MALO je onih koji su stranice života i karijere ispisali blistavim slovima kao Esma Redžepova (72). Kraljica romske muzike je za gotovo šest decenija estradnog staža održala više od 23.000 koncerata širom sveta, od čega je trećina bila humanitarnog karaktera. Pevala je na najznačajnijim svetskim festivalima, osvajala prestižne nagrade, usvojila je i odgajila 48 dece, bavila se humanitarnim radom, a pesmama i angažovanjem doprinela je afirmaciji romske populacije. Esma je prva Romkinja koja je zapevala na maternjem jeziku i dva puta bila nominovana za Nobelovu nagradu za mir. Proslavljena makedonska pevačica, specifičnog muzičkog izraza i jedinstvenog imidža, za "Novosti" otkriva da će i treći put biti predložena za značajno priznanje.

- Humanitarne organizacije jugoistične Evrope i Balkana nominovaće me ove godine za Nobelovu nagradu - kaže za naš list Esma. - Po pravilima možete biti predloženi sedam puta, a Majka Tereza je Nobelovu nagradu dobila upravo posle sedme nominacije. Pa, valjda ću i ja! Volela bih da dobijem nagradu, jer bi to bilo veliko priznanje ne samo meni, već i celoj jugoistočnoj Evropi i Balkanu.

* Na beogradskom "Mikser festivalu" nastupićete 12. juna kao gošća grupe "Mostar sevdah rijunion"?

- Sa tim bendom dugo sarađujem, gostovala sam na njihovim koncertima u inostranstvu i albumu za holandsko tržište. Snimili smo zajedno nekoliko pesama. Oni su divni ljudi i sjajni umetnici.

DRUGA MONOGRAFIJA MINISTARSTVO kulture Republike Makedonije nedavno je objavilo monografiju Esme Redžepove. - Jedini sam umetnik u Makedoniji kome je ministarstvo objavilo monografiju - ponosna je pevačica, koja se lane u konkurenciji 50 najboljih svetskih pevača, u izboru američkih radio-stanica, našla na drugom mestu. - Ovo je druga monografija, a prva je objavljena 1984, zajedno sa mojim suprugom Stevom.

* Sledeće godine obeležavate 60 godina rada. Kako ćete proslaviti jubilej?

- Ako budem živa i zdrava, održaću koncerte u svim centrima bivše Jugoslavije. Zamislite da se 23.000 puta popnete na binu i siđete. To nije lako, a kamoli da toliko puta pevate. Kao devojčica sam bila vrlo nemirna i buntovna, a sa 11 godina već sam imala solističke koncerte. Vrlo retko pevam u klubovima, uglavnom nastupam u dvoranama i to pred inostranom publikom koja nema veze sa Balkanom. Ove godine pevala sam u Filharmoniji u Minhenu, pred više od 2.000 ljudi, a nedavno sam se vratila iz Amerike, gde sam nastupala u Kenedi centru i Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu. Prvi put u karijeri ću ove godine nastupiti u Kini. Bez obzira na to što publika ne razume o čemu pevam, mislim da sam specifična pevačica i da je magija u mom glasu.

* Prva ste Romkinja u svetu koja je javno zapevala na maternjem jeziku?

- To je bilo na Radio Skoplju kada sam imala 10,5 godina. Takmičila sam se s pesmom "Čaje šukarije" i pobedila. Kada sam krenula u školu, nijedna devojčica nije htela da sedi u klupi sa mnom jer sam Romkinja. Onda je jedan Aleksandar pitao nastavnicu da li on može da sedi pored mene. Prvi put se desilo da u školskoj klupi zajedno sede dečak i devojčica, jer su do tada bili odvojeni. Aleksandar mi je postao najbolji drug. Tada sam shvatila da sam drugačija i da moram da se borim za mesto i status u društvu.

* Mnogo ste uradili za afirmaciju romske zajednice?

- Ponosna sam što sam Romkinja, jer oni nisu ni sa kim ratovali i nikog nisu okupirali. Potpredsednik sam Svetske organizacije Roma i redovno prisustvujem međunarodnim konferencijama. Nastojimo da pobošljamo situaciju tamo gde vladaju predrasude o romskoj naciji. Srećna sam što su Romi ušli u makedonski ustav kao narod.

* Kako vidite političku i ekonomsku situaciju u Makedoniji i regionu?

- Bez obzira na to što su se bivše jugoslovenske republike razdružile, ne možemo jedni bez drugih. Dugo smo živeli zajedno i to ne može da se zaboravi i izbriše. Imam prijatelje u svim delovima nekadašnje Jugoslavije, 30 godina sam živela u Beogradu. Treba jedni drugima da pomažemo i da zajedno napravimo bolji svet u kome ćemo živeti. Komšije treba da idu jedni kod drugih na kafu, da se vole i poštuju bez obzira na verske i nacionalne razlike. Ne volim nikakve barijere među ljudima, već svet bez granica. Da sam neki važan faktor, zaustavila bih sve časovnike sveta i učinila da nigde ne bude rata.

* Nastupali ste pred svetskim državnicima, ko je ostavio najjači utisak?

- Pevala sam Titu, Gadafiju, Naseru, ali, najveći utisak na mene je ostavila Indira Gandi. Ne samo zato što je bila žena, već i veliki humanista. Imala sam čast da budem jedina osoba koju je poljubila, jer se Indijci nikad ne ljube. Niko osim Steve i mene nije išao 11 dana kolima od Beograda do Indije, gde sam 1976. proglašena za kraljicu romske muzike.

* Koju pesmu ste Titu najčešće pevali?

- Obožavao je pesmu "Zašto si me majko rodila". Voleo je "Čaje šukarije" i još neke numere, ali uvek mi je govorio da mu otpevam baš tu pesmu.

* Suprug Stevo Teodosievski vam je pred smrt rekao da ne smete da prestanete da pevate, jer će tako živeti kroz vaše pesme?

- Tri meseca pre nego što je umro, Stevo je okupio svu našu decu i rekao im da mi ne dozvole da prestanem da pevam posle njegove smrti. Govorio je da treba da nastavimo da radimo zajedno, jer će tako i on živeti kroz te pesme. Kazao im je: "Nemojte da mislite da sam ja napravio Esmu, ona je sebe stvorila radom i upornošću. Mnoge stvari sam naučio od nje, napravila je od mene gospodina". Često je govorio da žena od muškarca može da napravi gospodina, ali i da ga obruka i uništi. Mnogo sam ga poštovala, tako sam vaspitana.

* Zašto ste posle 47 sinova, usvojili devojčicu?

- Patrijarhalno sam vaspitana, gledala sam da ne napravim neku grešku izmeđe dece, jer nisu u krvnom srodstvu, zato smo pre toga usvojili 47 dečaka. Kada sam ostala sama, usvojila sam tinejdžerku od 16 godina. Bila je kod mene šest godina, školovala sam je i muzičku akademiju je završila sa najboljim ocenama. Bogata sam žena, imam 124 unučadi i šestoro praunuka.

DOM HUMANOSTI I MUZEJ MUZIKE

* ZAŠTO ste posle 30 godina napustili Beograd?

- Mog Stevu je najviše vuklo da se vratimo u Makedoniju, jer je želeo da tamo izgradimo dom humanosti i muzej muzike, gde će biti sve što smo stvarali zajedno 40 godina. Otvoriću ih ove ili sledeće godine. U domu će se održavati humanitarni događaji, a u muzeju će biti naša priznanja i pokloni koje sam dobila od najvećih svetskih državnika. Mislim da bi narod to trebalo da vidi.