Stižu novi kadeti

JOŠ jedna generacija kadeta priprema se za izazove u seriji „Vojna akademija”. Ekipu smo zatekli na snimanju novih epizoda, koje ćemo od jesenu gledati na RTS-u.

Na setu u Atletskoj dvorani kasarne na Banjici reditelj Dejan Zečević postavlja scenu u kojoj se Ceca i Đina pripremaju za čas vežbanja, koji vodi profesor. Lik Cece tumači Anđela Jovanović, Đinu Andrea Ržaničanin, a profesora Goran Radaković. Prema scenariju, devojke stoje jedna blizu druge i zagrevaju se za početak treninga. Zadatak profesora je da proveri brzinu studenata.

Svi su na svojim mestima i akcija kreće. U ovoj sceni nema mnogo teksta, već se samo snima atmosfera. Akcenat se stavlja na mimiku, tačnije na Cecin pogled ka Đini, ali i na profesorove komande studentima.

- Hajde to, brže malo, brže - jedina je replika Gorana Radakovića u ovoj sceni.

- Bilo je dobro, ali moramo malo da se pomerimo ulevo - čuje se glas reditelja, pa posle konsultacija sa snimateljem ponovo počinje snimanje. - Tišina, snimamo!

U dubini scene vide se statisti, momci i devojke, inače pravi pitomci Vojne akademije Srbije, koji im pomažu već godinama. Svi su obučeni u plave trenerke i majice, a kostimografkinje i šminkerke u pauzama proveravaju da li sve stoji kako treba.

- Dobro je, možemo dalje - kaže Dejan Zečević, pošto je proverio snimljenu sekvencu. Zečević je materijalom devete epizode, sekvence 431, bio zadovoljan tek iz sedmog snimljenog puta.

Ekipa serije priprema sledeći kadar. Svi se sele na tribine, jer kadar je pun i vidi se cela atletska dvorana. U ovoj sceni, sada već oficir Danijel Stošić, kojeg glumi Bojan Perić, rešavaće čarke između trojice vojnika. Razlog svađe je ljubav, a rešenje leži, bar kad je Stošić u pitanju, u istrčavanju tri kruga po dvorani.

Dok su pripremali scenografiju, Andrea Ržaničanin ćaskala je s rediteljem o nekim novim ulogama, pomno slušajući savete starijeg i iskusnijeg kolege.

- Spremni smo - javlja vođa snimanja. U hali je potpuni muk, čeka se komanda za početak.

Bojan Perić stoji van domašaja kamere i čeka repliku koja će označiti njegov ulazak u scenu, a na sredini hale vodi se žučna rasprava koja može da preraste u tuču. Upravo to sprečiće Stošić, tako piše u scenariju. Kamera beleži sve, a onda se, po završetku, čuje glas reditelja:

- Ovo je bilo super, nećemo ponavljati.

Prostorom se prolomio zvuk oduševljenja, jer ne mora još da se snima, a to znači i pauzu za ručak. Bojan Perić nam je, u prolazu, došapnuo da je njegov posao za ovaj dan gotov.

- Idemo na ručak u kantinu. Ketering je odličan, morate da probate - ubeđuje nas Perić. - Samo me sačekajte, moram nešto da uradim.

U rukama drži „go-pro” kameru i postavlja je na spravu za skok motkom. Namešta je za snimanje, a onda iz zaleta skače ka kameri.

- Šta je posao bez malo uživanja - kroz osmeh govori Perić.

Do kantine priča o tome kako ova serija ne bi mogla da se realizuje bez pomoći Vojske i pitomaca akademije.

- Statisti sada nisu sa nama na ručku, ali kada snimamo van kasarne, zajedno smo po ceo dan - priča „oficir” Stošić. - Danas su neki propustili pripreme za kolokvijum zbog snimanja, ali valjda će im bar malo progledati kroz prste na tom sutrašnjem testu.

Ekipa serije „Vojna akademija” u kantini obeduje, a na meniju su teleća čorba, krompir sa batakom, kupus salata i, nezaobilazni, sitni kolači. Pauza za ručak traje oko sat, pa oni koji su već završili odlaze da se malo prošetaju po krugu kasarne.

Saznajemo da sledi scena na otvorenom sportskom terenu, pa će se posle pauze svi tamo sjatiti. Mi napuštamo kasarnu sa utiskom da svi u ekipi „Vojne akademije” dišu kao jedan. To i ne čudi, jer zajedno rade od 2012. godine, a uticaj vojske, gde sve mora da bude na vreme, na komandu i gde se hijerarhija poštuje, vidno je prisutan.