Hju Lori: Polak me je nadigrao!

DA i te kako ume da bude džangrizav i ekscentričan mizantrop, uverio nas je tokom osam sezona medicinske drame „Doktor Haus” (reprizira se na Prvoj). Za nezaboravno tumačenja legendarnog cinika, Hju Lori je nagrađen sa dva Zlatna globusa. O njegovom jedinstvenom smislu za humor najbolje govore princ i poručnik Džordž iz čuvene serije „Crna guja”, koja je i danas čest gost na našem malom ekranu. Muzički talenat, vokalne i kabaretske sposobnosti, slavni britanski glumac je podelio sa Beograđanima pre godinu i po, kada je pred prepunim Sava centrom održao koncert - do poslednje kapi znoja i viskija. A da li ste se ikad zapitali koliko Hju Lori (56) može da bude zao?

Odgovor će nam ponuditi špijunska drama „Noćni menadžer” (The Night Manager), koja u ponedeljak (22. februara) u 21.00 stiže na Ej-Em-Si. U savremenom tumačenju istoimenog romana Džona le Karea, dr Haus skida beli mantil i ulazi u lik međunarodnog biznismena Ričarda Rupera, koji stoji iza tajne organizacije za trgovinu oružjem. Bivši engleski vojnik Džonatan Pejn (Tom Hidlston) ima zadatak da prodre u Ruperovu imperiju i uništi njegovo savezništvo sa obaveštajnom službom.

* Ima li šanse protiv „gospodina opakog”, pitamo Lorija na početku ekskluzivnog intervjua za „TV novosti”:

- Oh, vi i ne slutite koliko mogu da budem zao. Još od malih nogu pripremao sam se za ulogu negativca. Kopajući temeljno po njihovim dušama, naučio sam da budem istinski loš. A opakiji od Rupera ne postoji. On je najgori čovek na svetu. To vam tvrdim. Ali nemate razloga za strah, jer sam zloća samo po zadatku, a vaš sigurno nije da to budem. Bar se nadam da je tako - našalio se bard britanskog glumišta.

* Šta vas je privuklo „Noćnom menadžeru”?

- Zaljubio sam se u knjigu kad sam je prvi put pročitao davne 1993. Obožavao sam Le Karea još kao tinejdžer i bio potpuno oduševljen snagom unutrašnje borbe koju svi u sebi krijemo, i sukobima između nje i spoljašnjeg sveta. Ovaj roman mi se posebno dopao, jer je intrigantan, snažan i romantičan. Mada nemam veštine ili instinkte potrebne za produkciju, prvi i jedini put u životu sam razmišljao kako bih voleo da ekranizujem neko delo. Pokušao sam da otkupim prava i pre nego što sam završio čitanje trećeg poglavlja. Veliki Sidni Polak me je, naravno, preduhitrio. Namirisao je dobar plen i nije ga puštao. Lik Pejna, u kojem sam tad zamišljao sebe, bio mi je fascinantan. On je zabludeli vitez koji luta zemljom, tražeći svrhu i zastavu za koju bi se borio. Za koju bi umro. Rekao sam producentima da bih radio bukvalno bilo koji posao, u produkciji, kao glumac..., čak i kao dobavljač, samo da budem uključen u stvaranje te velike priče. Presrećan sam što su mi ispunili želju.

* Koliko je priča morala da se promeni da bi se uklopila u sadašnjost?

- Mitove karakteriše to što su u nekom smislu večni. Ova saga je mogla da se ispriča u bilo koje vreme. Obično kažem da je taj poduhvat zabava za budale, jer su novi događaji ti koji uvek budu u fokusu. Originalna priča prati Rupera, koji prodaje oružje kolumbijskim dilerima droge. Možda se danas karteli čine manje značajnim, ali nedavno je u Meksiku vojni helikopter oboren projektilom, i tamošnja vlada je odmah priznala da su u ratu sa dobro naoružanim protivnikom i da nemaju ideju odakle to oružje dolazi. Le Kare je, dakle, pisao o nečemu što se desilo 20 godina kasnije. Mi smo premestili priču u sadašnjost, počevši s Arapskim prolećem iz 2010, koje niko nije predvideo, uprkos svim CIA satelitima koji nam kruže nad glavama. Scenarista Dejvid Far uradio je neverovatan posao izmišljajući poslednju trećinu priče, kako bi je izmestio na drugi kontinent i uneo druge događaje. Nadam se da smo zadržali nešto od kvaliteta i iskonske borbe, odnosno mita.

„Noćni menadžer”

* Šta je Suzan Bir, producent serije i dobitnica Oskara, unela u priču?

