DOGOVORENO mesto susreta nije nasumice izabrao. Želeo je da razgovor bude tamo gde se oseća kao kod kuće. A ako postoji drugi dom, onda je to za Miodraga Mikija Krstovića (65) Udruženje filmskih glumaca Srbije. U njegove "odaje", na bulevarskoj adresi, prvi put je ušao 1975, a dve godine kasnije postao je punopravni član. I danas, kada je filmova sve manje, pa je manje i kolega koji ovuda cirkulišu, Miki nije izgubio onaj prijatni osećaj pripadanja. Samo su okolnosti zemlje u kojoj diše i radi namestile da ga sada više ima na televiziji. Trenutno ga gledamo na Prva TV, u serijalu "Srpske misterije", a u odluci da tako bude, kaže, nema baš ničeg misterioznog.

- Pre čitanja scenarija, dopala mi se ideja producenta Nemanje Mićića. Učinilo mi se da kod nas na ovu temu nije mnogo rađeno, pa ako je i rađeno, nije iz tog ugla. Rekao sam da prihvatam. Da sam doneo ispravnu odluku shvatio sam iščitavajući sjajan tekst Bobana Jevtića, kada je, što se mene tiče, otklonjena svaka sumnja. Trebalo je još sačekati sud "prikazivača", a kako je i on posle urađenog pilota bio pozitivan, mogli smo da počnemo sa snimanjem - kaže Krstović.

Tako je počeo petnaestoepizodni život serijala "Srpske misterije", kroz koji nas vodi upravo sagovornik "TV novosti". Ambijent Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" poslužio je kao prigodan "studio" u kojem je Miki domaćin i pripovedač legendi o onome što plete mrežu druge, mistične Srbije. Ovo je "potraga" ili "potera" za narodnim verovanjima, legendama, svedocima i stručnjacima koji raspetljavaju i rasvetljavaju zašto je vlaška magija tolika enigma, kako se to bacaju čini, ko to raspiruje strah od duhova, ko je na meti vukodlaka, šta nam mogu drekavci, ko veruje u NLO... Miki u Srbiji od sujeverja do mitova nije ni "verujući" ni "neverujući".

GLUMACA MNOGO, POSLA MALO KADA je Krstović upisivao Fakultet dramskih umetnosti, a uspeo je u tome iz četvrtog puta, na 22 miliona stanovnika koliko je živelo u SFRJ, primali su 26 ljudi godišnje. U Beogradu - 12, Zagrebu - osam, Ljubljani - šest. - Tako je dvadesetak mladih ljudi stvarno moglo da dobije svoju šansu. Danas, kada je osakaćena produkcija, a broj akademija samo raste, godišnje bar 70 njih u Beogradu dobije diplomu, a nema šta da radi. Žao mi je zbog toga, jer kada završite glumu, vi možete da budete samo glumac. Gde će svi ti ljudi, među kojima svakako ima darovitih, ali nema ko da im pruži priliku?

- Imam dovoljno godina, pa sam o većini tema već nešto znao, samo što je ovo bila prilika da se podsetim. Ne spadam u ljude koji veruju u takve stvari, ali sam radeći čuo mnoge interesantne priče, saznao sam, pa i naučio ponešto. Verovatno da tu ima "nečeg", čim srpske misterije opstaju kroz vreme i prostor - kaže domaćin serijala.

Njegovo ime se nalazi i u podeli uloga za "Čizmaše", seriju koja se trenutno emituje na RTS 1. Nije to velika rola, ali se, kako kaže, obradovao što je jedna takva dramska slika, po tekstu Dragoslava Mihailovića, u režiji Dejana Zečevića, zasijala na nebu Javnog servisa Srbije.

- To vraća veru u kuću koja je nekada 52 ponedeljka godišnje imala premijeru TV drama, a onda se svela na reprize. Takvoj seriji je mesto na RTS koji opet obećava. Isto sam pomislio i kada je nastavljeno snimanje "Ulice lipa", jer je ona "odrobila" pristojnost i lepe emocije, vrativši ih zasluženo u igru. Podsetila nas je koliko smo se udaljili jedni od drugih, a koliko je obična komšijska solidarnost važna i lekovita - priča glumac.

Iako ne pristaje na sumiranje ni karijere ni prohujalih godina, znamo da je u 2015. još obukao odelo Nikole Pašića u "Reportažama iz Velikog rata". Logično je bilo da na ovaj lepi izazov odgovori samopitanjem zašto baš on u toj istorijskoj ulozi. I da oseti prijatnost u "kostimu" Stevana Mokranjca, kojeg je odigrao u "Muzici iz Velikog rata". Kada govorimo o tim svežijim prijatnostima, Miki sa posebnim emocijama ističe rad na filmu Marka Novakovića. "Bez stepenika" je bila završnica jednog velikog glumca, jer je naše glumište dalje nastavilo bez Đuze Stojiljkovića.

- On je tu igrao poslednji put u životu. I to sjajno. U glavnoj ulozi. Punih 60 godina se aktivno bavio svojim poslom, ali posle početnih glavnih, decenijama su mu dodeljivali samo sporedne role. Nedugo po završetku snimanja filma, javili su nam da je otišao u bolnicu. Kada smo saznali da je preminuo, razmišljao sam kako se Bog postarao da ovaj svet napusti sa glavnom ulogom. I da nama zauvek ostavi tu svoju lepotu od zanata - završava Miki.