Ališa Debnam Keri: Strah u čoveku budi životinju

ZATIČEMO je kako visi u kućištu lifta, grčevito stežući sajlu. S kosom i majicom ulepljenom od znoja. Tiho jeca. Ali ne odustaje od borbe. Na njenom licu vidi se kako pokušava da sačuva pribranost, dok je ruke „zaraženih” miluju po telu. Alisiju Klark samo korak deli od smrti. A onda se začuje spasonosno „rez”. Scena iz 10. epizode hit serije kanala Ej-Em-Si Fear the walking dead („Strah okruženog mrtvima”), „kupljena je”, i australijska glumica Ališa Debnam Keri (22) može da odahne. Završila je još jedan radni dan u meksičkom Baha film studiju, gde se uveliko snima drugi deo druge sezone sestrinske serije „Okružen mrtvima” (vraća se 22. avgusta na mali ekran sa američkom premijerom u 3.00 i istog dana u repriznom terminu od 22.00). Ekipa „Novosti” bila je jedna od tri ekipe iz Evrope koju je Ej-Em-Si pozvao u Meksiko da poseti set čuvenog serijala i porazgovara s njenim junacima.

Samo dvadesetak minuta posle snimljene horor scene, u svojoj garderobi dočekuje nas vidno raspoložena za razgovor mlada Ališa. Odevena u jednostavnu duksericu i farmerke, i sa kikicama, odaje utisak tinejdžerke. Nimalo ne liči na borbenu devojku s malog ekrana, kojoj su živi mrtvaci svakodnevica.

- Scena u liftu je jedna od najuzbudljivijih i fizički najzahtevnija koju sam dosad snimila. Veću navalu adrenalina nisam doživela. Moja junakinja se tek uhodava i otkriva nove veštine za koje nije ni znala da poseduje. Razvija sposobnosti i taktike za borbu protiv „zaraženih”. Volim da radim teške scene jer tada osetim prave draži svog posla. Naravno, ima i kadrova koji su suviše opasni za mene. Poput onog u kojem je trebalo da skočim sa broda. Dublerka je morala da me zameni. Bilo je napeto, jer je trebalo da skoči na gomilu kartonskih kutija. U takvim trenucima niko vam ne garantuje da se nećete povrediti. Na kraju je sve ispalo odlično - otkriva nam Ališa.

* Osim uzbudljivih scena i konstantne napetosti koju vam radnja serije nameće, čini se da imate izazov više u odnosu na kolege jer se Alisija upravo transformiše iz tinejdžerke u ženu?

- U pravu ste, druga sezona predstavlja vreme Alisijinog sazrevanja. Ona preuzima odgovornost i odrasta u skladu sa zahtevima koje joj nameće novi svet. U prvom ciklusu bila je ona, do koje su poslednje stizale informacije. Živela je u mraku, a sad polako izlazi iz svog kaveza i suočava se sa strahovima. Ranije se ustručavala od bilo kakve akcije. Naučila je, u međuvremenu, kako da upotrebi oružje, da ubije. Od nevine devojčice, pretvorila se u ubicu. Nije bilo lako dočarati tinejdžerku primoranu da se uhvati ukoštac sa apokalipsom. Publika će doneti sud o kvalitetu moje glume. Odgovornost je velika, jer iza nas stoji „Okružen mrtvima” kao merilo kvaliteta onog što radimo.

* Kako ste se pripremali za ulogu? Da li ste zamišljali sebe na Alisijinom mestu?

- Nas dve potičemo iz različitih socijalnih miljea. Zajedničko nam je samo to što smo obe bile uzorni đaci. Ona se upisala na Berkli, baš u trenutku kad je počela apokalipsa. Ja sam se deset godina usavršavala za perkusionistu. Završila sam srednju umetničku školu i posle toga sarađivala sa Berlinskom filharmonijom. Sa više od 40 kolega radila sam na stvaranju izvanrednih muzičkih dela. Nasuprot tome, Alisija je oduvek bila pomalo izgubljena i asocijalna. Ne verujem da bih donosila iste odluke u situacijama opasnim po život, ali razumem je i trudim se da opravdam njenu „hladnoću”. Želim da verujem da bi ljudi u takvim okolnostima bili osećajniji, ali realnost u seriji je drugačija. Ipak, ko može da nam garantuje da bi naša ljudska strana ostala sačuvana dok nas svi gone. Životinjski nagon za preživljavanjem jači je od emocija.

* Alisija je usamljena i poverava se samo onima koje ne poznaje. Zbog čega?

- Razvila je najbolji odnos sa bratom Nikom, ali on često nije pored nje. Zbog toga o najintimnijim problemima priča sa ljudima koje ne poznaje. I meni se čini da je lakše otvoriti srce strancima. Pred njima možete da budete šta god hoćete. Dešava mi se da pre taksisti ispričam probleme koje me tište nego najboljoj prijateljici.

* Čemu vas je naučio „Strah”?

- Najviše sam naučila o glumi od starijih kolega. Svaki kadar sa Kim Dikens i Klifom Kartisom je čas glume i neprocenjivo iskustvo. Što se tiče Alisije, ona me je podsetila na to koliko je teško biti tinejdžer, a još više odigrati ga. Kad dobijete takav zadatak, morate da se izborite sa svim predrasudama i klišeima koje nosi vaš lik. Tinejdžeri su sami po sebi mušičavi, džangrizavi, veliki kontraši i zanesenjaci, a moj posao je bio da nadigram Alisijine negativne osobine i ponudim nešto više. Osim toga, ona dolazi iz porodice koja se raspada i susreće se sa svetom u krizi. Bio je to ogroman izazov.

* Slovite za jednu od najpopularnijih glumica mlađe generacije. Da li ste imali neobična iskustva sa fanovima?

- Bilo mi je čudno kad sam videla da je jedan mladić istetovirao lik Lekse, koju sam tumačila u seriji „100”. Nisam sigurna da bih učinila isto da imam idola.

* Publika je bila razočarana kada ste napustili „100”. Da li ste vi to želeli ili je nekome smetalo što je Leksa lezbijka?

- Htela sam da zaigram u „Strahu” i zbog toga sam sporazumno napustila „100”. Već sam potpisala novi ugovor, zbog čega je bilo neophodno da se rastanem sa Leksom. Fanovima je smetao način na koji je ubijena. Ipak, reč je o snažnom i uticajnom liku, koji je iz čista mira nastradao. Razumem njihovu reakciju, ali nema govora o tome da je Leksa usmrćena zato što je lezbijka. „Strah” je bio poziv koji se ne odbija.