Kjuba Guding DŽunior: Zanat sam krao od Kostnera

LEGENDARNO suđenje ikoni američkog sporta O. Džeju Simpsonu za ubistvo bivše supruge Nikol Braun i nezvaničnog joj ljubavnika Ronalda Goldmana, Kjuba Guding Džunior (48), glumac koji je u seriji „Američka krimi priča” (sredom na Foksu u 22.00) oživeo lik slavnog sportiste, smatra začetkom rijalitija, a slučaj „Narod protiv Simpsona” najboljim dokazom da je život najbolji scenarista.

U ekskluzivnom intervjuu za „TV novosti”, Kjuba, koji se 1996. u filmu „Džeri Megvajer” već okitio Oskarom za ulogu fudbalera Roda Tidvela, otkriva nam kako je biti u koži najvoljenijeg i najomraženijeg nacionalnog idola, i na koji način je serija režisera Rajana Marfija promenila njegov pogled na uticaj medija na popularnu kulturu i društvo.

- Ceo život provodimo u frustracijama i strahovima, ubeđujući sebe da moramo biti odvažni i neustrašivi, mada nam je ta karakterna crta sasvim strana. „Američka krimi priča” pomogla mi je da shvatim kolika je uloga nas javnih ličnosti u stvaranju ideje da od svega treba zazirati - ističe Kjuba, koji, nakon što mu je ponuđena uloga, nije ni sekunde razmišljao o tome da li da je prihvati ili ne. Garancija uspeha, kaže, bio mu je Marfijev potpis, a lik, koji je istovremeno i heroj i negativac, samo dodatni izazov.

*Koliko se vaše mišljenje o Simpsonovom slučaju promenilo nakon što ste započeli sa snimanjem serijala?

- Menjalo se sa svakom novom stranicom scenarija i neočekivanim pojedinostima do kojih su me dovodila istraživanja o ovom suđenju. To je prava emotivna vrteška. Sećam se dana kad smo snimali scenu sahrane, tokom koje je O. Džej poljubio Nikol. Bila je to potresna slika za sve. Po završetku sam otišao u prikolicu, stao pred ogledalo i zapitao se: „Šta ti se to događa? Zbog čega si toliko tužan?” Shvatio sam da osećam krivicu, jer je presuda bila oslobađajuća za Simpsona. Osetio sam u sebi sav bol porodica žrtava i bes zbog toga što sam, iako samo na malom ekranu, opravdao ubicu. U tom trenutku bio sam O. Džej Simpson.

*Jeste li ga doživeli kao krivog ili nevinog?

- Sve vreme nastojao sam da ostanem neutralan. Ono što je nezgodno kod glume jeste činjenica da ne možete dobro odigrati lik, ako ne ubedite sebe da ste na trenutak postali taj neko drugi. U ovom slučaju, to iskušenje bilo je opasno. Neke stvari, jednostavno, ne možete izbeći. Nečija krivica ili nevinost u rukama su pravde, na meni je bilo samo da dočaram borbu koja se odvija u onome razapetom između te dve sile.

Baš kao i u nekim ranijim filmovima, kad su na probi bile druge strane moje ličnosti - vera, politička opredeljenja, moral. Moj zadatak kao glumca uvek je da razotkrijem srž lika koji glumim, a ne da ga pravdam ili osuđujem.

*Koji glumački „alat” vam je pomagao pri razotkrivanju Simpsona?

- Čista gluma. Svakog dana sam iznova ponirao u taj lik, spreman na sva iznenađenja koja u sebi krije. Nikad nisam osetio takvu povezanost s nekom rolom. Verovatno zbog toga što je reč o istinitoj priči. Niz zanimljivih anegdota dogodio mi se tokom snimanja, a svaka od njih sve više me je uveravala da postoji neka čudna veza između mene i Simpsona. Kad smo sve konačno završili, bili su mi potrebni meseci da se otrgnem njegovom uticaju. Bio sam potpuno emotivno ispražnjen. Osećao sam se kao ljuštura.

