TIHO i dostojanstveno, baš kako je i živeo, u krugu porodice i najbližih prijatelja, danas je na Novom bežanijskom groblju u Beogradu sahranjen legendarni kompozitor Petar Tanasijević.

U kapeli, među ožalošćenima, uz suprugu Desanku i njihovu "kćer miliju od zlata" Mariju, stajala je i plakala i Lepa Lukić. Ona je bila jedina interpretatorka Tanasijevićevih neprolaznih pesama koja je došla da ga isprati. Opelo je održao jerej Mihailo Rapajić, iz Crkve Pokrova Presvete Bogorodice na Zvezdari, čiji su Tanasijevići parohijani.

Tužna povorka od sedamdesetak ljudi krenula je ka grobnom mestu,

praćena zvaničnim orkestrom groblja. Mogao je umesto njih biti i neko od muzičara za čije je karijere Tanasijević bio zaslužan, ali - nije. Uz pomalo raštimovane zvuke pesama "Od izvora dva putića", "Čaj za dvoje" i drugih Petrovih večnih tema, stigli su do njegove večne kuće. Govor je prvo održao Marijin muž, podsetivši na Petrove početke, Smederevsku Palanku, gde se, sticajem okolnosti rodio i njegove pretke - dedu Simu i babu Daru, koji su ohrabrivali unukove kreativne talente i zvali ga Perče. Za suprugu je bio Pače, ćerki Tajče, a zet će ga pamtiti kao velikog čoveka koji se mnogo čega odricao i uvek je davao, ne tražeći ništa za uzvrat.

- Imao se rašta i roditi - završio je govor citatom iz Njegoševog "Gorskog vijenca".

Mnogo je snage trebalo ćerki Mariji da potom pročita svoj govor.

- Ti i ja smo nerazdvojni tim bili - rekla je Petrova kći. - Ti si meni bio ceo svet, a ja tebi, kako si i u pesmi napisao, Sunca sjaj. Nikada neću zaboraviti naše šetnje Tašmajdanom, kolače kod Bate, zadatke iz matematike i kako si me čekao posle ispita ispred Pravnog fakulteta. Rekao si da si ostvario sve što si hteo - napisao si sve što si želeo i imaš ćerku. Ti ćeš zauvek biti sa mnom i dok sam ja živa bićeš i ti.

Poželevši svom ocu da lepo spava, Marija je sklopila papir, orkestar je zasvirao "Jutros mi je ruža procvetala", a veliki kompozitor Petar Tanasijević je ispraćen u legendu. Tamo će ostati večno, isto kao i njegove kompozicije koje greju dušu.


KROZ NjEGOVE PESME JE PROVEJAVAO ŽIVOT

POSLEDNjI ispraćaj velikog kompozitora počeo je danas u podne u Radio Beogradu, u čijoj se fonoteci čuva veliki broj trajnih snimaka njegovih pesama. Ožalošćenoj porodici, članovima Narodnog orkestra RTS, Petrovim prijateljima i kolegama, prvo se obratila Snežana Stanojević, muzička urednica Radio Beograda. Podsetila je da nas je velikan narodne muzike napustio 13. maja u 84. godini, a onda se začuo Tanasijevićev glas sa razglasa. Pričao je kako je kao momak želeo da bude kompozitor, a da nije znao ni šta ta reč znači i kako je u njegovim pesmama, jednostavno, provejavao život.

Dok je Snežana izgovarala nazive pesama koje nam je ostavio za sva vremena, Perina kuma Lepa Lukić je samo odmahivala rukom i plakala. Ipak, smogla je snage da i ona pročita svoj govor:

- Sa tvojim pesmama i mojim pevanjem napravila sam karijeru. Pesme su ti ušle u narod, a tvoj lik i delo ostaće večni.

Ispred Udruženja estradnih umetnika i izvođača Srbije od Tanasijevića se oprostio predsednik Andrija Bajić, koji ga je poznavao duže od pola veka.

- Nije mi lako ni da govorim o čoveku koji je bio tih i povučen, gledao samo da radi i da nikoga ne povredi. Ostaviti toliko pesama za koje mlađi misle da su narodne, ne može svako. Za to se treba roditi, a Petar Tanasijević rođen je za pesmu.