim da sve to nije mnogo pametno odrađeno i da bi moglo da se reši kako bi se ljudima olakšao život.

POSVETA ŠTULIĆU

NA pitanje zašto je film posvetio vođi "Azre" Branimiru Džoniju Štuliću, Sali odgovara:

- Zahvaljujući bratu počeo sam da slušam kvalitetnu muziku. "Azra" je za mene bila top, tako je i danas. Ima još dobrih bendova, ali je Džoni poseban i znam koliko je voleo sevdalinku. Budući da ga nema u filmu, osetio sam potrebu da ga pomenem. Nikad ga nisam upoznao, ali sam odrastao uz njegove pesme. Mislim da je ova alhemija duše, pomalo i Džonijeva alhemija duše.

BALKANSKI MENTALITET

NAŠ sagovornik, koji je bio student generacije na akademiji na kojoj danas predaje režiju, o balkanskom mentalitetu kaže:

- Narod na Balkanu je vrlo inteligentan, ali ako toj inteligenciji dodate refleksni mentalitet, koji nas ubija, onda umemo ili da volimo najviše na svetu ili da mrzimo. Kada uđete u srž razloga, to nije čak ni smešno. Ako stvari dobro organizujete i ubacite u sistem jednog Balkanca, on može da napravi nešto na svetskom nivou. Najbolji primer je Novak Đoković, a to može da se uradi i u ekonomiji.