- Jednom rečju sve. Ona je serija. Njena vizija, izbor, pristup, definisali su svaki deo onoga što smo uradili, i osećam veliko zadovoljstvo što sam deo svega toga. Da ne kažem kako se ona i ja uvek slažemo, jer to nije istina. Zapravo, prvi put kada smo sarađivali, jedna od retkih stvari oko koje smo se složili jeste da se nikad nećemo složiti. Divno je raditi sa režiserom koji ima takav način razmišljanja. Ona je neko ko ima izuzetno oštro oko za detalje, ali i za širu sliku. Ova priča obuhvata dug vremenski period, nekoliko kontinenata, veliki broj likova, a u isto vreme je veoma detaljna. Nadam se da mi Le Kare neće zameriti što ću ovo reći, ali on više piše o razmišljanjima nego o dešavanjima - što je evidentno teže za ekranizaciju. Kod njega nema mnogo jurnjave kolima i stvari koje lete u vazduh (iako smo dali svoj doprinos seriji u tom svetlu), već je priča psihološka. To traži režisera s posebnim spektrom sposobnosti, i ne mogu da navedem bilo koga drugog ko bi to uradio bolje od nje. A i da budem iskren, sa kim bih to radije radio.

* Znamo da je priča između Rupera i Pejna dinamična. Kakav je odnos između Hjua i Toma?

- Pejn je izgubljena duša. On je pošten, hrabar i častan, ali traži smisao, zbog čega odlučuje da krene na neprijatelja kojeg su mu opisali kao „najgoreg čoveka na svetu”. To je priča o unutrašnjem sukobu, jer Pejn želi da uništi čudovište, ali u isto vreme mora da se odupre činjenici da je čudovište, kako to često biva, jedna veoma šarmantna osoba. Glas sirene, Meduzin pogled, odaberite sami mitološku moć. Ruper svojoj monstruoznosti i nedelima daje smisao, pa čak i glamur. U isto vreme možda ćete se zapitati da li se i Ruper lomi, da li negde u sebi, u stvari, želi da bude uhvaćen, izdan. Publika će presuditi da li su Pejn i Ruper blizu prelaženja linije u suprotnim smerovima. Gde Ruper može zabosti bodež u sopstvena pluća, i gde Pejn može uništiti sebe. Le Karea često opisuju kao špijunskog pisca, ali njegova dela su sveobuhvatnija od samog žanra. On koristi svet špijunaže i obaveštajnih službi da istraži najdublja ljudska pitanja.

* Kad Ruper sretne Pejna u Švajcarskoj, nešto u vezi s njim ga odmah privlači. Šta mislite, o čemu se radi?

- Kako neko može da ne bude privučen Hidlstonom? Ovo pitanje uopšte nema smisla (smeh). Mislim da Ruper, u svim svojim nedelima i monstruoznim zaverama, traži umetnički momenat. On želi nešto više od jednostavnog zarađivanja novca - saučesnika s kojim može da podeli zadovoljstvo, trijumf, put kojim se do toga dolazi, avanturu. U Pejnu vidi sebi ravnog, ili svoju mlađu verziju. Napokon, Ruper traži nekoga ko će naslediti njegovo carstvo. Mada, ima mladog sina, koga igra fantastični Noa Žup. Zapamtite to ime!

* Ruper se trudi da drži Džed dalje od svog posla, a to postaje sve teže kako radnja napreduje. Recite nam nešto više o njihovoj vezi?

- Džed je duplo mlađa od Rupera. To baš i nije iznenađujuća i neobična pojava u modernom svetu, zar ne? Čini se da je to obrazac u koji se uklapa većina bogatih i uspešnih muškaraca. Oni su uvek okruženi lepim i mladim ženama i na prvi pogled rekli biste da Ruper ima burnu prošlost po tom pitanju. Ipak, on i Džed su bili zajedno godinama pre nego što smo im se mi priključili. Oni su bliski, i između njih postoji međusobna privlačnost, ali Ruperu je ona potrebna kako bi sačuvao svoju „nevinost”. Jer, ako od nje napravi saučesnika, narušiće jedinu stvar koju želi da ima odvojenu od posla. Mislim da vidi Džed kao nešto s čime dobija moć iskupljenja, baš zato što nije umešana u bilo koji od njegovih poslova. Može da ima čistu, jednostavnu vezu s njom, jer njene ruke nisu isprljane krvlju svih pogrešnih stvari koje je on uradio. Ili je njena neiskvarenost još jedna stvar koja mu hrani ego. Zaista ne znam, a možda ni on sam ne zna. Verovao sam da ću dosad saznati, ali na mnogo pitanja koja krije ova priča nije lako odgovoriti. Složenost radnje i slojevitost likova je upravo ono što je čini toliko dobrom.