UZ taktove nezaboravne pesme "Što te nema" koju je izvela grupa "Aleksandrija", u ponedeljak po podne na gradskom groblju Vrbanja u Banjaluci, na poslednji počinak ispraćena je kantautorka i slikarka Jadranka Stojaković. Pored odra u kapeli bili su položeni njeni najdraži instrumenti - gitara "jamaha" i usna harmonika, sa kojima je stvarala note i pevala pesme naše mladosti (za starije) i nezaborava (za mlađe). Uz Jacino uzglavlje položena je i long-plej gramofonska ploča "Svitanje".

U kapeli se od Jadranke Stojaković oprostio profesor doktor Milivoje Unković, čovek koji je otkrio njen raskošni talenat za pevanje i likovnu umetnost. Akademik Unković, Jadrankin profesor na Likovnoj akademiji u Sarajevu, rekao je da je Jacu, kao devojčurka, upoznao početkom šezdesetih u Ilijašu:

- Odmah sam prepoznao njen talenat za likovnu umetnost, ali i za pesmu. Note su kasnije imale prednost, pa je u muzici pokazala više i po njoj bila poznatija. Jaca je trajna uspomena.

Potom se povorka uputila prema Jadrankinoj večnoj kući, ali ne u Aleji zaslužnih građana Banjaluke kako je bilo najavljeno, već pored. Biranim rečima, nad grobom se obratila doktorka Aleksandra Kovačević koja je bila uz Jadranku u najtežim godinama - dok je bolovala od neizlečive bolesti.

- Ti si izgubila bitku za život, a ja nezaboravnog prijatelja - kazala je Kovačevićeva. - Najteže mi je bilo kada sam ti morala saopštiti da boluješ od bolesti za koju nema leka. Taj momenat ne mogu da zaboravim. Ti puna optimizma, planova i želje za životom, a medicina ne može da pomogne. Tvoj osmeh će ostati trajna uspomena.

Poslednje reči uputila je Slavica Grebenar koja je sa Jadrankom drugovala od detinjstva, preko mladosti, pa do poslednjih dana dok se borila sa aminotrofičnom lateralnom sklerozom. Tuga je savladala Slavicu, pa se umesto nje, od Jadranke oprostio zajednički kolega i prijatelj Rajnat Majstorović.

Pre sahrane, u Narodnom pozorištu RS u Banjaluci održana je komemorativna sednica. Pevačica Maja Tatić, koja je svakodnevno obilazila Jadranku prvo u centru Slatina, a potom u Domu za stare i iznemogle "Ivan Pavao Drugi" u banjalučkom naselju Petrićevac, sa uzdahom je rekla:

- Jaca se umorila i zaspala.

U ime Banjalučana od jugoslovenske zvezde oprostila se Jasna Brkić, zamenica gradonačelnika, dok je o delu nezaboravne umetnice govorio Dragan Davidović, bivši direktor RTRS, gde je Jadranka poslednjih nekoliko godina radila kao muzički urednik otkrivajući talente. Posebno je bio dirljiv govor prvog sekretara ambasade Japana u Sarajevu Kozumasa Muiazakija:

- Japanci pamte Jadrankin predivan glas i pesme koje je izvodila na mnogobrojnim koncertima. Ne možemo da zaboravimo njen humani gest, kada je svoj stan ustupila unesrećenima od zamljotresa koji je zadesio Japan, gde je živela 24 godine.

Komemoracija kojoj su prisustvovali predsednik RS Milorad Dodik i premijer Željka Cvijanović završena je čitanjem delova autobiografije "Boje zvuka", koju su zajedno napisale Jadranka Stojaković i Milka Čeremidžić.


NEDA, ŽELjKO, ISMETA...

NA poslednjem ispraćaju od Jadranke Stojaković bile su njene kolege i prijatelji. Iz Beograda su došli Neda Ukraden, Željko Samardžić i Željko Joksimović, iz Sarajeva njena raja Ismeta Dervoz i operski pevač Ivica Šarić, a iz Varaždina Darko Žak Houdek.

SAUČEŠĆE MILENE DRAVIĆ

MAJA Tatić saopštila je na komemoraciji da su rođaci i ustanove u kojima se lečila Jadranka Stojaković dobili više stotina telegrama saučešća. Izdvojila je onaj koji je uputila velika glumica Milena Dravić.