Vladimir Janković DŽet: Elvis mi je promenio život

BEOGRADSKA rok legenda Vladimir Janković Džet promovisao je novi album "Vlada Džet benda" pod nazivom "Pola veka" ("Maskom rekords"), kojim je proslavio 52 godine na muzičkoj sceni. Kao dečak počeo je da sakuplja ploče i maštao da svira u grupi. Izrastao je u najvećeg kolekcionara ploča u prestonici i dobio nadimak po Džetu Harisu, basisti "Šedouza", koji mu je postao zaštitni znak. Davne 1964. karijeru je započeo u "Crnim biserima", a 8. mart u njegovoj radnoj knjižici označava početak radnog staža. Kasnije je čitavu deceniju predvodio grupu "Tunel", a danas je kao sedamdesetogodišnjak aktivan u bendu koji nosi njegovo ime. Zavoleo je radio kao medij, pa i danas kao penzioner vodi kultne emisije Dvestadvojke Radio Beograda - "Demo ekspres" i "Linija za rokenrol". Mada su mnogi osporavali njegovu ozbiljnost u bavljenju muzikom, Vlada Džet je ostao veran rokenrolu.

- Kada sam imao 21 godinu, pitali su me dokle mislim da se zezam sa tim - kaže za "Novosti" Vlada Džet. - Ni tada, a ni danas, niko ovo ne smatra ozbiljnim poslom. A on je veoma ozbiljan i zahtevan ako se radi iskreno i pošteno. Deo svojih emocija i razmišljanja pretačeš u pesme i to prezentuješ. Nekada to nije hit, ali važno je da je pesma iskrena. Stojim iza svake reči koju sam izgovorio kroz numere sa novog albuma.

* Šta je to što vas drži da se i dalje bavite muzikom?

- Ko počne da svira rokenrol, teško se leči. Rokenrol je moja strast i način života. Elvis Prisli i ta generacija muzičara bili su glavni krivci da počnem da se bavim muzikom. Onog trenutka kada sam čuo Elvisa, promenio mi se život. Muzika me je zgrabila i još me drži. Kada su "Crni biseri" počeli da sviraju, "Stonsi" su nam bili uzor. Prva postava sa Brajanom Džonsom je nešto što nam je formiralo način sviranja i razmišljanja. Neko razmišlja na hevi-metal način, neko na kantri, a ja sam uvek razmišljao na rani "Roling stons" način.

* Koliko se odnos mladih prema muzici razlikuje od doba kada ste bili tinejdžer?

- Muzika je izgubila značajno mesto u životima mladih ljudi. Danas su svi zatrpani nekim drugim stvarima, kao što je internet. Ne znam da li neko od današnje omladine ima vremena da čuje ceo album svog omiljenog benda. "Skinu" dve-tri pesme, slušaju ih nekoliko dana, obrišu i stave druge. Svako vreme ima obeležja koja treba prihvatiti i ponašati se u skladu sa njima. Nema kukanja! Nama je bilo bolje jer smo tada mislili da je tako, oni danas misle na ovaj način i kroz 10 godina će reći: "U naše vreme smo drugačije radili". To je točak koji se neprestano okreće.

* Da li je domaći rok u krizi?

- Ne, u krizi je prepoznavanje kvaliteta. Ljudi iz medija nemaju vremena da razmišljaju o novim likovima, bave se standardnim velikim imenima našeg roka, a zapostavljaju nove generacije koje sviraju fantastično. Današnji mladi rokeri imaju odlične pesme i isto tako sviraju, ali na našem podneblju postoji barikada prema rokenrolu. Mnogo lakše se primaju nove stvari u narodnoj i skandaloznoj turbo-folk muzici. Tu se lakše stvaraju nova imena, jer imaju svoja muzička takmičenja.

* Je li rešenje muzičko takmičenje za rokere?

- Kada bi postojalo rokenrol takmičenje bilo bi izuzetno korisno za celu scenu, koja nije samo "Grand šou". Ona je velika panorama u kojoj svako treba da ima svoje mesto. Na televiziji treba da postoji nekoliko emisija u kojima bi se u raznim žanrovima mladi pokazivali i iz toga bi, siguran sam, izašao kvalitet. Ne treba ukinuti "narodnjačke" programe, nego svakome dati šansu. Mali su prozori kroz koje vire rokeri, a kada se oni prošire biće mnogo bolje.

* Koliko pomažete mladim nadama?

- Na Radio Beogradu u emisiji "Demo ekspres" svaki mladi čovek koji je snimio nešto novo može to da nam pošalje i svakom ćemo dati šansu da bar jedanput bude emitovan. Ova emisija nije dovoljna, trebalo bi da ih bude bar desetak.

* Pevate kako za vaše pesme niko nema nimalo vremena, ali biće bolje jednog dana. Kada će svanuti taj dan?

- To je, u stvari, ono što nas drži. Ako jedna pesma ne prođe, proći će sledeća. I Lenjin je 1914. rekao da će biti bolje, ali nije precizirao kad.

* Gledajući iz ove perspektive, da li biste napravili drugačije poteze u karijeri?

- U pesmi sam rekao: "Istom stazom ja bih išao". Ničeg me nije sramota što sam uradio i uvek sam stajao iza svojih postupaka, kako u muzici, tako i u životu.

* Smatrate li da ste u ovom društvu dovoljno cenjeni kao muzičar?

- Nisam razmišljao o tome. Ništa nisam radio da bih bio cenjen, već zato što sam smatrao da je to ispravno. Ako sam cenjen zbog toga, utoliko bolje.

DOKUMENT JEDNOG VREMENA

NAŠ sagovornik je napisao knjigu "Godine na 6", u kojoj je sa čitaocima podelio sve što je doživeo i proživeo sa "Crnim biserima". Prema Džetovim rečima, ovo štivo predstavlja dokument jednog vremena:

- To je priča o muzičkom Beogradu kroz autobiografska sećanja. Pisao sam samo o stvarima koje sam video i doživeo. Ne može neko sa 25 godina da piše istoriju rokenrola. Treba doživeti nešto da bi o tome mogao da daš pravi sud i sliku. Planiram da napišem još jednu knjigu.