Milutin Popović Zahar: Lavrov je plakao uz “Vidovdan”

MALO je onih koji rečima i muzikom mogu da iskažu emocije i duh svog naroda kao što to pesmama ume Milutin Popović Zahar. Kompozitor, tekstopisac, aranžer, slikar, magistar i doktorand međunarodnog prava, gudalom na violini apsolvirao je mnoge žanrove, komponujući narodne i zabavne pesme, klasična koncertna dela, muziku za film, pozorište i televiziju. Dok u svom novobeogradskom studiju prebira po notama i sećanju, vraćajući se u bolja vremena, priča nam o muzici nekad i sad, Titovoj Jugoslaviji i sveukupnoj stvarnosti. Pesmama "Od Vardara, pa do Triglava", "Živela Jugoslavija" i "Hej, Jugosloveni", odavno se odužio SFRJ, a među najznačajnijim kompozicijama koje je ostavio srpskom narodu svakako je "Vidovdan". Za "Svilen konac" napisao je tekst i aranžman, njegovim perom ispisane su reči za pesmu "Svirajte mi Marš na Drinu" i "Nizamski rastanak", autor je pesme "Ivanova korita". Sve što zna, kaže, učio je od najboljih - čuvenog violiniste, osnivača i rukovodioca Narodnog orkestra Radio Beograda Vlastimira Pavlovića Carevca i njegovog naslednika u ansamblu Miodraga Radeta Jašarevića.

- Oni su me proveli kroz sanitarni kordon i pokazali na kojoj tezgi mogu da kupim "zdravu hranu", odnosno gde se nalazi kvalitetna muzika, odakle je određena pesma i kome pripada - kaže za "Novosti" Zahar. - O načinu izvođenja da ne govorim. To je moralo da bude odsvirano na najčistiji način i bez suvišnih trilera. Usadili su mi duhovnu higijenu prema muzici koje se nikad nisam oslobodio. Odrastao sam u Loznici, uz kultivisane romske muzičare koji su svirali Mocartove kompozicije i poznate sonate. Pravio sam zapise o čuvenoj muzičkoj porodici Cicvarić. Malo ko zna da su Cicvarići komponovali "Svilen konac" i prvi put kompoziciju snimili 1929. u Beču. Došli su iz Makedonije u Šabac, bili su veliki rodoljubi i to iskazivali kroz muziku. Šabac je bio pogranično mesto, tu je stvorena prva srpska buržoazija, jer je trgovina svinja u Austriju išla preko tog grada. U Šabac je stigao prvi klavir, tamo je osnovano i prvo pozorište.

Uveli ste "Svilen konac" u narod, a mnogi smatraju da je pesmu komponovao Carevac?

- Kod Carevca sam svirao poslednjih godina njegovog života i jednom prilikom mi je rekao da nije on komponovao "Svilen konac". Govorio mi je da je šteta što ta kompozicija nema stihove, jer ako se ne peva, narod će je zaboraviti i da bi bilo dobro da se nađe neko pametan da napiše dostojan tekst. Rekao mi je: "Ti si pravnik kao ja, pokušaj". Posle njegove smrti napisao sam tekst i uradio aranžman i ispunio Carevčev amanet. Kompozicija je dobila novo ruho, obukao samo mladu u venčanu haljinu i narod ju je zdušno prihvatio. Danas se smatra najlepšom i najsrpskijom pesmom.

Kako pamtite oca srpske narodne muzike Carevca?

- Bio je prvi istiniti tumač ne samo srpske muzike već i srpske duše i neponovljiv kreator čistog stila. Ostali muzičari su samo svirali, a on je pričao gudalom. Bilo je lakše upisati se na Sorboni, nego proći kod Carevca i zadovoljite njegove standarde. Bio je zarobljenik u jednom nemačkom logoru u kome je upoznao Đorđa Karaklajića koji je kasnije postao urednik u Radio Beogradu. U logoru su pronašli neku violinu i zajedno svirali i zbog toga ih Nemci nisu maltretirali. Kada se vratio postao je šef Narodnog orkestra Radio Beograda. Njegovom smrću, provala oblaka navukla je sve blato u našu plodnu dolinu, kao kad močvara proguta vegetaciju i ostane samo trulež.

Kako dekontaminirati tradicionalnu muziku od takvih pojava?

