Nenad Kamidžorac: Muzika nam se svela na astalsko pevanje

KADA je kustos zvučnog muzeja "Muzička pletenica" (Radio Beograd) Nenad Kamidžorac dobio poziv da radio-talase na trenutak zameni TV emisijom "Ide Mile" (utorkom u 22.10 na RTS 1), bilo je očigledno da urednica zabavnog programa Olivera Kovačević za domaćina želi nekog ko dobro poznaje narodnu muziku. Uz pohvalu na račun njegovog rada, usledio je mali uslov. Da bi s Miletom pod ruku krenuo lajkovačkom prugom, diplomirani etnomuzikolog morao je da zavoli i novokomponovane note. To mu nije predstavljalo problem, jer uvažava kompozitore koji tragom velikana narodnog melosa pokušavaju da ih otrgnu od zaborava. Ipak, jasno mu je, kako kaže, da naš narod usled hiperprodukcije ploča, koja je pomešala stilove još šezdesetih godina, u isti koš stavlja novokomponovanu narodnu i turbo-folk muziku.

- Narodnom se smatra isključivo ona muzika, bilo da je reč o kolima ili pesmama, kojoj se ne zna autor - kaže, za "Novosti", Nenad Kamidžorac, s kojim smo pokušali da raspetljamo ovo muzičko klupko. - Postoje numere čiji je autor teksta poznat ali nemamo podatak o tome ko je uradio melodiju. To su varoške pesme. Tekstove i melodiju muzike koju danas nazivamo tradicionalnom, obično su pisali obrazovani ljudi. Uglavnom učitelji, sveštenici, advokati... Nekima je poznat autor, a ima i onih koje su potpisane samo inicijalima. Dakle, novokomponovana muzika je autorsko delo, makar bilo staro 100 godina. Kao što je čuvena pesma Božidara Joksimovića "Igrale se delije" (konkurisala je za himnu Srbije). Kič muziku je podstakla hiperprodukcija ploča šezdesetih godina. Sve što je komponovano u to doba, a nije bilo u domenu obrazovanja, nazivalo se šundom. On je bio oporezovan i od tih para su se zidale lokalne radio-stanice i unapređivala umetnička muzika.

* Opus Silvane Armenulić, bez čije pesme "Šta će mi život" ni danas ne može da prođe veselje, doživljavamo kao antologiju novokomponovane narodne muzike, a ona je u svoje vreme nazivana šund pevačicom?

- Istina. Ali još 1925. folklorist i kompozitor Vladimir R. Đorđević u predgovoru svoje pevanke s notnim zapisom, koje su u to vreme bile popularne, oštro je kritikovao pevanje u varošima. Grdio je narod kako je zaboravio pesme koje je od matera i baka sa sela naučio, a naročito je bio ljut na takozvane profesionalne kafanske pevače. Taj stil između dva rata zvao se astalsko pevanje. Ono podrazumeva mnogo ekspresije. Tako su pevali Sofka Nikolić i advokat Mijat Mijatović. Oni su uveli podvriskivanje tokom pevanja, što vidimo i danas kod modernih pevača, koji na taj način animiraju publiku. Pričajući, a ne pevajući.

* Ipak, danas se poštuju Sofka i Mijat, a pevačice koje podvriskuju na koncertima i te kako su popularne. Da li s godinama postajemo popustljiviji?

- Ne bih rekao da nam je muzički ukus postao loš. Smatram da je Petar Tanasijević jedan od najboljih naših kompozitora. Hvala bogu, još je živ. Napisao je najveće hitove za Lepu Lukić i pesme poput "Jutros mi je ruža procvetala", "Idu putem dvoje, a ne govore" i "Tarabica od mladog cerića", do ondašnjeg šunda "Od izvora dva putića". Beskrajno talentovan čovek koji je stvarao u duhu naroda i Šumadije. S druge strane, Silvana je pripadnica klupske muzike. Danas su to Saša Matić i Aco Pejović. Začetnik takve muzike bio je pevač i kompozitor Dragan Toković, koji je napisao antologijske pesme "U Novom Sadu" i "Lolo Vranjanko". On je bio preteča klupskog muziciranja u gradskom podrumu na Trgu Nikole Pašića. Njega je zamenjivao Toma Zdravković i tako pekao zanat. Ne možete da kažete da je Toma čist narodni pevač. Ako pogledate lestvičnu strukturu i harmoniju koja prati njegove pesme, shvatićete da tu ima mnogo španskih i grčkih elemenata koji su se znalački upleli. S merom i ukusom, pa je zato njegova muzika i danas cenjena.

* Volite li da je slušate?

- Poštujem je i mislim da su ljudi koji su je stvarali napravili korak s vremenom. Od zabavne muzike, koja je išla uz revijske orkestre, sa stamenom harmonskom i melodijskom strukturom, uzimali su melodijske citate. Uspeli su da to interpoliraju u svoje pesme i učine ih zanimljivim narodu.

* Silvana Armenulić i Toma Zdravković

KICOŠ MILE

* O PESMI "Ide Mile", koju su prepevali mnogi, raspredale su se legende. Da li je Mile koračao lajkovačkom prugom uskog koloseka kako ne bi ukaljao cipele?

- Pesmu su, između ostalih, otpevali Tozovac i Šaban Šaulić. Zato i važi za jednu od najomiljenijih narodnih numera. Pronose se razne priče kroz novine i internet-portale, kao i ona da ju je napisao Francuz. Iz istraživačkog iskustva, znam da su ljudi skloni izmišljanju. Tako s godinama dobijemo finu oblikovanu laž, te stoga nemojte verovati da je Mile cupkao po pragovima da ne bi uprljao cipele. Taj kicoš živi toliko dugo među ljudima, pa i danas deluje simpatično i naivno. Zato se mirne duše može pripisati narodu.

MAMURLUK IZNEDRIO HIT

TRAGIČNO preminula Silvana Armenulić imala je samo jedan hit "Pod izvorom vrba se nadnela" pre nego što je upoznala Tomu Zdravkovića. Poznato je da joj je slavni muzičar napisao pesmu "Šta će mi život", koja ju je vinula u zvezde, ali malo je onih koji znaju kako je ona nastala. Kamidžorac nam otkriva:

- Toma ju je napisao tokom podnevnog mamurluka u hotelu "Slavija", na blokčiću koji mu je ustupio konobar. Želeo je tu pesmu da peva na Beogradskom saboru, ali na Silvanino insistiranje - poklonio ju je njoj. Da li se sažalio ili je to uradio u znak zahvalnosti, jer mu je pomogla na početku karijere, kad ga je pozvala da s njom peva u hotelu na jednom brdu iznad Prokuplja, ostaće tajna. Kasnije joj je napravio najveće hitove.