Badi Valastro: Nisam muški Kardašijan!

PRE više od devet godina jedan mladi poslastičar iz gradića Hoboken u Nju Džersiju postao je popularan širom sveta zahvaljujući sjajnoj rijaliti emisiji „Stručnjak za torte” koju gledamo na kanalu Ti-El-Si. Badi Valastro iz sezone u sezonu podiže standarde u pravljenju torti, bilo da su u pitanju oblik, veličina, tema, ukrasi... Ceo šou snima se u „Karlovoj poslastičarnici” u kojoj je, između ostalog, zaposleno i mnogo članova Badijeve familije, koja vodi poreklo iz Italije.

* „Stručnjak za torte” se prikazuje u više od 200 država. Koliko se vaš život promenio otkad su ljudi počeli da vas prepoznaju?

- Kada sam pristao da se pojavim na televiziji, nisam ni slutio da će serija biti emitovana širom sveta. U početku je bilo teško navići se, jer ja sam običan momak iz Nju Džersija. Odjednom, bilo gde u svetu, bilo da su to Poljska, Italija, Argentina, Južna Afrika, Australija ili Tajland, svi su znali ko sam. Trebalo mi je vremena da se naviknem - iskren je Badi Valastro.

* Vaša popularnost meri se sa onom koju imaju Kardašijanovi?

- Razlika između mene i Kardašijanovih je u tome što su moji obožavaoci uglavnom porodice i deca, i smatram da ih inspirišemo da što više vremena provode zajedno. Rekao bih da su moji fanovi malo više nadahnuti, žele da me upoznaju i da se slikaju sa mnom. Nikada neću zaboraviti odakle dolazim i znam da sam zahvaljujući obožavaocima postao ono što jesam. Uvek odvojim vreme da se sa njima slikam, da ih zagrlim ili im dam autogram. Roditelji su me vaspitali na taj način i veoma sam im zahvalan na tome.

* Da li vam je to što ste poznati u početku teško padalo?

- U početku je bilo teško, posebno za moju suprugu, jer odjednom me ceo svet zavoleo. Ne samo da me moja supruga voli, već me voli ceo svet. I to nije opsesivna, neprijatna vrsta ljubavi, već više kao „hej, ovaj momak je moj brat, on je dobar čovek”, i mislim da ljudi vide i kroz serijal da se ne pretvaram, da jesam ono što jesam i na ekranu i uživo. Mislim da to čini serijal ovako uspešnim.

* Kako izgleda jedan vaš radni dan?

- Koordiniram poslove u poslastičarnicama. Bilo bi divno da u svih 13 mogu da budem istovremeno, ali ne mogu. Kad sam bio mali, učili su me da, kakav god problem imam, moram da se potrudim najviše što mogu, da dam sve od sebe i da ću na kraju uspeti, čak i kada se radi o dizajniranju torti. Mada, u ovoj situaciji ni sav moj trud ne bi rešio problem: morao sam da smislim sistem i nađem prave ljude koji bi radili sa mnom. Veoma mi je drago što mogu da kažem da smo zajednički uspeli u tome, jer je to svakako bio najveći izazov za mene.

* Odakle potiče ljubav prema pravljenju torti? Da li vas je majka tome naučila ili ste provodili vreme igrajući se u kuhinji?

- Ta ljubav potiče direktno iz poslastičarnice, moj otac je bio poslastičar i moj idol, želeo sam da budem kao on. Ove nedelje moji dečaci su bili na raspustu, pa su je proveli radeći sa mnom. Kada radim sa njima, setim se sebe kada sam bio mlad i vremena kada me je otac podučavao. Vraćaju mi se mnoga sećanja, i vidim kako i oni gaje ljubav prema ovom poslu. To je neverovatna stvar.

* „Karlova poslastičarnica” je porodični posao - kako biste reagovali ako bi vaša deca poželela da se bave nekom drugom profesijom?

- Oni zaista vole ovaj posao i provode dosta vremena u poslastičarnici. Ipak, ne bih želeo da se moja deca bave nečim zato što su na neki način primorana. Smatram da sam bio, i pre serijala „Stručnjak za torte”, uspešan poslovni čovek. Uspeh pripisujem ljubavi koju osećam prema pozivu kojim se bavim. Svaki dan odlazim na posao u koji sam zaljubljen i u kojem sam dobar. To mi povećava samopouzdanje. Zato, ukoliko bih naterao svoju decu da se bave ovim, pa ako bi ona zbog primoravanja zamrzela ovaj posao onda bi samo zauzimala mesto, ne bi se trudila i nikada ne bi napredovala u biznisu.

* Šta iskreno želite za vaše četvoro dece?

- Da im pružim tu slobodu da u životu biraju da li će biti astronauti, policajci, pekari ili bilo šta drugo, slobodu da izaberu posao gde bi mogli da daju sve od sebe, da rastu, uče, razvijaju se i unapređuju i da, pre svega, vole ono što rade i da time budu zadovoljni.

I DALjE USTAJEM U ŠEST

* Koji je vam je bio najteži trenutak u karijeri do sada?

- Najteži period je bio ranije, kad sam imao samo jednu poslastičarnicu u Hobokenu u Nju Džersiju i to je bila jedina stvar o kojoj sam morao da razmišljam. Poslovali smo veoma, veoma dobro. Ali otkako smo proširili posao, sada imamo čak 13 poslastičarnica, važno je pronaći ljude koji će da razmišljaju i rade stvari na isti način na koji bih ja radio. Koliko god da ljudi misle da sam TV zvezda, što u neku ruku i jesam, ja ustajem svakog jutra u šest, odlazim na posao i završavam obaveze.