Zoran Stanojević: Kad nađemo kanap, zafali štap

SVE je počelo od - gliste. Kao klinac, Zoran Stanojević crtao je strip za „Omladinske novine”. Pošto nije bio baš vešt likovni umetnik, crtao je gliste. A onda bi se bacio na smišljanje fora u stripu, što mu je mnogo bolje išlo. Netipičan put za srpskog novinara nastavio se devedesetih kada je počeo da radi na američkoj televiziji En-Bi-Si. Zatim je preko britanskog javnog servisa stigao do srpskog. I tu pliva već deceniju. Bez potapanja. Imao je, kaže, sreće da u svakoj redakciji uči od najboljih novinara, koji su mu pomogli da se izgradi. A odmagao je najčešće sam sebi.

Sada je urednik i voditelj emisije „Tako stoje stvari” koja je ispunila njegova očekivanja. Posebno je zadovoljan trudom ekipe, kao i kolega iz drugih redakcija koji doprinose emisiji.

- I reakcije publike su vrlo dobre. Mislim da gledaoci najbolje reaguju kada nekoj temi pristupimo iz drugačijeg ugla, možda neočekivanog. I kada smo veoma aktuelni i pratimo događaj koji se upravo odvija. Napadi u Briselu bili su takav slučaj - primećuje Stanojević.

* Kako se neko ko je studirao fiziku našao u novinarstvu?

- Pa, za novinarstvo sam imao talenta, za fiziku i ne toliko. To je bila prva važna lekcija koju sam naučio, da razumem ljude koji žele više nego što mogu i da pronađem tu meru kod sebe. Druga važna lekcija je da stvari posmatram racionalno, da ne verujem u mitove i objašnjenja koja nemaju utemeljenje, pre svega u matematici. Ako vam račun ne valja, budite sigurni da će krajnji rezultat biti loš. Bilo da je reč o zdravlju ili o parama, sve može da se svede na brojke. Nema tu čuda i magije.

* U kojim situacijama poželite da egzaktni zakoni prirodnih nauka važe u društvu?

- Sve se može objasniti prirodnim zakonima. Recimo, tako vidim evrointegracije. Evropska unija zbog svoje veličine ima snažnu gravitaciju i privlači nas, hteli mi to ili ne. Opiranje tome je jednako opiranju da stojite na zemlji. To nije stvar naše volje, već fizike. Kad je jedinstvo u uniji jako, jača je i gravitacija i obrnuto. Isto važi i za zemlje koje se nalaze na granicama Rusije, Kine ili SAD. Pametnije ja da pronađete način kako da u tom gravitacionom polju živite nego da mu se suprotstavljate, jer vas to nepotrebno iscrpljuje. Na kraju, uvek tresnete na zemlju, mekše ili tvrđe. Kada umesto emocija primenite takvu logiku, politika dobija sasvim drugu dimenziju. Onda se i problemi lakše rešavaju.

* Kako rešavate probleme sa zidovima u poslu? Rušite ih ili tražite zaobilazni put?

- Tražim zaobilazni put. Zid je neko napravio. Imao je svoje razloge koje ja možda ne razumem u tom trenutku. Tražim rešenje koje meni odgovara. Ako je zid na pogrešnom mestu, vremenom će se urušiti sam ili ćemo ga srušiti dogovorom. Ne volim da rušim tuđe.

* Čega je bilo više u karijeri - borbe sa vetrenjačama ili uživanja, zadovoljstva?

- Sve to proživim u jednom radnom danu. Tako da svega ima u dovoljnoj meri, možda i previše. Moj radni dan traje dugo, mimo moje volje. Voleo bih da imam više vremena za dokoličarenje jer iz toga nastaju najkreativnije stvari. Malo sam se industrijalizovao, pribojavam se.

* Šta ste sa En-Bi-Sija i Bi-Bi-Sija preneli na RTS?

- Na En-Bi-Siju sam naučio šta je televizija, trebalo mi je godinu dana da uopšte shvatim šta oni to rade. Na Bi-Bi-Siju sam naučio kako funkcioniše javni servis. I uvideo sam da i najbolji sistemi imaju manjkavosti. Na RTS sam doneo sve što sam naučio, kao i mnogo entuzijazma da to primenim. Imao sam sreće. Tijaniću se to dopalo, a svidelo se i ljudima s kojima sam radio tako da smo se dobro uklopili.

* Šta bi oni mogli da nauče od RTS?

- Mi smo u stanju da sa vrlo skromnim sredstvima napravimo pristojan rezultat. Rekao bih pomoću štapa i kanapa, samo često nemamo štap.

* Da li vam je u životu bliži američki princip „nebo je granica” ili srpski moto „to tako ne može”?

- Mislim da postoje samo dva odgovora: „može” ili „ne znam”. Inače, u fizici nebo uglavnom nije granica, nje nema. Ako se već pozivam na te metafore. Granicu postavlja naša mašta.

* Šta vam i dalje nije jasno?

- Nije mi jasno da kao društvo i dalje verujemo da se do uspeha može doći bez ozbiljnijeg truda, na sreću, foru ili vezu. Iako nas život stalno demantuje.

* Čijim očima vi verujete?

- Verujem „Oku”. To je emisija u koju sam uložio mnogo vremena i energije i drago mi je što odlično radi bez mene. Sve verujem da je zalet bio dobar.

* Kad ste se poslednji put zapitali „Kuda ide ovaj svet”?

- Ne pitam se to na fatalistički način. Sve što se dešava ima svoj uzrok. To pitanje postavljaju oni koji samo gledaju posledice. Ja se pitam zašto ide tamo kuda ide.

* Kako stoje stvari sa Srbijom?

- Biće bolje.