POSLE stresnog i napornog decembra u kom je imala pregršt posla, i u pozorištu i ispred kamera, glumica Gorica Popović, jedva čeka, kaže, da prođe i novogodišnja noć, da isključi telefone, odmori mozak i dušu, i uživa i raduje se još jednom Božiću. Ovaj praznik u njoj budi posebne emocije, ali i sećanja na dane kada smo imali mnogo više vremena za druženja i okupljanja. Zato se uvek trudi da ispoštuje tradiciju i ovaj dan svečano obeleži baš onako kako je naučila njena baka.

Zbog načina na koji poštuje tradiciju jednoj od naših najboljih glumica s razlogom je pripala i značajna uloga u TV filmu "Uoči Božića" koji ćemo na najradosniji hrišćanski praznik gledati na RTS 1. Ova duhovita i maštovita priča sa humanim obrtom i srećnim krajem urađena je po motivima dve Nušićeve pripovetke - "Gospođa Milihbrot" i "Opštinsko dete".

- Scenaristkinja Mirjana Lazić napravila je veoma finu TV adaptaciju dve priče. To je jedna vrlo vesela, lepa i prava nušićevska zavrzlama. I ja imam monodramu "Gospođa Milihbrot" napravljenu od Nušićevih priča, tako da mi je ta materija dobro poznata. Ekipa na setu je bila odlična, od Anite Mančić, Dragana Mićanovića, mladih kolega, pa do reditelja Miška Milivojevića, sa kojim sam studirala - bili smo ista generacija na Akademiji. Tako da mi je na snimanju bilo veoma prijatno i mislim da će i film biti odličan, već sam videla špicu i najavu i veoma mu se radujem. Ja igram ženu koja radi u kući sredovečnog para, ali im je maltene kao član porodice. Upućena je u sve porodične tajne, prisutna je u svakoj situaciji i aktivno učestvuje u svemu što se dešava u kući. Htela bih da napomenem i da mi je veoma drago što RTS ponovo radi ovakav pretpraznični program. To je bila ranije tradicija, obično se radila neka komedija uoči praznika. Mislim da je pun pogodak što je to sada Nušić.

Šta nam poručuje ova božićna priča?

- To je, pre svega, pravi porodični film. Priča o ljubavi, razumevanju, empatiji, humanosti... Ali sve je prikazano na komičan način, po meri našeg karaktera i menataliteta. Mislim da će gledaoci uživati u interesantnim likovima i da će im se dopasti povratak u prošlost.

PRODUŽENO DETINjSTVO GORICA kaže da je za glumu neophodna radoznalost i da je ona poseban doživljaj života.
- Lepo je biti deo te scene, putovati i družiti se sa različitim ekipama, a svaka od njih vam u toku snimanja postane kao porodica... Izabravši glumu, nisam ni bila svesna svih izazova i lepota tog poziva, ali sada jesam. Meni je detinjstvo produženo, jer se stalno igram glumeći, stvarajući rukotvorine i sve to mi veoma prija.

Te ljupke i tople tridesete po mnogo čemu su drugačije od današnjeg vremena. Koje biste vrednosti iz tog perioda, bar kad je o praznicima reč, preneli u moderno doba?

- Trudim se da što više toga sačuvam i prenesem. Rasla sam u porodici gde su se praznici zaista slavili i pripremali danima unapred. Cela kuća se pretresala, čistila, spremali su se kolači i čuvali u hladnim sobama. Kitili smo jelke, ukrašavali sobe, pravili svečane čestitke... Tako nešto treba da gajimo i u ovom vremenu koje uopšte nije naklonjeno porodici. Moramo da se borimo da to i malo tradicije što je ostalo sačuvamo. Jer, sada je gotovo sve drugačije, nema više čestitki, telefonskih poziva, sve se završava na SMS porukama... Dosta nam se u živote umešala ta moderna tehnologija. Mislim da uopšte, ne samo za praznike, treba više da se družimo, sedimo, gledamo "uživo", pričamo i neke stvari zajedno doživljavamo.


Važite za nekoga ko pleni pozitivnom energijom, gotovo uvek ste dobro raspoloženi i nasmejani... Koji su sastojci po vašem receptu potrebni čoveku da oseća zadovoljstvo u tako jednostavnom životu?

- Treba da sagleda svoje sposobnosti i mogućnosti i da živi u skladu sa njima, da gleda unapred, ne osvrće na prošlost i ne dozvoli da ga negativne stvari ometaju i muče. Eto, ja sam pronašla način da sa nekim hobijem i druženjima živim u skladu sa svojom unutrašnjom energijom. Ne preterujem ni u čemu i ne nerviram se ako mi se nešto što sam zamislila ne ostvari - samo kažem: "Bože moj, sutra je novi dan".


Poznato je da pored glume uživate u svojoj maloj radionici. Od čega se odmarate dok stvarate?

- Kad sam u radionici najčešće pevušim. Sedim za mašinom, radim sa iglama ili slikam. Evo, baš sada pripremam lepu i ozbiljnu izložbu, nadam se da ću je otvoriti u februaru ili martu. Najviše radim pačvork, jednu od najstarijih tehnika. Od krpica pravim prekrivače, jastučiće, zidne kolaže... Takođe, vezem zanimljive motive koje sama osmišljavam, a oslikavam i ogledala, daske, razne kutije, manje komade nameštaja... Volim boju i različite materijale, a inspiriše me sve oko mene, kao i u glumi. Ako se bavite tim poslom morate da zapažate stvari oko sebe, da upijate život. Iz toga dolazi inspiracija i za ono što stvaram rukama, a ne samo na sceni.

Imate li neku prazničnu poruku za naše čitaoce?

- Družite se, budite tolerantni, pokušajte da razumete jedni druge. Gledajte unapred, a probleme i brige ostavite iza sebe.


NA NAGOVOR PRIJATELjA

KADA ste bili sigurni da je gluma vaš put i da li bi i danas ona bila vaš izbor?

- Verovatno, ili neka primenjena umetnost. Odrasla sam u Kragujevcu i moj otac je radio u pozorištu, tako da sam u njemu prohodala. Rano sam počela da se amaterski bavim glumom u Domu omladine u Kragujevcu. Do četvrtog gimnazije nisam bila sigurna da ću da upišem Akademiju, a onda sam na nagovor prijatelja pokušala i bila odmah primljena. Kako su mi svi u porodici bili slikari - otac, stric, brat, a i mama je imala mnogo dara - s godinama sam osetila potrebu da radim nešto slično. U početku je to bilo samo iz ljubavi, stvarala sam tiho, za sebe. A kada sam videla da se to ljudima dopada počela sam da pravim izložbe. Eto, postala sam i član udruženja "Baština", tako da je iz hobija sve preraslo u nešto ozbiljnije.