Sanja Marković: Srbija teče mojim notama

MUZIKOM se Sanja Marković bavi otkad zna za sebe, peva, komponuje, "nema šta ne svira", što i ne čudi pošto je odrasla u kući punoj instrumenata i - muzičara. Otac joj je Vladimir Marković, Vlada iz dua "Vlada i Bajka", brat Aleksandar Marković je dirigent, sad šef dirigent u Lidsu u Engleskoj, majka je pevala u Krsmancu i završila baletsku školu. Sanja je učila klavir (jedini instrument u kome nije samouka) ovde i u SAD, gde je prvi put otišla sa 12 godina. Posle sticanja diplome na Odseku za teoriju i muzičku pedagogiju beogradskog FMU "šegrtovala" je u jednom njujorškom studiju učeći za muzičkog producenta. Džezom se "zarazila" devedesetih, tokom života u Americi, gde je iz večeri u veče slušala njujorške muzičare koji izađu iz kuće da bi svirali u obližnjem lokalu.

Sama je prvi put zapevala 1996. u zemunskom "Festu", a u međuvremenu je upoznala i beogradsku džez scenu i postala njen deo. Nastupala je na sceni Kolarca, ali i po brojnim beogradskim (i zemunskim) klubovima, pevala sa Big bendom RTS i sa značajnim imenima džez muzike.

Danas vodi bend "Brazilian Jazz Collective" koji je osnovala oktobra 2014, koji nastupa kao kvartet, kvintet ili sekstet, izvodeći brazilsku muziku. Sanja je u ovom bendu pevač i gitarista, te autor aranžmana, a uporedo priprema materijal za svoj album.

- "Brazilian Jazz Collective" nastao je iz moje ogromne ljubavi prema brazilskoj muzici, bosanovi i sambi, a osim "Luz azul" nije postojao bend koji to svira - navodi Sanja. - Ta muzika je na neki način vrlo slična našoj, ima i tu melanholičnu crtu, ali i vesele ritmove koji su pokretač, odiše melanholičnom lepotom.

Kod džeza joj se, veli, dopada to što "propušta" u sebe ogroman spektar muzičkih uticaja od klasike do vorld mjuzik.

- Nikada preterano nisam išla ka korenima džeza, koju volim, cenim, poštujem i poznajem, ali više me privlači traganje za novim, savremenim - kaže ova svestrana muzičarka, koja je stigla da piše i komercijalnu muziku u Njujorku, ali i kod nas onu za pozorište. - Sa Centrom za pozorišna istraživanja "Dah teatar" radila sam predstavu "Tajne Momčila Nastasijevića" sa Nebojšom Ignjatovićem. Potom smo Nebe (kontrabas, flauta) i ja (perkusije, tenor saksofon) sa tri cure (violončelo, viola i harfa) i harmonikašem osnovali bend "Sekondhenders". U BDP sam svirala klavir i tenor saksofon u predstavi "Solo za Brehta" Danice Ristovski, u Pozorištu na Terazijama sam tri godine pevala u horu i stekla iskustvo iza scene o tome kako funkcionišu velike produkcije, u Zvezdara teatru sam u predstavi "Dobro došli u Srbiju" svirala sedam instrumenata uz Gagija Jovanovića... Nedavno smo povodom sto godina od rođenja Bili Holidej kreirali projekat gde osam džez pevačica izvodi svoje interpretacije njenih pesama. Oko projekta "Balkan Women in Jazz" koji funkcioniše na potezu Subotica - Skoplje, kojim Jasna Jovićević okuplja žene iz Crne Gore, Makedonije i Srbije, okupila se grupa sjajnih muzičara...

Najviše ipak voli da komponuje, i kaže da je otud i došlo to služenje raznim instrumentima jer teži da odmah sprovede sve ideje, a ima ih nebrojeno mnogo.

- Moj projekat koji konačno ulazi u neku "opipljiviju" fazu, će biti veoma šaren, imaće elemente i etna i džeza i klasike, u sebi ima dah kako Srbije tako i Afrike, i u instrumentarijumu i u melosu sadrži motive iz celog sveta - kaže Sanja. - Srpska tradicija teče kroz sve što radim, svuda se pojavljuje, moje kompozicije imaju mnogo tradicionalnih elemenata, pogotovo pesma "Sun" (i kao "Sunce" i kao "San"), čija je tema nastala u snu, a na engleski sam prepevala tekst narodne pesme "Sunce se devojkom ženi". Imam i pesme koje sam komponovala na tekstove Volta Vitmana. Uglavnom zamišljam instrumentalnu muziku, i glas tretiram i koristim kao instrument, te se oslanjam na poeziju koja već postoji i koja je prelepa.