Hitler kao DŽeger

JEDAN od najuspešnijih britanskih umetnika svih vremena Dejvid Bouvi, koji je nekoliko puta promenio pravac popularne muzike i uticao na generacije muzičara, biće sahranjen u Njujorku, a na večni počinak ispratiće ga prijatelji Mik Džeger, Pol Makartni i Bono Voks.

Očekivano, prodaja njegovog poslednjeg albuma "Blackstar" naglo je skočila nakon što je objavljeno da je legendarni muzičar u nedelju umro od raka jetre, samo dva dana posle 69. rođendana. Bio je pionir u mnogo čemu, pa je tako bio prvi veliki muzičar koji je svoju pesmu objavio na internetu.

Da ga ne bi mešali sa pevačem "Mankisa" Dejvom Džonsom, promenio je prezime u Bouvi, po američkom heroju Džimu Bouviju, koji je proslavio ogromni nož sa duplim sečivom. Nakon psihodeličnog folka i glem roka na albumima "The man who sold the world" i "Hunky dory", obojio je kosu u crveno i sa izgledom androgine rok zvezde najavio album "Uspon i pad Zigija Stardasta i Paukova s Marsa", ključni ne samo u njegovoj karijeri, nego i u istoriji roka. Stekao je reputaciju inovativnog i beskompromisnog umetnika. Govorio je da je instant umetnik, samo mu treba dodati vodu. Karijeru nije gradio samo na spektakularnom muzičkom talentu, već i izjavama o svojoj seksualnosti. Novinarima je prvo rekao da je gej (mnogo pre nego što su to učinili Elton Džon i Fredi Merkjuri), te da je prvu suprugu Endželu upoznao kada su bili u vezi sa istim čovekom. Onda se izjasnio kao biseksualac, rekavši za "Plejboj" da je to najbolja i najzabavnija stvar koja mu se desila u životu. Pamti se i izjava da bi "Sigmund Frojd doživeo vrhunac sa njim".

Turnejom "Diamond dogs" iz 1974. postavio je nove standarde u scenskoj koreografiji i rasipnoj produkciji specijalnih efekata, što će mu postati praksa u daljem radu. Tada je bio na vrhuncu zavisnosti od heroina i kokaina. Imao je samo 43 kilograma i jeo samo paprike i mleko.

- Dotakao sam dno života 1975. - pričao je kasnije Bouvi. - Živeo sam u Los Anđelesu i mislio da neću dočekati 30. rođendan. Droga mi je uzela život. Mislio sam da ću umreti. Zahvaljujući mojoj asistentkinji Koko, preselio sam se iz Amerike u Berlin.

U Zapadni Berlin otišao je sa prijateljem Igijem Popom, ali je postao alkoholičar. Zainteresovao se za Treći rajh i nacizam. Stvar je dodatno pogoršao njegov intervju "Plejboju":

- Snažno verujem u fašizam. Adolf Hitler bio jedna od prvih rok zvezda. Pogledajte neki film o njemu i videćete kako se kreće. Mislim da je podjedanko dobar kao Džeger.

Engleska javnost pogrešno je protumačila Bouvijevu fotografiju iz 1976. sa londonske stanice "Viktorija" na kojoj kao da pozdravlja okupljene naci pozdravom.

- Nisam fašista - rekao je za "Melodi mejker" u oktobru 1977. - To se nije desilo. Samo sam mahao. Kunem se u svoje dete da sam mahao.

Bouvi, Igi Pop i Lu Rid 1972.

Što je duže boravio u Berlinu, Bouvi je sve više shvatao šta je fašizam uradio Nemačkoj i Evropi, da bi na kraju priznao da je u tom periodu bio totalno van sebe zbog droge. Mnogi obožavaoci smatraju da je Bouvijeva "berlinska faza" najbolja u njegovoj karijeri s albumima "Heroes", "Low" i "Lodger". Pesma "Heroes" iz 1977, snimljena u saradnji s Brajanom Inom, postaje avangardna u tadašnje doba panka i novog talasa. Govori o dvoje zaljubljenih koji su razdvojeni berlinskim zidom i smatra se jednom od najboljih Bouvijevih kompozicija. Osim što objavljuje svoje albume, Bouvi producira i dva povratnička albuma Igija Popa - "Idiot" i "Lust for life".

Sutra: Nikada nisam voleo mejnstrim