Sevdah nije demode

SARAJEVSKA grupa "Divanhana", čiji je umetnički izraz zasnovan na tradicionalnoj muzici Balkana sa osvrtom na sevdalinke, održaće 1. marta koncert na beogradskom Kolarcu. U srpskom hramu kulture bosanka džez-sevdah atrakcija, sastavljena od mladih akademskih muzičara, započinje evropsku turneju na kojoj predstavlja novi album "Zukva". Zašto je "Divanhana" za početak turneje izabrala baš srpsku prestonicu, frontmen i pijanista benda Neven Tunjić za "Novosti" kaže:

- Za Beograd smo blisko vezani od osnivanja benda. Tu smo snimali album "Bilješke iz Šestice", u Radio Beogradu, u dnu Hilandarske ulice. U pauzama smo upoznavali ljude i grad, osluškivali njegovu muziku i rasli zajedno sa njim. Za nas će Beograd, profesionalno i emotivno, uvek biti drugi dom. Publici ćemo iz naše male radionice zvuka ponuditi novi album, novi repertoar, novu pevačicu Naidu Čatić i novu violinistkinju Ivanu Đurić.

Šta vaš stil čini posebnim?

- Šarolikost. Svali od sedam članova podjednako sebe ulaže u bend, darujući mu kreativnost. Raznolikost u umetnosti u većini slučajeva spaja nespojivo. To je i naš slučaj. "Divanhanu" drugačijim od ostalih sevdah izvođača čini mnogočlanost i činjenica da većina članova korene vuče iz klasične muzike, što je fenomen što se tradicionalne muzike tiče.

Otkud ideja da spojite sevdah i džez?

- Od početka smo hteli da tradicionalnu muziku zemalja Balkana približimo sebi, pa tek onda njenim konzumentima. Naša muzika je rezultat fuzije različitih stilova. Svaki član različito oseća i zanima se za različite stilove. Sevdah je i ranije, u doba velikana kao što su Safet Isović, Himzo Polovina, Zaim Imamović, Beba Selimvić i Zehra Deović, doživljavao jednake transformacije kao danas. Austrougari su u Bosnu i Hercegovinu doneli violinu, harmoniku i klarinet koji su kasnije postali i ostali nezaobilazni instrumenti u sevdah orkestraciji. Samo smo nastavili tradiciju, približili sevdah sebi, samim tim i vremenu u kojem živimo.

Koliko ste mlađim generacijama razbili predrasude o tome da je tradicionalna muzika demode?

- Do pre nekoliko godina sevdah nije imao priliku da bude deo evropske scene. Nekadašnji doajeni sevdaha radili su lokalno, isključivo na teritoriji bivše SFRJ. Danas zbog napretka tehnologije i interneta, svaku notu možete da podelite sa celom planetom. Vreme sevdaha tek dolazi, a dokazi su uspesi Amire Medunjanin i novi albumi "Divanhane" i Damira Imamovića. Otvorio se prostor da mlade generacije prigrle sevdah kao nešto što nije demode. Svedah se sve češće može čuti u medijima i nije više toliko vezan za određene prilike, verske praznike ili slično.

Koliko smo svi na ovim prostorima zaboravili na tradiciju i prave muzičke vrednosti?

- Imali smo mnogo koncerata širom Balkana i još na ovim prostorima odjekuje eho naše nekadašnje zajedničke države. Ljudi su povezani i deli ih ista ili vrlo slična tradicija. Neretko nailazimo na publiku koja plače uz sevdah, smeje se, upija svaku njegovu oporu notu, a nema nikakve povezanosti sa BiH, osim one sa sevdahom. U Slavoniji smo naišli na ljude koji sviraju tradiciju svojih prostora toliko strastveno da smo ih zvali da učestvuju na našem albumu. Violinista iz Beograda Filip Krumes je našoj muzici udahnuo zvuke zlatnog doba sevdaha sedamdesetih, kada su neki od najlegendarnijih sevdah snimaka nastajali upravo u Beogradu. Svirali smo i s makedonskim trubačima, sa kraljem nove generacije Džambom Aguševim. Sreli smo ljude iz Dalmacije, Vojvodine, Vranja i čini mi se da bi spajanjem silnih emocija naših krajeva došlo do eksplozije koja bi stvorila zaseban svemir.