Zoran Kostić Cane: Više verujemo banci nego Bogu

VRLINA će nas spasti, poručuje u novogodišnjoj poruci čitaocima "Novosti" Zoran Kostić Cane, frontmen beogradske rok grupe "Partibrejkers", koji će u 2016. zakoračiti s Novosađanima. Osim hitova iz 33 godine duge karijere, harizmatični i neponovljivi Cane izvešće i neke od pesama s novog studijskog albuma "Sirotinjsko carstvo", prvog posle osam godina. Kaže, vredelo je čekati ga. Na opasku da na njemu peva kako ne treba gledati u prošlost i da hoće da živi budućnost, Kostić za naš list kaže:

- Pitanje je ko nas upućuje da gledamo u prošlost. Oni koji nam ukidaju pravo na budućnost i sutra. Stalno nas neko gura u reprize i lažne emocije. Prošlost je linija manjeg otpora. Ko sanja o svojoj prošlosti, on sanja o svojoj propasti. Ljudi vole da su u prošlosti, jer su se istrošili. Borba za svakidašnjicu osiromašila ih je i skrenula s puta koji ih je vodio ka promišljanju o budućnosti. Mnogi sebe recikliraju i prošlost im dobro dođe kao alibi. Kao, sve je bilo bolje pre, što nije istina. Svakoga dana je bolje nego pre što je bilo, iz prostog razloga što imamo šansu da popravimo ono što smo pokvarili juče. I da ne živimo kako nam drugi govori. Mnogi hoće da gospodare ljudima, da im pričaju kako da misle i žive, kakve korake da prave, u kom smeru da idu. Naše je da se borimo za lično poštenje svog života.

* U "Ne mogu da kapiram", pitate se šta nam daje nadu da promenimo neizvesnost?

- U moru mana postoji neka vrlina koja će nas spasti. Svi smo prepuni mana. Rođeni smo kao dobri, ali okolnosti u kojima živimo od nas prave drugačije ljude. Uvek razmišljaš i trudiš se da budeš bolji čovek. Bilo koji trud uvek je nagrađen. Ako ne vidimo nagradu odmah, ona nas čeka. Ne pristajem da živim zdravo za gotovo, onako kako mi drugi kaže. Svako ima pravo da živi kako misli da će najbolje proći. I nada se da će mu biti lakše sa nekim debelim kompromisom.

* Kad kažete "nađi nekog ko te voli, spasi svoj život goli", znači li to da nam je samo ljubav potrebna?

- Ljudi ne kapiraju ljubav. Ljubav je imati strpljenja za nekog, za sebe, videti gde grešiš. Ljubav je praštanje, kajanje, nešto što stalno mora da teče i da nas ispira. Gde nema ljubavi, sve se taloži i postaje mulj. Ljudi isključuju emocije jer one pokazuju ko su i šta su. A da bi se pokazao ko si i šta si, moraš da platiš cenu. Ljudi neće to, više veruju banci nego Bogu. Više veruju zemlji nego nebu. U ljudskom biću je da što lakše prođe kroz život i da ga što manje muka snađe. Svet je dovoljno veliki za sve. Kuća nije tesna kad deca nisu besna, a svi smo pobesneli i podivljali. Ne vidimo svoju krivicu za teški položaj, samo je vidimo u drugom. Nije frka ni do političara, oni su nebitni u svojoj nesvesti. Frka je u najbližima koji pokazuju neko drugo lice. Pa čak i u nama koji isto možemo da ga pokažemo i zaprepastimo se šta smo postali i ko smo u stvari. Seme prokletstva u svakome klija.

* Pevate kako "danas pošten čovek ispadne budala jer mora da igra igru bez morala". Zašto se više ne računaju čast, poštenje, dostojanstvo?

