Ivon Jafali: I posao je igra

IVON Jafali se na svom poslu igra od prvog dana. Imala je samo šest godina kada je radila emisiju na RTS, a 17 kada je izabrana da na Studiju B vodi „Videodrom”. I danas, posle toliko godina, kada se popne na 22. sprat „Beograđanke” i uđe u studio, kaže da pred kamerama oseća istu magiju i energiju kao na početku karijere. I sve dok bude trajalo to radovanje i uzbuđenje, ističe, nema nameru da bilo šta menja na svom profesionalnom putu.

- Jedan naš divan pisac rekao mi je da samo nastavim da se igram, jer tako nikada neću postati isfrustrirana novinarka, nego ću uvek znati da nosim taj osmeh. Takav odnos prema poslu stekla sam pre svega zato što sam kao mala iskusila rad na televiziji. I kako je bilo tada, tako je i sada - sve se kod mene dešava spontano, uz dosta smeha, sa mnogo energije koja verovatno pripada nekom afričkom genu.

Sada simpatična voditeljka na Studiju B u emisiji „Od petka do petka” vodi gledaoce kroz kulturni i zabavni život prestonice i prikazuje sve važne događaje koji su obeležili nedelju iza nje. Malo joj, kaže, nedostaje dinamika koju je imala u nekim prethodnim TV formatima, ali i dešavanja u gradu više nema u toj meri kao nekada. A u međuvremenu, shvatila je da u životu treba malo i usporiti... Trenutno joj emisija koju radi savršeno odgovara, mada bi, dodaje, volela da je malo upotpuni i „oboji”.

- Želja mi je da radim u većem studiju, u kojem bih mogla da predstavim i neku plesnu grupu ili bend. Veoma poštujem i cenim ljude koji su značajni za eks-ju prostore, pa bih volela da proširim priču i na region, da pratim važne događaje u susednim zemljama. U poslednje vreme sam se fokusirala na pozorište i film, bila sam na festivalima u Sarajevu, Puli... gde su prikazivani i naši filmovi. Osećam se kao i kada sam bila mala, više ne vidim te granice.

Otkad je kročila u zgradu Studija B do sada je prošla kroz različite TV formate i stekla veoma bogato iskustvo. Ipak, otkriva nam da je najponosnija na emisiju „Još uvek budni sa Ivon” koju je radila pet godina.

- Kroz nju sam profesionalano sazrela i postavila veoma važne standarde u karijeri. U studio su dolazili ljudi iz različith profesija kojima sam se divila. Naročito sam ponosna zato što je i njima bilo veoma važno da se pojave u emisiji. Dok sam je radila, dobila sam i „Statusovu” nagradu od kolega koja mi zaista mnogo znači. Iako sam svaku noć bila budna uz gledaoce, osećala sam neko posebno zadovoljstvo i energiju, a nikada umor ili opterećenje.

Ivon kaže da je i noćni život Beograda sada drugačiji. Kao da je grad utihnuo - nema više dinamike. Ljudi su se povukli i zatvorili u neki svoj svet.

- Sve je više onih koji zabavu pronalaze uz kompjuter, odnosno na društvenim mrežama, kao da im je to jedini način komunikacije sa svetom. Ja na to i dalje ne pristajem i uspešno se odupirem. Čini mi se da su mladi danas mnogo usamljeni. I njihov način zabave je drugačiji, nekako im se sve dešava na površini, kao da ne umeju da zagrebu.

I u novinarstvu, dodaje, stvari nisu postavljene kao nekada. Odnos prema poslu više nije isti, sve je manje odgovornosti i onih koji imaju potrebu da rade na sebi.

- Mladi ljudi treba da shvate da je novinarstvo velika strast, da nije sve u novcu, i da samo radom, prisutnošću, posvećenošću, a ne odrađivanjem posla, mogu da dosegnu visoko. Sve drugo je kratkog daha - danas vam se učini da ste značajni i popularni, a sutra vas nema. I odnos prema urednicima je drugačiji. Ja ne zaboravljam sve one od kojih sam učila, to su ljudi koji su uspostavljali način rada, ali i komunikacije. Mi smo na Studiju B imali sreću da zaista budemo beogradski, da možemo brzo da pričamo, poštujemo beogradski akcenat i ja se i danas pridržavam tih postulata. Đoko Vještica je, na primer, znao da ti drži predavanje ako si dobio koji kilogram više, i to su veoma bitne stvari kada radiš na televiziji, jer ljudima mora da bude prijatno kada te gledaju. Jednostavno, i o tome treba da vodiš računa i trudiš se da sve bude u pravoj meri.

Kroz karijeru je imala, kaže Ivon, ozbiljne poslovne ponude od velikih medijskih kuća sa nacionalnom frekvencijom, ali nije nikada bila u dilemi... Odlučila je da ne menja medijski pravac.

- Ne mogu da izađem iz svoje duše da bih imala stan, kola, kartice... I kada bih to morala da uradim, svakog jutra postavljala bih u ogledalu sebi pitanje: „Čekaj, šta bi, ženo, gde si ti nestala?”

U GLUMU BEZ AUDICIJE

PRVA emisija koju je uradila sa šest godina zvala se „Ključ za sve brave”. Bilo je tu još dece koja su sa njom vodila program, a većina njih su bili članovi Dramskog omladinskog studija kod čuvenog Mike Aleksića.

- Sećam se kada mi je gost bio Miki Manojlović, a povod je bio film „Samo jednom se ljubi”. Pitala sam ga kako se samo jednom ljubi, kada on to radi i u filmu i sa ženom kod kuće. Bio je u šoku od mog pitanja... I, naravno, nije mi odgovorio. A glumom sam počela da se bavim sticajem okolnosti. Mika Aleksić se pojavio na jednom snimanju emisije i kada me je video, rekao je: „Ovo dete mi dovedite od septembra bez audicije”. Tako sam postala član njegove dramske grupe. Taj čovek je veoma značajan za moje odrastanje.

PLES MI JE VELIKA LjUBAV

IMA mnogo izazova u karijeri na koje bi Ivon rado pristala. Ali do sada se, kaže, u životu naučila strpljenju, jer da bi se mozaik spojio potrebni su vreme i malo sreće.

- Veoma mi je zanimljivo kako se radi emisija „Vajs” - taj pristup novinarstvu, kako se reporteri infiltriraju u događaje, ulaze u priču i proživljavaju je. Volela bih, jednog dana, da radim i putopise, ali na malo drugačiji način, na primer, više bih se trudila da dočaram lokalno stanovništvo. Rado bih prihvatila da radim i šou u kom se pleše, jer je ples moja velika ljubav. U mojoj kući se uvek đuska, a igra i ritam su veoma važne stvari.