NOVA Mimi u operi "Boemi" Đakoma Pučinija u Narodnom pozorištu. Prilika je to da se prisetimo nekadašnje Mimi u izvođenju naše operske dive Milke Stojanović, koja je, ne samo u ovoj ulozi, zadivila svet.

Posebno se sećate ove operske predstave.

- Dobro se sećam te uloge zato što je u "Metropolitenu" Lučano Pavaroti, verovatno najveći tenor svih vremena, zajedno sa mnom debitovao u toj predstavi. Bilo je to davne 1968. godine.

Nekako ste, ipak, bili naklonjeniji operama Đuzepea Verdija.

- To jeste tako. I moj neki senzibilitet najviše voli Verdija. Naročito sam ponosna što je u Verdijevoj kući u Santa Gati moje ime zapisano kao ime jedne od najvećih "verdijanki".

Kako gledate na našu današnju opersku scenu? Nekada smo se divili vama, Radmili Bakočević, Biserki Cvejić, Miroslavu Čangaloviću, Živanu Saramandiću...

- Vremena se menjaju i, naravno, to moramo da prihvatimo. Čini mi se da današnji mladi pevači prebrzo hoće da postignu uspeh i da ne teže nekim velikim ciljevima.

Ipak, nađe se i poneko naše veliko ime, kao što je Željko Lučić.

- Svako ima svoj put i svako treba da ide za svojom zvezdom. Onaj ko želi mnogo, on to i ostvari. Ali kod nas ima još pevača koji gostuju u svetu i koji su dobri i u našoj operi.

Da li smo se dovoljno odužili našim operskim velikanima? Nedavno je izašla monografija o vašem pokojnom mužu, velikom Živanu Saramandiću.

- Uopšte im se nismo odužili. Čini mi se da u Srbiji prosto ne postoji sluh za to. Ja sada, kao deo Živana koji je ostao da živi, smatram da je moj zadatak da pokažem koliko je on bio jedan veliki pevač. Jedan, najveći od najvećih.

Živan je posedovao ogromnu pevačku energiju.

- Nije dovoljno samo lepo pevati. Pevač mora da bude ličnost i da ima veliku harizmu. A to je moj Živan imao.

U vaše vreme političari su redovno išli u operu.

- Čini mi se da današnje političare umetnost uopšte ne zanima. Ne samo operska muzika. A nacija koja zapostavlja svoju kulturu osuđena je na propast.

Šta vam je obeležilo proteklu nedelju?

- Živim vrlo aktivno. Dogovaram se za promociju Živanove monografije na velikoj sceni Narodnog pozorišta u martu. Mnogo čitam, šetam, družim se, telefoniram, meditiram... I, što je najvažnije, svaki dan sam za klavirom.