- Nemaju ljudi vremena za to. Samim tim što su isključili Boga iz svog života, što su odsekli vertikalu i betonirali nas, izjednačavaju nas da budemo isti putem kataloga, hipermarketa, nebuloznog govora i fraza. Rečima je oduzeta istinitost. Postale su šuplje. Stalno je neka zloupotreba. Biti pošten je pretvoreno u nedostižni ideal. Istina je pretvorena u frazu. To su problemi komunikacije i o tome se radi u "Sirotinjskom carstvu". O pitanju identiteta, ko si, šta si, šta možeš da daš. Važno je davati, ne razmišljati da li će ti se to vratiti. A vratiće se kad-tad. U trenutku kad najmanje očekuješ, dobićeš, a u trenutku kad najviše očekuješ, moguće je da ne dobiješ. Mi posejemo, a kad nikne, uzećemo otkos. A nekad dođe nevreme pa uništi letinu.

* Mnogi se prodaju za sitnu lovu?

- Nije stvar u novcu, novac je za siromašne, a ove koji ga imaju više ne zanima. Toliko ga imaju da je izgubio vrednost, mada je dobar za bezbednost. Njih zanima vlast nad ljudima. Vlast da iz svoje frustracije i pokvarene glave određuju kako će ljudi da žive i da ih pritom još slave. Ljudi su sami krivi za svoj položaj. Naša apatija je to prouzrokovala. Živimo kako nam drugi odredi, mrvicu nam daju da pravimo veknu.

* Da li je rijaliti ubio kulturu?

- Ti jadnici koji učestvuju u rijaliti programima nisu krivi. Oni su samo frikovi sakupljeni sa svih strana. Krivi su ljudi koji to gledaju non-stop i u tuđem smeću traže razlog za svoju sreću. Godinama mi se u glavi mota rečenica jednog čoveka: "Mi smo nekulturni, pa smo siromašni". Jer kultura znači sačuvati nešto za sledeću generaciju. Ne samo slike i knjige, sačuvati kuću, zemlju, vodu i vazduh. To je kultura življenja, a mi je nemamo. Rijaliti je kupovanje opravdanja za svoju grižu savesti. Gledaš nekog i misliš da je gori od tebe. I tebi je okej, jer je, ipak, neko gori od tebe. Uvek smanjujemo svoju nesreću u odnosu na tuđu, a nemamo pojma šta znači nesreća dok nam se ne desi ili ne budemo u njenom neposrednom okolišu.

* Kuda ide svet?

- U pravcu koji smo odredili svojim činjenjem ili nečinjenjem, svojim zakonima ili bezakonjem. Sve što smo uradili na lokalu i globalu obija nam se o glavu. Velika zebnja i neizvesnost su uhvatile ljudski rod. Zamućeni su mozgovi, glave non-stop prave mrak. Sve je u apsurdu, čitav svet živi u nekom ćorsokaku. Sve što se dešava je proizvod horizontale, jer smo izgubili prisustvo vertikale.

* Kakva vam je bila 2015?

- Bilo, ne ponovilo se. Ovu godinu, hteo ili ne hteo, pamtiću do kraja života. Ostao sam ekspresno siroče, za mesec i 23 dana su mi umrli i tata i mama, i imao sam tešku operaciju oka. Dobri ljudi su me podržali da ne padnem i ne raspadnem se. Onda smo otišli na turneju, bilo je baš mnogo posla, što je bilo super. Posao je taj koji te vadi iz neprilike. Nekako sam izdržao velike potrese, čije ću amplitude osećati u narednom vremenu. Nadam se da su mama i tata zajedno gore na nebu.

* U kakvoj biste Srbiji voleli da se probudite 2016?

- Hvala Bogu na svakom novom danu. Nemam drugu domovinu osim Srbije. Ja je volim i sve me jako boli što se dešava u njoj. Ali mislim da to zaslužujemo, jer da smo bolji ljudi, bolja bi nam država bila.

* Šta biste poželeli u novoj godini?

- Zdravlja i pameti. Sve drugo imamo.

"ŠKRTICE"

* OFORMILI ste i bend "Škrtice"?

- Poslednjih godina osećam novu stvaralačku energiju u sebi. "Škrtice" su ličniji osvrt, ipak, "Brejkersi" traju 33 godine i kad pišem za njih to je, kao, malo po zadatku. Mada sam sve za "Brejkerse" napisao iz najčistijeg srca. Oni su mi osnovna ćelija, a sa "Škrticama" spremam novu ploču. Niko ne trpi zbog toga.