Kičić: Gluma nije trka na 100 metara

TRI scene u nešto drugačije stilizovanom prostoru čekaju bendove koji ulaze u veliki takmičarski šou. Pred publikom i žirijem, u potpuno novom muzičkom TV formatu „Najbolji orkestri Srbije”, koji se od petka (11. marta), u 22.00 emituje na RTS 1, svake nedelje predstaviće se po tri nova izvođača. Oni će dati sve od sebe da originalno izaranžiraju i izvedu najlepše pesme. Budući da u ring ulaze najbolji, biće ovo pravi ugođaj za sve one koji vole dobru svirku. A kroz ovaj šou kao domaćin i veliki ljubitelj dobrog zvuka vodiće nas glumac Gordan Kičić.

- Ovo je potpuno novi projekat kod nas, do sada nije viđen, a promoviše klupsku svirku. U njemu će učestvovati vrhunski i ozbiljni svirači, odnosno bendovi koji rade po klubovima i kafanama. Tako će publika imati priliku da u svakoj emisiji vidi tri potpuno žanrovski različita orkestra. Svaki će imati izazove, neki će dolaziti od mene, a neki od žirija. Zadaci će im biti da sviraju nešto što oni inače nemaju u svom repertoaru. Tako da predviđam veoma uzbudljiv šou.

Šta vas je naročito privuklo u ovoj priči da prihvatite ulogu domaćina?

- Ceo život sviram po klubovima i imam svoj bend, tako da mi je sve to veoma zabavno. To su pravi umetnici, mnoge znam odranije, svirao sam sa njima i sve mi je to veoma blisko i primamljivo. Inače, prvi put vodim neku emisiju, nikad to ranije nisam radio. Ali, mislim da će ova po svemu biti drugačija od mnogih koje smo do sada gledali. Osim takmičarskog dela biće tu i dosta duhovitih momenata. A promovisaćemo i kvalitetnu zabavu, što je i najvažnije. Videćete kakvi su orkestri, potpuno su nesvakidašnji i sviraju neverovatno.

Bendovi će odgovarati na pripremljene zadatke, a kakvo iznenađenje možemo da očekujemo od specijalnih gostiju koji će dodatno začiniti ovu zabavu?

- U svakoj emisiji biće drugačiji sastav žirija, koji tajno, zajedno sa publikom, glasa za pobednički bend. A zatim, poslednju numeru orkestri izvode po izboru i to sa gostom iznenađenja kojeg su oni pozvali.

Šta je to drugačije u ovoj emisiji što će, po vašem mišljenju, privući pažnju publike?

- Za razliku od ostalih zabavnih šou - programa ovaj će imati jednu vrlo intimnu i pravu klupsku atmosferu. Zapravo je šou satkan od emocija, što nema nijedan drugi. Sve će se dešavati uživo, neće biti ponavljanja. Imaćete osećaj kao da ste istovremeno u tri kluba u kojima se svira različita žanrovska muzika. Biće to za mnoge jedno posebno iskustvo.

Gledaoci su imali priliku da vas vide i u mini-seriji „Poslednji Panteri” koja se prošle nedelje emitovala na Javnom servisu, a oni koji su je propustili mogu da je od 7. marta pogledaju na Foks krajmu...

- Seriju smo snimali prošle godine u Beogradu, Londonu i Marselju i to je bilo zaista fenomenalno iskustvo. Radio sam sa poznatim švedskim rediteljem Johanom Renkom, zanimljivim umetnikom, koji ima veoma zavidnu karijeru. Osim toga sarađivao sam i sa Džonom Hartom koji mi je bio glavni partner, desetak dana smo snimali zajedno. Imao sam priliku da upoznam legendu svetske kinematografije i pozorišta, tako da mi je taj posao bio veliki izazov.

Po završetku treće sezone serije „Jagodići” rekli ste da je ostavljen prostor za četvrtu. Da li možemo da očekujemo nastavak snimanja i planirate li da novim ciklusom zaokružite priču o banatskim grofovima?

- Bilo bi dobro da serija doživi nastavak, zato što bi se sve dešavalo za vreme Drugog svetskog rata. To je, inače, bio prelomni momenat u njihovim životima i tako bismo ispratili sagu o čuvenoj porodici u Vojvodini. Sve imamo već napisano, ali nastavak snimanja zavisi od RTS i njihovog programskog rasporeda. Ove sezone ga sigurno neće biti, ali videćemo, možda će se kasnije više zainteresovati. Po reakcijama publike, ta serija zaslužuje četvrti ciklus, jer mnogi žele da vide šta će se desiti dalje. Mislim i da je ova priča žanrovsko osveženje kod nas zato što, osim melodramskog karaktera, ima i misteriozni momenat koji ovde nije uobičajen, a gledaocima se očigledno dopao.

Serije iz epohe, koje su kod nas veoma gledane, pričom, scenografijom i kostimima vraćaju nas u prošlost... Da li je zbog toga i rad na njima poseban izazov?

- Publika želi da se teleportuje u neko prošlo vreme, jer im ovo očigledno ne prija. Potražnja za epohom je velika ne samo kod nas, nego i u inostranstvu. Pravi je izazov da gledaocima dočarate prošlost. Jeste zahtevno, ali je i pravo zadovoljstvo raditi takve priče.

Smatrate da gluma za vas nije trka na sto metara, već maraton. Šta vam daje snagu da istrajete u njemu?

- Trudim se da redovno uzimam vodu, da sebe ne forsiram, pravilno rasporedim snagu, hidriram organizam, redovno vežbam i odmaram se (smeh). Tu već dobro poznatu krilaticu „da život nije trka na sto metara, već maraton” primenjujem i u životu i karijeri. Svaki novi posao mi je i novi izazov. Sada sam već dosta iskusniji nego kada sam počinjao sa glumom, pa tako vidim i druge uglove raznih uloga koje dobijam. Trudim se da ne preforsiram ni sebe ni druge - da me pomalo ima i da me nema.

VEČERI PROVODIM U POZORIŠTU

S OBZIROM na poslovne obaveze koje imate, uspevate li da ugađate sebi?

- U poslednje vreme ne uspevam. Nekako se život ubrzao. Ponekad izdvojim sate da sa suprugom zbrišem negde iz kuće. Igram u mnogo predstava, tako da večeri uglavnom provodim u pozorištu. Evo, sada radim na predstavi „Spamalot”, koju će publika moći da vidi 18. i 25. marta u Domu sindikata. A osim toga igram i u Ateljeu 212 u predstavama „Ljubavno pismo”, „Strujosek”, „Avgust u okrugu Osejdž”, „Revizor”, „Sveti Georgije ubija aždahu”, a u JDP u „Izdaji”. A i u mojoj produkcijskoj kući, radimo na jednom projektu, pa, ako bog da, snimaćemo ga krajem ove godine.