Muljanje je ovde poželjna stvar

PANK nije mrtav! Tvrdi zvuk će opstati bez obzira na sve, uveren je Mile Kekin, frontmen pank-rok benda "Hladno pivo", osnovanog 1987. u zagrebačkom predgrađu Gajnice.

Od prvog albuma "Džinovski", do poslednjeg "Dani zatvorenih vrata", jedna od najpopularnijih hrvatskih grupa menjala je zvuk i unosila primese drugih žanrova. Ali osnovna nit panka i dalje je prisutna. Mile (vokal), Deda (klavijature), Suba (bubnjevi), Zoki (gitara) i Šoki (bas), odlično funkcionišu, mada su svađe i nesuglasice ponekad neizbežne. Opstaće, kažu, dokle god veruju u ono što rade. Popularna petorka po četvrti put otvoriće vrata novobeogradske Hale sportova 26. februara i odsvirati najveće hitove. Raduju se što će ponovo prašiti srpskom prestonicom, a za naš list otkrivaju da fanovi mogu da očekuju krš i lom i više od dva sata svirke. Na pitanje da li im više prijaju ovacije hrvatske ili srpske publike, Mile Kekin za "Novosti" odgovara:

- U Srbiji sviramo više od 15 godina. Prvi smo bend koji je napunio Halu sportova, a da ne vuče rep iz bivše Jugoslavije. Uvek smo svirali kao kod kuće. Ne krijemo odakle dolazimo, ali ne dajemo tome ni značaj, jer su teme o kojima pevamo univerzalne i shvatljive svima, naročito onima rođenim na ovim prostorima.

Koliko se "Dani zatvorenih vrata" razlikuje od prethodnog "Svijeta glamura"?

- Gitaristički je obojen, a opet je siroviji i direktniji od prethodnog. Nove pesme opisuju problematiku današnjeg života na ovim prostorima, i to iz perspektive muškarca koji više nije tako mlad.

Da li je teško "ful biti kul", a napredak moguć samo negde preko, kako kažete u pesmi?

- Nigde nije lako, samo ovde sistem ne funkcioniše, vrednosti su poremećene, rad se ne ceni, a izrabljivanje i muljanje je društveno prihvatljiva, čak poželjna stvar.

"Samo za taj osjećaj" je mnogima omiljena pesma "Hladnog piva". Koji vam osećaj najviše nedostaje?

- Verovatno ono uzbuđenje kad nešto radiš prvi put. Trema pre prvog poljupca, koncerta, seksa, mamurluka. Nevinost zameni iskustvo, ali i iskustvo ima svojih dobrih strana. Naučiš da ceniš male stvari.

Čega se setite kada preslušavate stare numere?

- Slušanje i sviranje starih pesama je kao listanje foto-albuma. Setim se nekih numera koje sam napisao dok sam bio s ovom ili onom devojkom. Tačno znam u kojoj situaciji sam napisao određeni stih i sa kojom curom sam bio u tom periodu.

Koja pesma vas najbolje opisuje?

- Teško pitanje. Možda je to kombinacija "Žene" i "Ezoterije". Jedna govori o potrazi za ženom koja ima petlju, a druga o ličnoj slobodi. Celog života sam se bavio slobodom i ženama. Ljubav između muškarca i žene nije mi jedini izvor inspiracije. Ne volim tipične ljubavne pesme "ja tebe jako volim i ti voliš mene" ili "ja tebe volim, a ti mene ne". Uvek sam voleo one malo drugačije, pa radije napišem "ja volim i tebe, ali i tvoju sestru".

Emotivnom "Pitala si me" pokazali ste da i pank-rok može biti romantičan...

- Romantičan u malim dozama, inače postaje ljiga. Kada naleti nežna pesma ne treba od nje praviti nešto drugo. Srećan sam što i moj bend tako razmišlja i nije nam problem da stišamo gitaru i usporimo, ako to pesma traži.

Kako se odupirete patetici?

- Nisam patetičan. Ne volim ljude koji se u privatnom životu razbacuju velikim rečima i emocijama. Alergičan sam na velike emotivce, rodoljube i poštenjačine!