*Na koji način se serija obraća današnjoj omladini, koja nije upoznata sa detaljima suđenja, ali je i te kako svesna njegovog uticaja?

- Sačekajte dok se radnja zahukta. Kad smo stigli do sredine prve sezone, više nisam bio siguran da će mladi moći da razumeju o čemu se tu radi. Ovo je prvi put da pričam o seriji, i potpuno sam paranoičan, kad je reč o reakciji publike. Tih nekoliko centralnih epizoda cilja pravo u suštinu - mržnja, bes, tuga. Sve to je izmešano, i dirnulo me je do srži. Sama činjenica da ljudi mogu da pravdaju nasilje u ime religije, rase ili politike, za mene je nezamisliva.

*Da li je neka od trenutno aktuelnih serija probudila slične emocije u vama, kao što je to slučaj sa „Američkom krimi pričom”?

- Pratim mnogo serija, i činjenica je da smo svedoci zlatnog doba TV krimi priča. Najviše me je oduševila prva sezona „Pravog detektiva”, ali iskreno, nijedna nije imala taj emotivni naboj poput ove. U profesionalnom smislu svaki projekat vas nadograđuje, bio on fikcija ili serija zasnovana na istinitoj priči. Ali život ne može da se odglumi. U tome je razlika između „Američke krimi priče” i drugih serija.

*Smatrate li da bi suđenje danas uz društvene mreže imalo drugačiji ishod?

- Sigurno. Izvori informacija tad su bili ograničeni. Televizija je bila jedini prozor u svet, a znamo na koji način ona čak i danas funkcioniše. Društvene mreže su nekontrolisana bujica koja bi Simpsonu u sekundi istrgla tlo pod nogama. Tu nema serviranja stvarnosti po narudžbini, jer je živa reč neuhvatljiva. Zbog toga verujem da bi presuda bila drugačija da su sudije i gledaoci tog „spektakla” znali sve ono što mi danas znamo o tom slučaju.

*Kome ste se kao dete divili?

- Najstarijeg sina nazvao sam po glumcu Spenseru Trejsiju. Mada, mogao je da se zove i Marlon (Brando). Nešto u tome kako se oni kreću pred kamerama me je oduvek oduševljavalo. Ta potpuna opuštenost u stilu: „Ne razmišljam, jednostavno glumim”. Ipak, kad je trebalo odlučiti koji tip glumca ću biti, škola Kevina Kostnera i Silvestera Stalonea učinila mi se bliskijom. Oni su bili i ostali moji najveći uzori.

NAJNIŽE LjUDSKE ODLIKE

*KOLIKO se pojam popularnosti promenio od vremena kad ste snimili „Džerija Megvajera”?

- Zanimljivo je to da je rad na „Megvajeru” započeo iste godine kad je okončano suđenje Simpsonu. U tom pogledu, čini mi se da je ono uticalo na revoluciju TV. Zahvaljujući njemu rođen je fenomen rijalitija i instant slave. Ljudi su prećutno dobili odobrenje da slobodno čine loše stvari zbog kojih nikad neće biti kažnjeni. Nekada je nagrada bila merilo vašeg talenta, a danas se vrednuju najniže ljudske odlike.

BORILAČKE VEŠTINE ZAMENIO GLUMOM

ROĐEN u Bronksu od oca Kjube Gudinga Starijeg, frontmena benda The Main Ingredient, i majke (pevačice) Širli, posle velikog hita Everybody Plays the Fool (1972) sa roditeljima se seli u Los Anđeles. Porodična sreća kratko je trajala, jer ih je Kjuba Stariji napustio posle dve godine. Guding Mlađi tugu je lečio učenjem borilačkih veština, ali gluma ga je, po završetku čak četiri visoke škole, uzela pod svoje. Prvu značajniju rolu ostvario je u „Momcima iz kraja” (1991), a zahvaljujući njoj dobio je priliku da glumi sa Tomom Kruzom u „Džeriju Magvajeru”. Kjuba ima troje dece sa učiteljicom Sarom Kapfer.