- Samo dobrim primerom kao što je kompozicija "Ivanova korita" koja je postala večna. Ali ne samo ta pesma. Budući da sam vaspitan u KUD "Ivo Lola Ribar" kod Radeta Jašarevića koji je stražario nad čistotom narodnog melosa, zakleo sam se da neću da pravim eksperimente. Mogu da napišem i komponujem vesele pesmice kao što je "Mile voli disko", ali to su satirične numere. Živimo u svetu virtuelne prevare. Danas je sve prevara, kada kupujete hranu, suplemente koji "leče" sve. Televizija je gola prevara, a rijaliti programi su pokazatelj da smo to prihvatili kao potpuno normalnu stvarnost.

Gde da pronađemo otklon?

Da li je naša šansa na Istoku ili na Zapadu, u Evropskoj uniji ili u čvrstoj vezi sa Rusijom?

- Jedina šansa je da svi odemo u Hilandar. Da nas neko, posle velikog čoveka kakav je bio patrijarh Pavle, nauči da biti Srbin nije ništa drugo nego voleti ono što je vredno u nama. Veličina čoveka meri se ljubavlju prema drugima, a ne materijalnim stvarima. Upravo u čast patrijarhu Pavlu i uz njegov blagoslov, povodom 600 godina od Kosovskog boja, komponovao sam 1989. "Vidovdan" i još deset pesama.

U toj pesmi su sažete sve emocije srpskog naroda prema Kosovu. Jeste li mogli da pretpostavite da će imati takav odjek?

- Želja da iznedrim nešto što će ostaviti trag proganjala me je u snovima. U dahu sam napisao i komponovao "Vidovdan" kojim se ponosim ne samo ja, već ceo srpski narod i svet. Merima Njegomir mi je rekla da je ruski ministar Sergej Lavrov plakao kada je pevala tu pesmu. Nikad ne mogu da znam koju će kompoziciju ljudi prihvatiti. Kada pesma ode u narod, više ne pripada vama. Sledim samo svoju intuiciju, ostalo su detalji. Ali sve je rečeno u stihovima "Kud god da krenem tebi se vraćam ponovo, ko da mi otme iz moje duše Kosovo".

Svirali ste i Josipu Brozu Titu, kakav je bio maršal?

- Tito me je mnogo voleo. Jednom prilikom me je pitao da li imam devojku, kažem mu da nemam, jer nemam para. On mi odgovori: "Ma kakve pare, znaš da sviraš i dobar si čovek". Pričao mi je kako je osvajao žene. Bio je veliki laf i voleo je da se šali. Obožavao je muziku, posebno Šubertove sonate. Tito je bio čovek sa manirima i svetskom kulturom. Gledao sam ga kako svira klavir, to nije mogao da nauči u fabrici. Kada je engleska kraljica Elizabeta Druga bila sa suprugom na Brionima i upoznala Tita, rekla je:" Ako je on bravar, onda ja nisam engleska kraljica".

Oprobali ste se u mnogim žanrovima, koja vrsta muzike vam je intimno najbliskija?

- U šest ili osam taktova prave narodne muzike ima više muzike nego u polovini italijanskih opera, bez obzira na to što je izvode vrhunski pevači, a kod nas urlatori. Muziku ne delim na žanrove, ona je kao boginja Afrodita kojoj se diviš.

BOŽIĆ S PORODICOM

VELIKI hrišćanski praznik Božić naš sagovornik uvek proslavlja sa porodicom. Tako će biti i sada. Ističe da se rado seća kako je ovaj praznik proslavljao u detinjstvu.

- Mi smo u Loznici s majkom slavili Božić kao najlepši praznik - kaže Zahar. - Gledali smo kroz prozor kako pada sneg, smatrajući da nam Bog šalje najlepše poklone s neba i da svako ima svoju pahulju. Ujutru na Božić odlazio sam kod rođaka kao položajnik i dobijao mali hleb kome sam se radovao i smatrao divnom nagradom. To je praznik pomirenja i blagostanja i prilika da se porodica nađe na okupu. Kada bi se svi Srbi okupili kao jedna familija oko zajedničkog cilja da nam bude bolje, to bi bio najlepši Božić. Ovaj praznik nam daje snagu da nastavimo dalje u teška vremena.